RSS Feed

Monthly Archives: децембар 2012

Још једна трибина

VPFВесна Филиповић Петровић

библиотекар

ОШ „Васа Пелагић“ Лесковац

vesnafilipovicpetrovic@gmail.com

.

„Књига није храна, али је посластица“ (Тин Ујевић) – мото је акредитоване стручне трибине под називом „Школска библиотека у речи и делу“, која је одржана у Центру за стручно усавршавање запослених у образовању у Лесковцу, 29. октобра 2012.

Укус књигe свако од присутних просветних радника осећао је онако како је види, доживљава, и колико има респекта према овом извору сазнања.

Ако се сложимо да „није важна количина знања него каквоћа, и да човек може да зна веома много, а да не зна ни најпотребније“ (Толстој), онда се поставља питање шта је најпотребније школској библиотеци и може ли се о њој говорити као савременој у садашњем друштвеном тренутку.

На самој трибини школска библиотека посматрана је из више аспеката: педагошког (као део образовно-васпитног), уже стручног (део библиотечко-информационог система) и оног најтежег, али и најлепшег – практичног, који и чини њено бивствовање.

Татјана Јанков, библиотекар Матичне службе Народне библиотеке „Радоје Домановић“ у Лесковцу, изложила је пресек стања школских библиотека Јабланичког округа: свуда исто, стање је последица неусаглашености законских и подзаконских аката из библиотечке и образовне делатности (рад школске библиотеке подлеже и једним и другим актима); стандарди за простор, обраду грађе, складиштење, класификацију и категоризацију фонда се не поштују од стране руководства школе, што се и одражава на квалитет рада школске библиотеке.

По оној народној: „Усе и у своје кљусе“, школски библиотекари довијају се како знају и умеју не би ли осавременили васпитно-образовни процес и подигли школску библиотеку на ниво и место које она заиста заслужује. Управо је то била тема о којој су говорили практичари: како осмислити и спровести нове активности с циљем да се ученици приведу да заволе и радо долазе у школску библиотеку.

Са трибине у Лесковцу

Са трибине у Лесковцу

Слађана Галушка, председница Друштва школских библиотекара Србије, конкретизовала је и присутнима понудила брдо нових идеја и информација везаних за рад школске библиотеке. Зора Симовић Лекић, потпредседница Друштва, приказала је пример добре праксе, реализацију изложбе коју је спровела у сарадњи са професорима и ученицима своје школе (Гимназија „Светозар Марковић“ из Ниша) поводом 50 година од доделе Нобелове награде Иви Андрићу. Весна Филиповић Петровић, школски библиотекар, и Данијела Влаховић, наставница ликовне културе, говориле су о активностима које спроводе у ОШ „Васа Пелагић“ у Лесковцу – низ едукативних представа и незаобилазни Књижевно-читалачки клуб „Радијатор“, намењен ученицима завршних разреда основне школе, наставницима и свим љубитељима књиге.

На 13. састанку лесковачког актива и подружнице Друштва школских библиотекара Јабланичког округа, поред осталих тема, било је разговора и о трибини. Истакнуто је да нас цивилизацијска нужност наводи на осавремењивање школских библиотека. Питање је да ли школе имају средстава за то и да ли свекупно тренутно стање нашег образовног система може да поднесе тако нешто.

Зато сами себи осмислимо „књигу“, да би нам боравак у њој што дуже остао сладак.

Школска библиотека између стварности и могућности

 Данијела Влаховић

 ОШ „Васа Пелагић“, Лесковац

 vasapelagic@yahoo.com

 .

Нећу упасти у замку критике образовног система и сведочити у корист школске библиотеке. Управо супротно, желим овде да приметим или потврдим промене у виду чињеница које се данас и сада дешавају у школској библиотеци. Такође, не желим никога да убеђујем у њену важност, неминовност или значај, довољно је ући у неку школску библиотеку и она ће проговорити у своје име. А оне говоре. Ослушкују наше наде, ишчекивања, незадовољства, побуне, поразе, радости, запитаности, и причају оно што ми себи не желимо или не можемо признати: библиотека јесте центар знања.

А да је школска библиотека центар знања унутар школе могло се чути, видети и осетити на трибини у Центру за стручно усавршавање запослених у образовању, у Лесковцу, 29. октобра 2012. године. Заиста, трибина, место за говорнике, није се разликовала од свих проблема и тежњи са којима се већ годинама боримо; ми, наставници и стручни сарадници, унутар већ извештаченог система образовања и васпитања; било је ту и искључивости, и провокације, изданака освежења и подстрека, било је и критике, али и витештва… Изнад свега тога издвојила се нада. Нада која нам пружа опције да када прихватимо стање ствари онакво какво јесте и пригрлимо изазов отварају нам се могућности и онај застарели и окоштали систем може да се трансформише у напредак и успех. Уместо да чекамо промене, можемо сада да колоритом знања и опипљивим идејама подмладимо лице наших школа, библиотека.

