RSS довод

Monthly Archives: мај 2011

Цензор

  Маријана Петровић

  ОШ „Коста Ђукић“ Младеновац

  marijanapetrovic@p.pil-vb.net

 Иако је прошло две године међувремена, часопис који је пред нама перципира се као природан наставак Билтена.

У међувремену се, осим наслова, још понешто променило. Основно образовање је реформисано, средње – ево па ће. Закон о основном и средњем образовању је измењен. Ресетовани су сати стручног усавршавања. Промењени директори школа. Чак су и библиотекари дочекали масовно полагање испита за лиценцу, баш неколико дана пре повећања захтева у погледу компетентности.

Да ли се међувреме догађало нама? Или смо само уносили нова имена у картотеке? Или ни то? Да ли смо постали пуноправни учесници у образовању или само отелотворујемо листу технолошких вишкова? Без икакве намере да поставим филозофско питање – каква је сврха библиотекара са новим и већим компетенцијама у реформисаном образовном систему?

Сви моји покушаји да докучим одговор могу се свести на један исход – описмењавање.

Стрпљиви читалац ће опростити дигресију, али пада ми на памет анегдота са часа математике. Наставник је провео час објашњавајући, доказујући, цртајући, изводећи формуле, напунио је таблу којекаквим симболима и траговима сунђера, викао, шапутао, певушио, играо – добро се ознојио и сад, кад су сви потврдили да им је све јасно, отро зној са чела, одахнуо и рекао: «А сад да запишемо…» И онда је све то, са насловима и поднасловима, лепо и јасно издиктирао. И тако, диктирајући, да одржи ритам и пажњу, можда и кондицију, шетао је између редова и помало завиривао у свеске ђака–шестака. Тако је вирнуо и у Маркову свеску, а Марко, вредан и одлучан, као капетан брода, све пише некакве таласиће. Нигде кружића, косих танких, дебелих усправних. Наслов се издалека види, лепо издвојен два прста, две речи, таласићи испред и иза раздељка. «Подвуците сад то црвеном», каже наставник; Марко мирно узима црвену оловку и вуче лепу равну црту од тамо некуд, из другог реда, па до тачке. И тако су сад неки таласићи важни, а неки – мање. Наставник у чуду, себи не верује, отвара дневник, а Марко из српског наређао тројке. Ни један ђак није са таквим нестрпљењем чекао звоно као тај наставник тада. Како је само љут био кад је, ушавши у зборницу, с врата ословио колегиницу која предаје српски: «Па како, мајку му, кад морам да псујем, онај мали Марковић из шестог има из матерњег језика тројку, а овамо уопште није писмен!» «Уме да расправља», лаконски одговара наставница и наставља раније започети разговор телефоном. Уопште критику није примила на свој рачун. Јер није она задужена за описмењавање. Чак ни учитељ није, мада је заиста крупан пропуст пустити у други разред ђака који није научио ни једно словце. Марковићи их најчешће знају. Нека. Можда помешају писма, интерпункцију, величину. Неки мешају језике. Неки греше само у присвојним заменицама. Неки се спетљају кад виде бројеве или рачунске операције. Неки су неспретни само кад треба прочитати географску карту или неку другу мапу. Овог муче само германизми, другог – технички термини. Трећи би све лако нашао, само кад не би било на Интернету.

Колико је Марковића у вашој картотеци?

Писменост је основна вештина. Она је темељ самосталности, отворености, креативности, продуктивности. Сви учесници у образовању имају један заједнички задатак – да посредују писменост на одређеном нивоу за одређени узраст и профил. И то је оно што мене као библиотекара, од декора или технолошког вишка који чека пензијицу у мирном кутку, претвара у стручног сарадника у образовању.

Зато свако од нас треба данас да узме свој годишњи план, да прецрта све оне тамо набројане циљеве, јер они су секундарни, можда могу да фигурирају као задаци. Основни циљ је описмењавање. А онда свако од нас треба тако да формулише задатке да, по њиховом испуњењу, може да замисли свог ђака како прави кућу и заснива породицу и стални радни однос у Борхесовом универзуму. То се данас још назива и функционалном писменошћу (Иван Видановић: Речник социјалног рада, према Википедији.

Сад, вративши се на дигресију о Марку, морам да приметим да нам у том великом послу она елементарна писменост није за бацање. Јер, штагод да смо испланирали, реализоваћемо то тако што ћемо кориснике упућивати на изворе информација. Постарајмо се да ти извори буду адекватни, макар то значило да на себе преузимамо ружну улогу цензора. Далеко сам од тога да предлажем библиотекарима да ускрате информације корисницима. Али мислим да треба јасно рећи да смо дужни да својим корисницима обезбедимо поуздане изворе информација уместо онога што данас доминира књижним фондовима школских библиотека. Сваком од нас се чини да се на обнови фондова школских библиотека цицијаши, али из перспективе издавача, ми смо велики купац или велико тржиште.

Зато бисмо можда могли да захтевамо некакве стандарде квалитета, макар за издања намењена деци и омладини. Књиге без језичких и разних техничких грешака. Именом и презименом потписане лекторе. Ажурирање информација у новим издањима. Књиге штампане фонтовима који подржавају прихваћену ортографију. Интегралне верзије текстова у издањима која покривају наслове из школске лектире. Бољу опремљеност ових издања. Избор најуспелијих превода за ова издања. Довољан фонд књига и других извора прилагођених деци са посебним потребама у условима инклузивног образовања. Тачну акцентуацију и добру дикцију при реализацији мултимедијалних садржаја намењених деци. И то ваља ставити у свој план. А онда, и себе треба мењати. Планирати стручно усавршавање тако да повећамо своје компетенције у избору правих и адекватно предочених информација.

Овај нулти број са традицијом тематски је везан за Међународни дан дечје књиге. Могао би га неко од нас искористити као изговор да окрене нови лист.

Advertisements

Празници посвећени књизи, писмености и језику

 Слађана Галушка

 Основна школа “Милорад Мића Марковић“ Мала Иванча

galuska@beotel.net

.

