Маја Радоман Цветићанин
ОШ “Војвода Пријезда“, Сталаћ
.
(На 3. Смотри стваралаштва школских библиотекара, за представљање блога Српски лако у категорији Библиотека и Интернет, ауторка је похваљена за унапређење школског библиотекарства.)
Живети у смутним временима за већину обичних људи значи преживљавати. Али, бавити се једном од најплеменитијих професија откад је света и века, бити учитељ у смутним временима, значи побеђивати у игри без правила, јер је резултат знање, култура и племенитост сваког младог човека, коме и нису баш најсветије ове категорије зато што одраста у друштву под маскама, чији су постулати безобзирност, шарлатанство, глупост и амбиција. Данас је много оних који мисле да је представа о некоме много битнија од њега самог. Ипак, није довољно обући „маркирано“ одело, карирану кошуљу, понети лаптоп и бити банкар…
Док су се друге девојчице играле луткама глумећи им маме или фризерке, ја сам замишљала себе у улози учитељице. Стати пред те радознале окице и изазвати још радозналији плам тих очију, одувек ми је био сан. Када сам из разреда упућена на рад са децом само као библиотекар, чинило ми се да су ми се сви снови срушили. Међутим, убрзо сам схватила да позиција библиотекара пружа далеко више изазова него што се обично мисли. С ове тачке гледања, мислим да библиотекари могу да покажу да су најдинамичнији “ресурс“ школе.
У свему што радим, па и овде, понашам се у складу са највреднијим саветом који сам понела са факултета: Дајте ученику осмех, он ће вама срце! Деца су једина на свету, која се не дају преварити, а када препознају искреност, дају цело срце. Такви су били не само када смо до тада ретко посећивани простор школске библиотеке претварали у куцавицу школе, већ и када сам бринући о беби имала напретек времена и покренула блог Српски лако.
Пожелела сам да створим електронски простор на коме ће заинтересовани за српски језик и књижевност моћи да реше неке граматичке недоумице, или да се подсете књижевних дела и јунака, или да пронађу идеју за писмени, или да и сами објаве чланак о некој граматичкој недоумици, песму, причу…
Данас није само проблем почети писмени састав, већ и пронаћи довољно речи да се изрази све што се има рећи. Лако је “набубати“ граматичка правила напамет, али се опет запита “бубалица“ – да ли сам био у Нишу или у Ниш?! А како тек изгледа у очима “будућег“ послодавца онај ко напише неколико “шкртих“ реченица о себи у пословној биографији? Како ће одржати говор на венчању свог најбољег друга неко ко никада раније није говорио јавно пред више људи, а једино се сети здравице “Да сте живи и здрави!“?…
Блог је креиран уз стално фокусирање на три принципа: оригиналност, једноставност и практичност. Једна од категорија носи назив “Библиотекар у акцији“ и показује и доказује сву разноликост активности школског библиотекара, који је у новој школи много више од посредника између писца и читаоца.
Као неко ко читавог живота воли књиге и књижевност, српски језик, ћирилицу и писање, а обожава децу и сматра да им читање, богат фонд речи и способност да се вербално и писмено изразе може отворити многе путеве у животу, за идејну позадину свог првог чланка на овом блогу одабрала сам мисао Добрице Ћосића, који каже да “док постоји нада, могућа је победа!“
Сви ми, који учимо децу у овим смутним временима, не смемо ни на тренутак дозволити да помислимо да нам је неко у генерацији “изгубљен“! Морамо се борити, указивати им на пут којим се ређе иде, али који је много вреднији и дуготрајнији од сваке лагодне и истовремено безвредне животне пречице.
Презентација
Школски библиотекар 