Као што библиотека не припада само библиотекарима, тако ни школска библиотека не припада само школским библиотекарима, већ она јесте или треба да буде матица знања и ученицима и наставницима. Тај осећај и искуство већ годинама потврђујем у сарадњи и тврдоглавом непристајању на равнодушност, са библиотекарком ОШ „Васа Пелагић“ у Лесковцу Весном Филиповић Петровић. И увек останем збуњена и запитана што се колеге зачуде када сазнају да наставник ликовне културе и библиотекар у симбиози са ученицима на секцији Књижевно-читалачки клуб „Радијатор“, успевају да преобликују простор школске библиотеке у читалачко искуство. Зар нису то она иста идеја и напредак којима стреми нека будућа школа, да ученицима пружи не само информацију, већ да их научи и подучи животу и размишљању?

Школски библиотекари на трибини у Лесковцу

Школски библиотекари на трибини у Лесковцу

Школска библиотека може да претвори могућност у искуство, искуство у љубав, јер деца јесу „духовни творац нас одраслих“ (Монтесори). Била сам охрабрена када сам на месту за говорнике тог октобарског дана упознала и препознала да Слађана Галушка, Зора Симовић Лекић и Татјана Јанков, надахнуто и аргументовано, такође освајају простор идеје, могућности и наде. Уместо што ћутимо, можемо подарити глас школи, библиотеци: уместо да стојимо у месту можемо закорачити у авантуру кретања унутар школе, библиотеке – сви заједно: ученици, наставници и библиотекари. Тек када затворимо тај круг удруженим снагама и сарадњом, можемо тврдити да смо ступили у ону жељену бољу будућност.

Верујем да све ово: наше борбе, часови, трибине, сарадња, љубав коју делимо са ученицима – није безнадежан задатак, „јер не зависи од оних који га виде безнадежним“ (Расел). Они имају царство тишине. Ми који волимо и видимо школску библиотеку имамо репертоар могућности. Уосталом, све се на крају сведе на речи и дело. Библиотека то зна.

Трибина у Ужицу – пун погодак

OСоња Ћоровић

библиотекар

ОШ „Свети Сава” Бајина Башта

scorovic9@gmail.com

.

Стереотипна слика о школској библиотеци као месту за просветаре проглашене технолошким вишком нема више упориште ни као предрасуда. Србија се укључила у светски тренд да се библиотекама врати улога носиоца културно просветних активности. Ништа ново, то имамо још у Александрији! Библиотекама треба повратити стари сјај! За почетак, превредновање улоге библиотекара у васпитно-образовном процесу озваничено је у документима који регулишу обавезе и рад стручних сарадника. Измене и допуне ових докумената унеле су дозу несигурности код библиотекара: Шта све то значи? Свака промена, у почетној фази, уноси зебњу код оних на које се односи. Одређена несигурност у погледу професионалних обавеза које их чекају у наредном периоду могла се запазити у и коментарима учесника трибине ДШБС у Ужицу на тему „Школски библиотекар – спона различитих активности у школи“. Испијајући кафу уочи трибине, библиотекари из Ужица, Ариља, Пријепоља, Чачка и других места коментарисали су о портфолију, плановима рада и другим недоумицама и новинама у раду које их убудуће чекају. На паузи, након другог излагања, учесници су деловали опуштеније. Комуникација је била лежернија, атмосфера ведрија.

Након трибине, присутни су се јављали за реч коментаришући да им је лакше када су чули како да примене Правилник. Према процени учесника трибине ДШБС у Ужицу 27. септембра, овај стручни скуп помогао је учесницима да разбију трему поводом нових (старих) задатака које подразумева посао школског библиотекара.