Обележавање важних дана и догађаја у школској библиотеци током школске године је важна активност која подстиче децу на читање. Успешност те акције подразумева добру сарадњу школског библиотекара са наставницима и јавном библиотеком. Ти дани су и најбољи начин да се укаже на улогу школске библиотеке у образовању, друштву и култури, промовишу најбоља достигнућа библиотекара у раду и успостави боља сарадња са локалном заједницом.

Најважнији међународни дани везани за писменост, књиге и библиотеке могу се прославити на различите начине у школи, школској библиотеци и локалној заједници. Ево неких идеја и предлога за дане који се обележавају у нашој земљи. Највише је предлога дато за обележавање Месеца школских библиотека, али могу бити примењени и у прослављању других дана.

 

Дан писмености

Организација УН за образовање, науку и културу УНЕСКО, прогласила је 8. септембар за Међународни дан писмености још 1967. године у циљу да се сваке године, бар на тај датум, истакну важности читања и писмености у животу појединца и друштва у целини. Теме за разговор са ученицима:

  • писменост некад и сад
  • врсте писмености (информациона, информатичка, дигитална, медијска…)

 Дан школских библиотека и Месец школских библиотека

Сваке године у октобру од 1999. године Међународно удружење школских библиотекара (International Association of School Librarianship – IASL) обележава Дан школских библиотека (последњи понедељак у октобру), сваке године са другачијом темом око које се организују активности прославе. Од 2008. године Међународни дан школских библиотека почиње да се обележава као Месец школских библиотека (International School Library Month – ISLM). Тако је омогућено да библиотекари широм света изаберу најбоље време (један дан, недељу или чак цео месец) у оквиру својих активности да би указали на важност школских библиотека.[1]

 У Србији Друштво школских библиотекара обележава Дан школских библиотека Смотром стваралаштва школских библиотекара и доделом награда најбољим школским библиотекарима и школским библиотекама.

Месец школских библиотека може да се обележи у свакој школској библиотеци и у оквиру локалне заједнице у току октобра и новембра и требало би да се повеже са Месецом књиге. Активности обележавања могу бити на неколико нивоа. 

Предлози за обележавање на нивоу школе:

  • покретање веб-сајта библиотеке
  • ђаци праве интервју са директором школе о улози и важности школске библиотеке за часопис или сајт
  • обележавање Дана библиотеке – читање најуспешнијих ђачких радова, рецитовање, изложба ликовних радова (програм за ученике, наставнике и родитеље)
  • читање је забава – заједничка акција наставника и школског библиотекара ради подстицања читања код деце
  • заједнички часови са наставницима историје, српског језика и ликовне културе на тему Историја књига и библиотека (израда паноа и литерарних и ликовних радова)
  • часови у библиотеци: Моја омиљена књига – ученици препоручују вршњацима шта да читају
  • ученици пишу о књигама које воле да читају за школски часопис или сајт школе
  • читања текста у вези са предметом наглас на сваком часу и провера разумевања прочитаног
  • истраживање о писмености и читању у другим државама (графичко представљање, час математике) 
  • израда постера ради промоције библиотеке (ликовна култура)
  • креирање кампање за поправљање имиџа библиотеке (српски језик, страни језици, информатика…)
  • Дебата – књиге или рачунар
  • ученици извештавају о свим догађајима у школи у школском часопису или сајту школе
  • квиз за ученике и наставнике
  • такмичење у писању (аутобиографија, биографија омиљеног писца, песма, кратка прича, прича о библиотеци, приказ књиге…) 
  • цртање ликова из омиљених књига или другачијих корица за књигу 
  • осмишљавање идеалне библиотеке
  • израда маскоте библиотеке
  • фотографисање ученика док читају, избор и награђивање најуспешнијих фотографија
  • фото такмичење – Дан у школској библиотеци.

Предлози за обележавање на нивоу локална заједница:

  • позвати родитеље у библиотеку
  • посета другој школској библиотеци или јавној библиотеци да ученици виде како раде друге библиотеке и библиотекари
  • скуп школских библиотекара, ученика и наставника на нивоу општине уз присуство директора школа и представника локалне заједнице. – промоција рада школске библиотеке и истицање важности њеног рада за развој писмености код деце и подстицање читања
  • посета Сајму књига
  • часови библиотекара у општинској библиотеци и упознавање са новим књигама
  • заједнички часови наставника и библиотекара у општинској библиотеци, подстицање наставника и ученика на коришћење стручне литературе
  • представљање научних и истраживачких радова школских библиотекара јавности
  • представљање јавности школских часописа које израђују школски библиотекари, наставници и ученици (изложба у општинској библиотеци, постављање на сајт школа…)
  • изложба ликовних радова ученика у општинској библиотеци на тему писмености, рада библиотеке, Месеца књига… 
  • Читање је забава – заједничка акција школске и општинске библиотеке ради подстицања читања код ученика
  • стручни скуп библиотекара у општини или округу на тему подстицања читања код деце и планирање активности у акцији Читање је забава.

 

Међународни дан матерњег језика

Овај дан обележава се сваке године 21. фебруара од 2000. године, с циљем унапређивања учења и развоја матерњег језика и неговања језичке и културне различитости и вишејезичности.

Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 2008. годину Годином језика да би се промовисало јединство у разноликости и међународно разумевање кроз вишејезичност и мултикултуралност. Овај дан се може обележити у сарадњи са наставницима. Теме за разговор са ученицима могу бити: 

  • распрострањеност језика у свету
  • колико људи говори српски језик
  • који се језици говоре у Србији осим српског
  • колико разумемо и говоримо друге језике
  • како негујемо културу изражавања

Може се организовати окупљање ђака, наставника и библиотекара у општинској библиотеци и обележити Дан кроз разне активности:

  • разговор о језицима
  • читање пригодних текстова на српском језику, али и другим језицима
  • говорење беседа
  • постављање изложбе ликовних радова на тему језичке разноликости и међусобног разумевања и коришћење информационе и комуникационе технологије.