Са трибине у Ужицу

Трибина у Ужицу

На трибини у Регионалном центру за стручно усавршавање Ужице учествовала су двадесет два школска библиотекара из Златиборског и Моравичког округа. Пријатан амбијент, технички добро опремљена сала, као и услужно и љубазно особље Центра допринели су да трибина протекне у позитивној и конструктивној атмосфери. Реализатори скупа: Драгица Јокић из Школске управе у Ужицу, Мирјана Радовановић Пејовић, библиотекар у ОШ „Душан Јерковић“ у Ужицу и Соња Ћоровић, библиотекар у ОШ „Свети Сава“ у Бајиној Башти, указали су на значајне новине у погледу обавеза и рада школских библиотекара у светлу важећег Правилника о свим облицима рада стручних сарадника. Основна порука презентација је да библиотекар у школи нипошто није пасивни посматрач, него активни учесник и покретач пројеката у васпитно-образовном процесу. Смернице из законске регулативе упућују заправо библиотекаре на који начин да се активно укључе у све аспекте наставе. Тематска настава представља добру прилику за библиотекаре да се покажу у пуном светлу као организатори и реализатори наставног процеса. Излагачи су своје презентације илустровали примерима из праксе. Сви презентери инсистирали су на новом лидерско – менаџерском аспекту улоге библиотекара у школском животу. На трибини је промовисано Друштво школских библиотекара Србије, организација која представља природно место и амбијент за све библиотекаре који желе да буду у току са новим трендовима струке.

Након трибине, присутни библиотекари истакли су да очекују више стручних скупова на теме из професије. Ентузијазам је ту – на потезу је ДШБС са новим скуповима, Смотрама и семинарима!

Трибине у Крагујевцу

Zorica_SorakЗорица Сорак

библиотекар

ОШ“Станислав Сремчевић“, Крагујевац

zoricasorak@gmail.com

Крагујевац је ове, 2012. године имао две трибине у организацији Друштва школских библиотекара Србије, уз подршку Школске управе у Крагујевцу и ОШ “Станислав Сремчевић“.

Прва овогодишња трибина организована је у мају и окупила је двадесетак школских библиотекара из Шумадијског округа, а на трибини се говорило о функцији школских библиотека (Бранислав Јовановић, просветни саветник ШУ Крагујевац), као и о анкетама и извештајима према матичном одељењу (Томислав Кењић, Народна библиотека „Вук Караџић“ Крагујевац); Весна Петровић, библиотекарка из Народне библиотеке у Сремској Митровици је одржала радионицу о библиотечком пословању, а Зорица Сорак, библиотекарка у ОШ “Станислав Сремчевић“, представила је нови Правилник о сталном стручном усавршавању и напредовању.

Трибина у Крагујевцу

Трибина у Крагујевцу

Друга трибина одржана је 26. септембра 2012. године, за више од тридесет школских библиотекара из Шумадијског округа и из суседних градова – Краљева, Јагодине, Ћуприје, Свилајнца, Пожаревца, Косовске Митровице. Домаћин је већ традиционално била ОШ “Станислав Сремчевић“, а као гости су били присутни колеге из Народне библиотеке „Вук Караџић“ у Крагујевцу Томислав Кењић и Виолета Јовичинац. Теме о којима се говорило биле су везане за нови Правилник о стручним сарадницима, затим о стручном усавршавању и напредовању, као и о планирању. На трибини су излагали: Бранислав Јовановић, просветни саветник, Миљана Милојевић, педагошка саветница и Зорица Сорак, библиотекарка – педагошка саветница. Учесници су трибину оценили успешном, дискусија се водила око планирања, посебно дневних активности и самоевалуације рада библиотекара, затим о новинама из Правилника, о јединственим програмима за школске библиотеке. Већина присутних је понела са собом идеју о лидерској улози библиотекара у школи.

Спона

MPМаријана Петровић

библиотекар

ОШ „Коста Ђукић“ МладеновацПрегледај промене

carefulwiththataxee@gmail.com

.

Донедавно се сваки школски библиотекар који држи до себе и свог звања свакодневно жалио што га окружење у којем ради најчешће своди на преплаћеног мајстора за послове копирања и, искључиво за време школских одмора, шалтерског службеника који издаје (!) књиге уз обавезни пригодни приговор кориснику. Они које је овакво стање узнемиравало, сасвим сигурно ће запамтити школску 2012/13. годину по стицању нове (не)стручне компетенције: школски библиотекар је у обавези да се у овом периоду активно бави тумачењем, применом и генерисањем нових правилника (подзаконских аката којима се разрађују поједине одредбе закона или прописа владе).

У школској библиотеци сам почела да радим непосредно пре оснивања Друштва школских библиотекара Србије. Добро се сећам безнађа у које сам пала првог радног дана, видевши пред собом Књигу инвентара број 3 и 200 нових књига (монографских публикација) које је у њу требало уписати. На Иницијални семинар Народне библиотеке требало је чекати до половине октобра. После тог семинара сам бар имала јасан увид у обим и степен своје професионалне инкомпетентности. Ако се још когод тада нашао у сличној ситуацији, лако ће схватити какво је откриће и просветљење за мене тада представљало новоосновано Друштво, пре свега због императива сталног стручног усавршавања за најхетерогенији од свих школских еснафа.