 

 Међународни дан дечије књиге

У целом свету овај дан се обележава 2. априла од 1967. године у спомен на рођење писца Ханса Кристијана Андерсена. Међународни одбор за дечију књигу (The International Board on Books for Young People – IBBY), обележава овај дан широм света да би се деца и одрасли подстакли на читање.

Постоји и Српска секција IBBY-ја и њени циљеви су популарисање читања, подстицање стваралаштва за младе, проучавања и издавања књижевности за децу, обележавање значајних јубилеја и Међународног дана књиге за децу у Србији.[2]

Идеје за обележавање:

  •  читање бајки и разговор о њима,
  • ликовне и креативне радионице (израда сликовница и писање бајки),
  • сусрет са писцима и илустраторима,
  • драматизација бајке и извођење представе,
  • писање чланка за школски лист или вести за сајт школе о обележавању Међународног дана дечије књиге,
  • израда топ листе најчитанијих књига у току школске године,
  • писање приказа омиљене дечије књиге и препорука вршњацима те књиге,
  • дружење са децом из других школа и разговор о омиљеним књигама.

 Светски дан књиге и ауторских права

На Генералној конференцији УНЕСКО-а одржаној у Паризу 1995. године донета је одлука да се 23. април обележава као Светски дан књиге и ауторских права. 

У Шпанији је овај дан празник још од 1923. године у част писца Мигела де Сервантеса који је умро на тај дан. Тада је каталонски фестивал, као и датум годишњице рођења и смрти Вилијама Шекспира, смрти Мигела де Сервантеса, Инке Гарсиласо де ла Веге и Жозепа Пла, рођења Мориса Друона, Владимира Набокова…

Обележавање Светског дана књиге и ауторских права указује на поштовање књига и аутора и подсећа људе да пронађу уживање у читању. УНЕСКО обележава овај дан уз помоћ бројних издавача, књижара, наставника и стручњака за комуникације. Жели да сваког, а посебно младе, подстакне на читање, промовише издаваштво и заштиту интелектуалног власништва путем заштите ауторских права.

Идеје за обележавање:

  1. Часови у библиотеци (школској и општинској) посвећени животу и делу Шекспира и Сервантеса, ученици читају одломке из књига, разговарају, пишу саставе у вези са овом темом, илуструју те радове, припремају позоришну представу. Ови часови треба да популаришу књигу и побољшају читалачку писменост ученика. 
  2. Заједнички часове наставника и школског библиотекара који треба да популаришу коришћење литературе из разних научних области, у штампаној и у електронској форми и побољшају информациону писменост ученика.  
  3. Разговор и изложба ђачких литерарних и ликовних радова у вези са животом и делом неког писца.  
  4. Разговор са ученицима о поштовању ауторских права и упућивање ученика у библиографско цитирање.

 Све ове активности у школи и библиотеци и сарадња библиотекара и наставника доприносе побољшању читалачких навика и писмености ученика, подстичу креативност деце и младих и читање ради забаве и уживања. Деца се охрабрују да одлазе у библиотеку и користе различите изворе информација.

Читање је забава је један од предлога за школске активности подстицања ученика да више читају и код куће и у школи, пред друговима, да рецитују и драматизују текст. Оваква акција истиче важност читања и разумевања прочитаног. Ученици се подстичу да пишу о књигама које читају, да пишу саставе за литерарне конкурсе, текстове на теме које су њима занимљиве и да буду креативни. Најбољи добијају награде: објављивање рада у школском часопису, награда за најбољи литерарни или ликовни рад на неком конкурсу, учествовање на манифестацијама у општини или граду.

Али, Читање је забава може да постане и шира акција у којој ће учествовати више школа из више општина, па и школе из целе Србије. Могу се организовати такмичења у читању, писању приказа књига и креативном писању. Чињеница је да ми прослављамо међународне празнике везане за књигу и читање, а да немамо свој. На школским библиотекарима је да покрену и разраде ову идеју и направе национални пројекат, да бисмо озбиљно почели да се бавимо проблемом писмености, читања и учења у школама.

 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

  Извори: 

  1.  http://www.sla.org.uk/isld-ideas.php   (преузето14.10.2010)
  2. Архива библиотекарки Виолете Мандић (ОШ „Ратко Вукићевић“ Ниш), Невене Тољага (Средња школа Барајево), Љубице Продановић (ОШ „Кнез Сима Марковић“ Барајево),  Иване Ристић (ОШ „Јелена Ћетковић“ Београд)

Електронски курс за ученике о медијској писмености

 Зорица Смиљанић

 ОШ „Павле Савић“ Београд

zorica.figurica@hotmail.rs

Међушколски пројекат реализован путем платформе за електронско учење Мудл

Први пут у Србији су наши основци имали прилику да учествују на међушколском електронском курсу који је трајао десет недеља, од 15. јануара до 25. марта 2011.

Шест школа је пријавило своје ученике и наставнике. Временом, много их је одустало или посустало. Више од 70 учесника је почело, а до краја је остало 30. Најистрајнијих 18 ученика су постали МЕДИЈСКИ ПИСМЕНИ.

платформа за електронско учење

Курс није био лак. Током три месеца сваке седмице постављана је нова лекција (о медијима, о медиској писмености, о књизи, о периодици, о стрипу, о фотографији, о радију, о телевизији, о филму и о дигиталним медијима) и по неколико задатака, подељених на обавезне, изборне и додатне задатке. Повратне информације су ученици добијали одмах, а коментаре у току дана или крајем недеље, кад се заврши лекција. Лекције су биле различитим алатима приказиване (презентација, филм или текст са уметнутим питањима). Разнолика питања су или директно везана за текст лекције, или су везана за животно искуство или се тражило да дају своје мишљење, закључак. Радили су углавном индивидуално задатке, али је било и групних задатака (са члановима из исте школе или из различитих). Неки задаци су захтевали хибридну наставу (са наставником се договара уживо, а онда сами извршавају задатке на курсу). Ученици су имали прилику да испробају различите алате за учење: тестове, форум, причаоницу, ворд, веб-квест (проучавање сајтова), дневник, блог, вики, речник и базу података у коју додају своје коментаре.

Завршни задаци и сурет уживо

Последњи задатак је био практична реализација наученог – одабрати медиј и тему и у својој групи у школи урадити завршни рад.

  1. ОШ „Свети Сава“ из Бачке Паланке је радила филм и тему: Филмска продукција и анализа уметничког филма „Лет изнад кукавичјег гнезда“.
  2. ОШ „Ђуро Јакшић“ из Орешковице је радила телевизију и тему: Пародија садржаја телевизијских програма неких ТВ-станица у емисији „Милкина плетеница“.
  3. ОШ „Павле Савић“ из Београда је радила филм и тему:Популарисање библиотеке и књиге у кратком филму „Пљачкаши библиотеке“.
  4. ОШ „Ратко Митровић“ из Београда је радила фотографију и тему: фото-прича о школском читалачком пројекту „Оштро перо“.
  5. ОШ „Жарко Зрењанинј“ из Новог Сада је радила дигиталне медије и тему: Квиз „Да ли знаш да постанеш милионер?“
       

Филмић са завршног сусрета може вам дочарати утиске са за завршног сусрета:

  Завршни сусрет је био у Новом Саду 9. маја, у ОШ „Жарко Зрењанин“ где су сви тимови приказали своје радове, сви ученици добили дипломе, а најбољи и награде, упознали се међусобно и однели кући лепе утиске. Да би овај курс био на висини задатка, да би се коначно ставила тачка, ученици су испунили и један упитник, а неки се укључили и на започету тему о завршном сусрету на форуму.
Све је ово осмислила, започела и „заразила“ поједине наставнике – Славица Јурић,  и сви се надамо да ће следеће године бити нова тема и нови курс за ученике. Већ смо видели да постоји недоступан курс за ученике: Креативно писање.

Уколико и ви, драге колеге, желите да се следеће школске године укључите у нашу малу дигиталну школу, а можете бити наставник или стручни сарадник, јавите се попуњавајући овај образац:

Носиоци награде „Мина Караџић“ у 2010/11. години

 Јелица Васић

 ОШ „Вук Караџић“ Крушевац

jelicav@gmail.com

Четири године Друштво школских библиотекара Србије награђује најуређеније библиотеке и најбоље библиотекаре наградом „Мина Караџић“, коју је Друштво установило са прецизним правилником о додели награде одмах након свог оснивања. Сваке године на на Светски дан школских библиотекара уручује се ова награда у категорији основних и у категорији средњих школа.

У октобру 2010. године награде сu припале двама библиотекарима и двема библиотекама, које овде представљамо.

Библиотека ОШ „Васа Пелагић“ Лесковац

Библиотека ОШ „Васа Пелагић“ у Лесковцу проглашена је најбољом у категорији основних школа. Налази се на улазу  у школску зграду и заузима 71м2. Библиотека има телевизор, ДВД и два рачунара од којих је један  прикључен на интернет. Укупан фонд је 8130 књига. Легат Смиље и Петка Павићевћа броји 740 књига, а 269 публикација је на енглеском. Серијске публикације уносе се у инвентарну књигу од јуна 2009. године, што је права реткост за школске библиотеке.

 Свако одељење има Одељенски дневник читања, а у току прошле године организоване су 4 акције:

  • Поклони књигу школској библиотеци
  • Најбоље одељење у читању
  • Најбољи читалац првог разреда
  • Одељење првог разреда са највише прочитаних књига

 У библиотеци су одржана 123 часа (93 наставници, 30 библиотекар), 17 изложби, 4 квиза, 5 трибина и 9 књижевних сусрета. Ови подаци говоре да је библиотека заиста центар образовно-васпитног процеса у школи. Таква библиотека не би постојала без библиотекара који је организатор рада, а то је колегиница Весна Филиповић.

час у библиотеци, 4. разерд

Библиотека ШОСО „Милан Петровић“ Нови Сад

награђена је у категорији средњих школа, али је то, у ствари, школа за основно и средње образовање, по специфичности, али и квалитету рада, јединствена је у нашој земљи: располаже добрим потенцијалом – од услова за рад до људских ресурса; примењује високе стандарде неопходне посебним потребама деце и младих; располаже савременом опремом и наставним средствима која су у функцији специфичних потреба ученика; заокружује процесе дечјег развоја и образовања – од предшколског нивоа до оспособљавања за рад. ШОСО “Милан Петровић“ представља центар за едукацију и рехабилитацију деце, младих и одраслих којима је потребна специфична друштвена подршка. У години инклузије и друштвене одговорности према особама са посебним потребама, изванредни резултати рада ове школе и богато искуство драгоцени су за нашу земљу и представљају интерес од општег значаја.

 Посебне потребе корисника разлог су што је рад библиотеке већег обима, богатији и конструктивнији од оног дефинисаног у функцијама и задацима школских библиотека.  Простор је смештен у новом поткровљу – до ког се стиже лифтом. Деци је омогућено да самостално и лако дођу у библиотеку. Билиотека са медијатеком (која је формирана 1997. године) чини ресурсни центар који има укупну површину око 250 квдратних метара. Читав простор је целина која се, активирањем покретних “хармоника“ врата прилагођава садржајима: затварањем врата изолује се библиотека са читаоницом и обезбеђују се мир и тишина за читање, одржавање часова или индивидуалан рад са децом; отварањем врата, успоставља се комуникација читавог простора погодног за одржавање семинара, радионица, скупова, предавања, вежби и сличних садржаја. По књигама инвентара, књижни фонд броји преко 10.000 књига. Од тога, референсна збирка садржи 300 наслова, а стручна и наставничка литература око 600 наслова. Лектира броји 2000 књига. Остало су књиге за децу, из различитих области и за различите узрасте.  Библиотека набавља књиге на Брајевом писму и звучне књиге. Пошто је издавачка продукција оваквих издања оскудна, у школи су, тимским радом, осмишљене и у школској штампарији израђене многобројне публикације. Због недостатка библиотечке грађе намењене лицима са посебним потребама, школа решава овај проблем самосталним издањима и у сарадњи са Савезом слепих и слабовидих лица.  Библиотека поседује легат проф. Ангелине Борић, са 365 књига стручне литературе и белетристике на српском, енглеском, руском, немачком и словеначком језику.