Друштво школских библиотекара Србије од тада је неколико пута мењало свој концепт и приоритете. Отуд је схватљиво олакшање које сам осетила на последњој Скупштини, док сам пажљиво бележила речи којима Слађана Галушка, тадашњи кандидат за председника Друштва, излаже своје циљеве и концепт рада у наредном периоду. Одмах се на почетку ове начете школске године видело да њено инсистирање на сталном стручном усавршавању није празно слово. Сви школски библиотекари у Србији су већ половином септембра добили писмо у којем пише да је ДШБС акредитовало трибину за коју ће издавати уверења за један дан (један бод) учешћа, како је утврђено Правилником о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника, васпитача и стручних сарадника.

Трибина за београдске библиотекаре, „Школски библиотекар – спона различитих активности у школи“, одржана је 26. септембра 2012. у ОШ „Ратко Митровић“ на Новом Београду. Са нестрпљењем сам је ишчекивала. Прва сам стигла.

Трибина у Београду

Трибина у Београду

Иза примамљивог наслова крије се не баш инспиративна тема: Правилник о програму свих облика рада стручних сарадника / школских библиотекара. Као и сваки нови документ, Правилник је већ наметнуо бројне недоумице учесницима семинара. Зато су сви са нестрпљењем ишчекивали излагање Јасмине Николић из Школске управе, од које смо очекивали тумачење и објашњења. Лако је разочарати оне са великим надама.

Уместо једнозначног тумачења добили смо широко креативно поље са растегљивом сатницом. Планирање рада школског библиотекара је и досад почивало на личном ентузијазму и машти, али Правилником је доведено до екстрема: све је дозвољено догод можемо да обезбедимо валидну документацију о томе: у овом случају – план рада штампан у оквиру Годишњег програма рада школе и, наравно, портфолио.

На крају смо се, у дискусији, досетили да би било потребно и корисно и да свако од нас генерише по један правилник о раду своје конкретне библиотеке, којим бисмо формално оправдали своје професионалне активности и њихове последице.

Можда због врућине и недостатка ваздуха у углу у којем сам седела, можда због превеликих очекивања, одједном ме поново обузело безнађе, само, различито од оног пред Књигом инвентара број 3, овај пут есхатолошко.

Обавезно стручно усавршавање. Некада је било насушна потреба. Знање које сам стекла на семинарима било је функционално, нужно за обављање свакодневног посла. Захвална сам за сваки сат акредитованих и неакредитованих семинара.

Али баш тада, током стицања овог једног, новоизмишљеног и Правилником прописаног, одједном ми се сва та трка за формално стеченим и сертификатом потврђеним бодовима учинила бесмисленом. Иза ње не стоји никаква професионална недоумица, а ако и постоји – предавачи тешко да су у стању да нам је отклоне и реше. Ако и постоји решење, оно се крило у излагањима Слађане Галушке и Анђелке Танчић, школских библиотекара, чија се позиција спрам новог Правилника не разликује од моје. Јасмина Николић је изгледала помало затечена конкретним питањима која се намећу, остало је нејасно шта ће инспектор који проверава примену Правилника од библиотекара конкретно тражити и који је заједнички минимум који треба задовољити.

Већ сам акценат на акредитацији код ресорног министарства и броју бодова које носи, на неки начин је из моје перспективе девалвирао значај и смисао стручног скупа којем сам присуствовала.

Заправо, све ми се више намеће утисак да посао којим се бавим губи сваку просветитељску и хуману димензију и да сви као прерушени глумци испуњавамо форму, пунимо портфолио, губећи се у мноштву фајлова и фолдера виртуелног симулатора образовања. Некада преплаћени копир мајстор, сада сам напредовала до педантне дактилографкиње, темељне и вредне, која прекуцава и рециклира, претаче у интерне Правилнике, ставља у шарене фасцикле, године свог замишљеног образовног рада.

Нови правилник


Министарство просвете и науке Републике Србије донело је петнаестог маја 2012. године Правилник о програму свих облика рада стручних сарадника, у коме се, поред осталог, прецизирају циљ, задаци и области рада стручног сарадника – библиотекара, уз одговарајуће препоруке за остваривање тог програма. Полазећи од постојећих законских прописа и допунских аката који третирају област библиотекарства у нашем образовном систему, као и актуелног стања у школским библиотекама, аутори прилога указују на могућности и вредности новог правилника, али и на потешкоће и недоумице, произашле из његовог одређења улоге коју стручни сарадник библиотекар има у савременом образовно-васпитном процесу.