У простору медијатеке (150 м2) – која има значајну улогу у процесу едукације и рехабилитације деце, а која је формирана по угледу на ресурсне центре у ЕУ – налазе се чворишта свих информационо-мултимедијалних система. За потребе скупова, може се ораганизовати радни простор за 50 људи. У медијатеци се налазе 9 рачунара (од тога су 4 лаптоп рачунари), као и видео-бим са савременом “паметном“ таблом. Библиотечко-информациони ресурсни центар пружа подршку свим субјектима образовног процеса и пример је добре организације информационо-мултимедијалних система. У медијатеци, у којој се налази опрема за репродуковање електронске, аудио и аудиовизуелне грађе, смештени су:  CD (200 наслова), DVD (300 наслова), електронске књиге (200 gb), звучна карта за слепе и слабовиде (плус софтвер) и неколико десетина звучних сликовница. 

асистивна настава

 Славица Томић Голубовић, библиотекар Гимназије у Младеновцу

Најбољи средњошколски библиотекар је Славица Томић-Голубовић, професор руског језика и књижевности. Од 1979. године ради у просвети, а већ 20 година као школски библиотекар. У младеновачку Гимназију дошла је 1997. Добра комуникација и обострано уважавање чине да су сви ученици и запослени активни чланови школске библиотеке. Библиотека располаже фондом од 13278 књига, 880 серијских публикација, 58 електронских,  а сваке године набави се преко 200 књига. У циљу аутоматизације и лакшег пословања самостално је направила у Екселу евиденцију корисника, а крајем 2009.године набављен је програм „Ин либрис“. До доделе награде унела је 6585 књига, а сигурни смо да је тај број  сада много већи. 

Школска библиотека украшена је портретима у уљу наших знаменитих писаца. Наравно, покретач акције била је Славица, а школа је све слике добила бесплатно. Организовала је изложбу књига из 19. и 20. века, а много пута у библиотеци су се одвијале продајне изложбе књига. Учествовала је у многим пројектима и истраживачким радовима.

Један је од оснивача нашег Друштва, а била је и члан УО. Искуство уредника часописа за књижевност, уметност и културу „Култура 011“ помогло јој је као главном уреднику Билтена ДШБС. Председник је Општинског актива школских библиотекара у Младеновцу, а одличну сарадњу има са матичном библиотеком „Деспот Стефан Лазаревић“ и Библиотеком града Београда.

простор за рад библиотеке младеновачке гимназије

Јасмина Станков, библиотекар ОШ „Бранко Радичевић“ из Ченте

 Најбољи основношколски библиотекар је Јасмина Станков, професор разредне наставе. Она ради у библиотеци ОШ „Бранко Радичевић“ у Ченти од 2004. године и за то време десиле су се велике промене. На предлог библиотекарке, један део школског хола је преграђен и претворен у библиотеку. Иако мала, библиотека је функционална – смештај фонда максимално је прилагођен корисницима. Све је у веселим бојама (и зидови и ормари за смештај грађе), украшено цветовима,словима, ђачким радовима. У току је формирање базе монографских публикација у програму „Фокс про“, којих има 11183, 1056 серијских и 519 јединица остале грађе. Библиотека има интернет, па многе информације за своје ђаке Јасмина проналази тамо.

Поред стручних библиотечких послова, Јасмина Станков организује акције попут Песничке штафете и Читалачке значке, води летопис школе, фототеку, израђује информатор за родитеље, припрема изложбе, уређује сајт школе, сарађује са предшколском установом…

весела библиотека школе у Ченти

  Наравно, ово су само неки подаци из рада награђених, али мислим да и они довољно говоре да је награда „Мина Караџић“ отишла у праве руке.

 

Интеракција јавне и школске библиотеке

 Славица Томић-Голубовић

 Гимназија, Младеновац

slavicagolubovic@yahoo.com

Ауторка је о овој теми излагала на трибини школских библиотекара у децембру 2010. у Београду

Оно што је по природи ствари заједничко јавној и школској библиотеци то је књига и њени корисници, с тим што школски библиотекари заједно са наставници књижевности као учесницима у васпитно-образовном процесу, различитим облицима рада и методама, прилазе индивидуално и колективно ученицима, буде интересовања према књизи, проширују њихове културне видике, образују будуће читаоце који ће знати да препознају шта је ваљано, који ће бити заинтересовани за рафиниране вредности, и који ће имати потребу трагања за озбиљним садржајима, двосмисленим и вишезначним порукама, богатим осећањима, супротностима, дилемама, делима са посебном поетском и естетском вредношћу, истовремено их оспособљавајући да самостално раде на свом образовању.

Познато је да млади читаоци, углавном, имају према књижевном делу субјективно-емотивни однос, што проистиче из њиховог сиромашног знања и скромног искуства. Они примају најчешће оно дело које им омогућава да се идентификују са уметничком садржином, која се, истовремено, поклапа са њихвим узрасним осећањима и виђењем света. А разлог лежи у психолошко-социјалном механизму пројекције својих потенцијалних побуда и идентификације са ликовима и догађајима. Зато се исправан однос према писаној речи код ученика мора неговати да би  прихватали вредне садржаје, емотивно их доживели, мисано сагледали тј. да изађу из оквира само емотивне рецепције и пређе на когнитивну. Књига није само извор информација, него и емотивно-спознајни доживљај. Она изоштрава моћ расуђивања, повећава интелектуалну покретљивост и вербалне способности.

Јавне библиотеке својим програмима и културном политиком, такође имплицитно остварују образовно-васпитни процес, а надасве пружају спектар разноврсних могућности својим читаоцима. Зато је питање библиотека и њихових читалаца важно за стварање интересовања за разноврсне садржаје књижевне и некњижевне, за развијање укуса, изградњу односа према свету, за читање и правилно схватање прочитаног, а изнад свега за развијање љубави према књизи.

Уколико ми као библиотекари не афирмишемо праве вредности путем књиге, своје културне понуде и цело друштво не делује на прави начин, добићемо масу људи примитивног укуса, који прихватају површну културу, често сурогат правих вредности – кич и шунд, људе који вегетирају и супротстављају се свему што је креативно моћно, јер су неспособни за сублимацију, прихватјући културу масе: ријалити, јефтину забаву, спектакл, игру, све оно што се једноставно перципира и што је лишено суптилности.

Што се тиче делотворности наше акције, какав и колики ће бити литерарни интерес ученика, читалаца, зависиће и од њихове психолошке предиспозиције, интересовања, наставе књижевности и целокупног васпитања и образовања младих кроз које су прошли, као и утицаја у окружењу и друштву.

За праву сарадњу школских и јавних библиотека, по мом мишљењу, веома је важно да постоје извесни предуслови. Школска библиотека је несамостална она је саставни део школе што значи и поред спремности библиотекара за разне активности, зависи понекад од воље директора, колега и ученика, а насупрот томе јавна библиотека има своје културне програме и своје читаоце различитог узраста и профила. Важан фактор је и ко води јавну библиотеку, какви су афинитети директора јавне библиотеке и колико је спреман за сарадњу. Ако се повољно остваре сви предуслови онда је могућа лепа сарадња. У мом конкретном случају она се одвија у два правца на институционалном и на личном плану.

Већ годинама у нашој школи Гимназији у Младеновцу на почетку школске године се врши акција уписа ученика у градску – матичну библиотеку “Деспот Стефан Лазаревић“ која је саставни део Библиотеке града Београда, тако да је  један број ученика члан матичне библиотеке.

С обзиром на то да матична библиотека има богатију и разноврснију културну понуду од школске библиотеке, преузимани су извесни садржаји, па у младеновачкој гимназији су гостовали предавачи, чији је долазак организовала матична библиотека, попут професора са Гете-инситута који је одржао предавање у гимназији и дао ново светло тумачењу Фауста. И обрнуто. Прошле године је гимназија успоставила сарадњу са Руском школом у Београду, организовала програм за руског аташеа за културу и друге руске госте и ученике и при том је укључила у сарадњу и управника библиотеке Јасмину Чабрило.

За све интересантне програме у матичној библиотеци гимназијалци се обавештавају, подстичу и организовано одлазе у библиотеку као публика.

Библиотека “Деспот Стефан Лазаревић“ сваке године организује такмичарску песничку и прозну манифестацију под називом “Шумадијске метафоре“, која се по значају проширила на републичке просторе, наши ученици у оквиру те манифестације имају свој конкурс за ученике основних и средњих школа. Они учествују својим радовима на конкурсу, а победницима, уз имена већ зрелих писаца и песника, се објављују радови у зборнику под називом “Шумадијске метафоре“. Саму завршну манифестацију и проглашење победника гимназијалци организовано посећују.

Сарадња школске и јавне библиотеке је за мене увек била најнормалнија и најприроднија ствар. Моја лична сарадња је, на пример, ове године у уређењу књиге у издању наше матичне библиотеке и у неким другим видовима културне сарадње, попут учествовања у писањау статута и програма за књижевни клуб, а на иницијативу матичне библиотеке. Такође уз помоћ Јасмине Чабрилоконституисан је  Општински актив школских библиотекара и у прво време наши састанци су се одржавали у матичној библиотеци.

Као бивши вишегодишњи главни и одговорни уредник часописа “Култура 011“, могу рећи да сам прву промоцију часописа одржала баш у Библиотеци града Београда. А да не говорим о свим оним више година стицаним знањима везаним за библиотечко пословање које сам добила на семинарима у БГБ, и о корисној размени искустава на свим састанцима на којима су се редовно окупљали председници општинских актива школских библиотекара. На крају и идеја за оснивање ДШБС потекла је у просторијама БГБ.

Наравно, сем овога што сам навела, сарадња може да буде и већа. На пример, у гимназији је недавно завршен конкурс за најбоља ученичка литерарна остварења, била сам члан комисије, у току ове недеље у школској библиотеци ће се организовати проглашење и читање најбољих радова. Такав програм би се могао одржати и у нашој јавној библиотеци, као и дебате које организујем са ученицима, уколико је то у складу са програмом и концепцијом матичне библиотеке. Могућности постоје, а колико ће све то допринети читаности књига, не знам, мада мислим да је најважније да школски и јавни библиотекари, пре свега, добро обављају свој посао, да отворено сарађују, јер је то обострани интерес, па се надам,  да ће и резултати бити у већој читаности књига.

Две кратке приче

 Миле Пенков 

 ОШ „ Десанка Максимовић“ Чокот – Ниш

penkowmile@gmail.com

 

(Из књиге Дан великих таласа, Ниш, Просвета, 1997)

Дан великих таласа

Не умем да пливам. Мој муж мисли да никада нећу научити да пливам, јер то не желим изистински, колико треба. А ја му кажем да никада нисам имала правог учитеља. И тако, посвађамо се, и он ме остави на миру.

Увек летујемо на истом месту, једном градићу на југоисточној обали, а често смо и на истој, добро нам познатој плажи. Море је тихо и чисто, вода прозирна. Да, и ове године све је било тако уобичајено: деца су се играла у песку, а мој муж, велики пливач, више се одмарао, уз новине, испијајући пиво за пивом, него што је био у води. Ја бих остајала у плићаку, сама, и плутала по површини, препуштала се мирном њихању таласа, као у колевци, колико год сам могла да издржим, с рукама које су механички праћакале по води. Успевала сам, понекад, да ускладим рад руку и ногу и одржим се по неколико минута на води, не додирујући дно. Глава ми је при томе била увек у ваздуху, односно уста и нос, и то би трајало све док се не бих уморила, и тада би се десило да попијем мало слане воде. Понекад бих заронила, наравно, у свом плићаку, неколико метара, и то би било довољно. Ето, и сада, док чучим у води и помало скакућем, замишљам да сам жаба па замахујем рукама као веслима, а не мрдам се из места, укотвљена као брод, на сигурном. Посматрам како они прави пливачи једре по мору, пуни себе, свесни своје снаге, умећа пливања. Помало им завидим и желим да будем као они. Али, бојим се, сама, да се препустим води, таласима. Зар није боље, безбедније, остати у свом ограниченом простору, и ту пливати како се зна, уме, према својим могућностима? А ко може, сме, нека се отискује даље, на пучину. Моје пливање, у мом простору, не може бити тако добро, савршено, као њихово, али је бар безбедно; знам, не могу се удавити, јер осећам дно, мекоћу песка под својим ногама.

Сада је већ касно поподне, купача је све мање. Само галебови, у паровима. Таласи су све већи, уздижу се око моје главе, гурају ме, померају према обали. А ја се враћам на своје место и трудим се да будем стабилна. Видим их како пристижу један за другим, скоро равномерно, на раздаљини од три – четири метра, приближно исте величине, запенушани, бели, са малим заобљењем, силазном линијом негде од половине. Пре него што стигну до мене, читава се површина уздигне (а и ја с њом) и помера према обали, уз мали хук. Онда решим да се припремим, мало боље, за надолазећи талас, чврсто се укопам у песак, стегнем, напуним плућа ваздухом и – чекам… А талас ме удара снажно, по грудима, као тресак, и ја сам бачена на песак, у плићак. Потом ме исти талас врати и ја се тетурам, по инерцији, замахујем рукама да бих се одржала усправном. Можда се нисам довољно добро поставила, или сам прерано испустила ваздух? На свом сам месту, помало уплашена од силине таласа који се приближава и спрема се да ме разбије, понесе као зрнце песка… Да ли је боље да му се препустим, ионако ће ме разнети у парампарчад; у делићу секунде омлитављујем тело – талас ме запљускује, и поклапа, а затим ме носи неколико метара према обали. Губим оријентацију, једва долазим до ваздуха. Поражена сам, бачена у плићак; и већ одлучујем да одустанем, али ме талас повлачи за собом, ка пучини, скоро наглавачке, са рукама истуреним напред. Гацам по меком песку, упадам дубоко у њега, борим се, да се одржим, не паднем, и покушавам да се некако окренем према обали. Не успевам, талас ме враћа на моје старо место, и већ почиње да ме хвата језа, пред новим, надолазећим таласом, који ми изгледа још већи и страшнији. Чекам га без икакве одбране. Пропињем се, несвесно, на врхове прстију, да будем лагана у свом стрмоглављењу – талас ме обухвата, тихо и нежно, као дете, у своје наручје. Поскочила сам, да му помогнем, а он ме је издигао, одвојио од тела, и глава ми је сада у ваздуху, очи широко отворене према плавом небу. Талас ме носи својом запенушаном путањом, а ја чујем његову мелодију и осећам да смо заједно, да смо једно. Не осећам никакав бол док се приземљујем у плићаку. Онда се враћамо, загрљени, до мог места, и ја се припремам да сачекам нови талас, охрабрена сазнањем да сам летела, и да то могу поново, тиме што ћу се просто препустити његовој снази и величини, улажењем у његову путању. Усхићена предстојећим спајањем са таласом, окрећем му се боком, да смањим отпор тела. И, опет сам у ваздуху, горе, скоро као галеб, руку раширених попут крила… Мој лет траје неколико секунди, а онда се враћам, и све то понављам, док се не уморим, испуњена и испражњена у исти мах, и не одлучим да прекинем своју игру са таласима. Коначно, излазим из мора и смештам се поред мужа, на прострт пешкир, док ми се са тела сливају капи воде. Уморна сам, желим да легнем. Деца пуне кофице песком, просипају, па опет пуне, праве куле од песка, које потом, у игри, руше. Добро се слажу, иако дечак и девојчица.

Гледам у море, таласе који хуче, велики, снажни… Надолазе, један за другим, у скоро правилном ритму, однекуд са пучине. Пошто се довољно приближе обали, смањују се и запенушају, ту испред нас, и уз страшну ломљаву распрскавају до у најситније капи…

Данас су ме уморили таласи. Али, било ми је лепо. Једног дана… умећу и да пливам. Научиће ме таласи.

У пролеће

 за Велина

 Спремао сам се да умрем, те јесени. Дуга јесен, тињала је све до децембра. Био сам тако слаб. Лежао сам три недеље, не знајући за себе, без срама, а нада мном су се уздизала лица која нисам могао одмах препознати. Сви су ми личили једно на друго, да, сва та деца што су ме сећала на оно давно, на моје родитеље… Радовао сам се својој смрти. Али… ко зна како, уз помоћ лекова, или је то Бог хтео, срце је издржало…

 Моји унуци прођу, тако, поред мене, као поред пања, окрзну ме погледом, или се накратко осмехну, сажаљиво. Један од њих личи на мене. Немају времена. Журе. А и шта би они то са мном, о чему би разговарали? Моје је прошло, њихово долази.

 Први мој праунук као да не припада нашој породици, сав је на оне тамо, ено га, зове: Мама… У почетку ме није волео, крио је своје бомбоне, и стално запиткивао када ли ћу отићи, својој кући. Мислио је да је овде исувише мало простора за обојицу, њега и мене. Умало да се побијемо, нас двојица, када је имао четири године и шест месеци. Заборавио сам због чега. Сада се лепо дружимо, сарађујемо; мало, мало, па упита гласно: А за деду? Направио сам му колица, дрвени мач, фрулу, а антену за телевизор – заједнички. Од свих мојих синова и унука ниједан да се ухвати за алат, да мајсторише, а овај мали, што личи на оне тамо, као да ми је руку одсекао. А како се само љути, расправља, сав се некако натегне, појури му крв у лице… ма жести се он и без разлога. Мангуп један. Каже, деда је узео ово, деда је сломио оно… Послуша ме, купи цигарете, кад је расположен хоће и да ми припали. Скакуће около као ждребенце.

 Осећам како ми кости труну. Седим, скоро непокретан, на столици, гледам у зид. Нико ми не улази у собу, по неколико сати. Ујутру ме пробуди сунце, и кроз прозор видим како дрвеће листа, све више. Ту су негде и врапци, само ја их не чујем, одавно већ. Сигурно кљуцкају нешто, доле испод прозора.

 А мене неће Бог. Мучи ме. Кажем му: прибери ме, доста је. Сви ме злотвори и мрсници претекоше…

 Као усахло дрво, седнем, легнем… ником потребан…

Улога библиотеке у реализацији тематске наставе

 Слађана Галушка

 Основна школа “Милорад Мића Марковић“ Мала Иванча

galuska@beotel.net

 

Прилог је објављен на сајту Основне школе “Милорад Мића Марковић“ Мала Иванча http://osmiloradmarkovic.wordpress.com

.

Здрав живот

 

Наставна тема: Здрав живот – тематска настава у оквиру школског пројекта– четири заједничка часа наставника биологије, хемије, физичког васпитања, енглеског језика и библиотекара са ученицима седмог и осмог разреда

Наставна јединица: Правилна исхрана и важност физичког вежбања за здравље и развој тела

Циљ тематске наставе: стицање правилних навика у исхрани за цео живот и стицање знања о значају вежбања за здравље и развој тела

Задаци:

  • да се ученици упознају са информацијама о хранљивој вредности намирница које се налазе на паковању 
  • да ученици схвате да произвођачи желе да продају храну и да паковање треба да привуче потрошача 
  • да се ученици упознају са основним принципима здраве исхране потребне за правилан развој тела 
  • да се ученици упознају са принципима правилног физичког вежбања важног за развој тела и здравље

Методе:

  • пројекат-метода, деца решавају проблем у вези са избором хране на три часа у оквиру тематске наставе
  • интеграцијско – корелацијска метода, пројекат се реализује кроз повезивање садржаја више предмета: биологија, физичко васпитање, енглески језик, хемија и рад библиотекара који обезбеђује ресурсе за реализацију часова
  • разговор
  • демонстрација

Облици рада: фронтални, рад у паровима, рад у групи

Наставна средства: анкета (здрав живот)-анкета_храна , омоти паковања хране и пића које деца најчешће користе за ужину, пирамида хране, пауер-поинт презентација о правилној исхрани и важности бављења спортом –ППС_храна , интернет стране ВВС-ија, тест (храна) и укрштеница (храна) у вези са правилним навикама у исхрани и вежбању

Начин реализације: четири узастопна заједничка часа наставника биологије, хемије, енглеског језика, физичког васпитања и библиотекара

Уводни део тематске наставе

На почетку ученици попуњавају анкету у вези са навикама у исхрани, број оброка у току дана, врста намирница заступљених у исхрани, нарочито за време ужине коју имају у школи и сл. (Анкета ће послужити да се планирају додатни часови и радионице у вези са овом темом). После тога ђаци разговарају са наставницима о омиљеној храни и пићу и треба да процене колико је то добар избор за њихово здравље и раст.

пирамида исхране

Главни део тематске наставе

Ученици подељени у четири групе читају и записују састав хране и напитака и садржај беланчевина, угљених хидрата, масти и осталих елементима у грамима са етикета паковања које су понели (смоки, чипс, кекс, слаткиши, кока-кола, сокови, гуарана, чоколадно млеко…).

После тога на рачунарима гледају презентацију у вези са правилном исхраном. Презентација је урађена тако да се ученицима објасне основни принципи здравог живота у вези са исхраном и физичким вежбама и дају корисни савети које треба да упамте и прихвате их као свој животни стил за цео живот. Наставници дају додатна објашњења ако је потребно. Следећи корак је коришћење сајта у оквиру часа енглеског језика. Иако је на енглеском језику, садржај сајта је разумљив ученицима. У том делу може бити потребна помоћ наставника енглеског језика и библиотекара ако има проблема са разумевањем. Сајт нуди информације, савете, игрице и тест кроз цртани филм – стрип и различите текстове у вези са темом. Ученици могу да вежбају слушање и разумевање и читање и разумевање текста.

У учионици у којој се одвија час има 15 компјутера, па ученици у паровима (један ученик који добро разуме енглески и један који слабије разуме) могу да претражују ове стране.

Упознају се са шест основних елемената за изградњу тела: угљени хидрати, беланчевине, масти, витамини, минерали и вода и траже те елементе на листама које су записали. Додатно означавају и информације које треба да привуку кориснике, класификују их по категоријама: добар, укус, мало калорија, присуство/одсуство холестерола, садржај влакана, присутност/одсутност адитива…

Ученици разговарају о оброцима у току дана и колико сами примењују принципе правилне исхране. Закључују каква је хранљива вредност њихове омиљене хране и пића и траже додатне информације о састојцима за које не знају шта су (ортофосфорне киселине, адитиви, емулгатори…) уз помоћ библиотекара и наставника хемије. Записују информације које су пронашли.

Са наставником физичког васпитања разговарају о важности вежбања за дечији организам.

Завршни део тематске наставе

Ученици решавају тест и укрштеницу на рачунарима

Домаћи задатак

Ученици треба да на основу свега наученог на овим часовима направе јеловник и план физичких активности за недељу дана. При том треба да воде рачуна о саветима које су добили у току часова. Могу код куће да користе материјал са интернета, као и презентацију и материјал који је за њих припремио библиотекар и поставио га на сајт школе.