Школске библиотеке: кључ за садашњост, прошлост и будућност

SGСлађана Галушка

библиотекар

ОШ „Милорад Мића Марковић“ Мала Иванча

                                galuska@beotel.net

Кључне речи: трибине, месец школских библиотека, статус професије школског библиотекара, Смотра, школски библиотекари у Хрватској

Крајем септембра ове године одржане су три трибине у организацији Друштва школских библиотекара Србије: у Београду, Ужицу и Крагујевцу, са истим програмом, а теме су биле посвећене новинама у раду стручних сарадника/библиотекара и стручном усавршавању. У Лесковцу је крајем октобра одржана трибина (у сарадњи са Центром за стручно усавршавање у образовање из Лесковца) чији су реализатори и учесници били школски библиотекари и наставници, а осим новина у раду, било је и примера добре праксе из сарадње библиотекара и наставника. У Бору је, у сарадњи са Народном библиотеком Бор, одржана у децембру трибина за школске библиотекаре, на којој се причало о областима рада школског библиотекара, а кроз примере у пракси и о могућностима побољшања рада.

И то је садашњост у којој још има недоумица и несигурности у примени разних правилника, у планирању рада и стручног усавршавања, или писању извештаја. Зато су ове трибине важне, да би се преносила искуства другима, да они шире ту причу у свом окружењу, да се што више колега укључи у активности Друштва, и да они покажу осталима у школи колико је значајна улога библиотекара.

У реализацији ових трибина су учествовали и просветни саветници из школских управа Београда, Ужица и Крагујевца; они су прави сарадници, цене наш рад и њихов став ће утицати на побољшање статуса професије школског библиотекара. Заједничко организовање стручног усавршавања, као ове јесени у Бору, јесте наставак досадашње успешне сарадње са колегама библиотекарима, а пред нама је даљи рад на афирмацији професије.

У Београду је 26. октобра одржан округли сто на тему информатизације и промена у образовању – процењује се да ће у свету до 2015. године 10% уџбеника бити дигитално. Министар Жарко Обрадовић је рекао да се „коришћење ИКТ-а сматра модерном елементарном писменошћу и основним предусловом за даљи економски и друштвени развој једне земље“ и захвалио компанији Мајкрософт на спремности да подржи информатизацију српског школства до сада, али и у будућности, кроз многе друге пројекте. Ако Мајкрософт спроводи иницијативе којима подржава развој дигитализације образовања у свету, можда ће у Србији ускоро бити дигитализације уџбеника. То ће бити прави корак у 21. век за наше школе, а тек за библиотеке!

У Народној библиотеци Србије је 14. новембра гостовала Барбара М. Џонс, директорка Канцеларије за интелектуалну слободу Америчког удружења библиотекара (American Library Association) и члан IFLA/FAFIFE. Њено излагање „Медијска писменост“ је увек актуелно: новинари и новинарство, изношење чињеница, а не ставова. Представила је програм библиотекара News Know – how за подучавање средњошколаца медијској писмености. Како живимо окружени медијима, разумевање медијске поруке постаје основ нашег размишљања о свету у коме живимо, а библиотекари су важни, јер знају да пронађу чињенице и разликују их од ставова. Порука излагања је да развијање медијске писмености треба уврстити у наставни програм и основних и средњих школа.

Тако ће школска библиотека сигурно постати кључ прошлости и садашњости и будућности.

Месец школских библиотека и Смотра стваралаштва школских библиотекара Србије

Смотра стваралаштва је централни догађај обележавања Месеца школских библиотека у Србији.

Ове године Смотра је одржана у Земуну, у Дому ученика „Змај“, на Међународни дан школских библиотека, 22. октобра. Захваљујући љубазним домаћинима, организација је била одлична, а програм Смотре, стручног семинара, богат и веома користан за 150 присутних учесника. Осим излагача, наставника и стручних сарадника, чији су радови изабрани на конкурсу, у раду Смотре су учествовали и гости, уводни предавачи: Александра Вранеш, декан Филолошког факултета и Биљана Радосављевић, председник Педагошког друштва Србије. Присутне је поздравила и Гордана Љубановић из Одсека за континуирано стручно образовање Народне библиотеке Србије.

Александра Вранеш је говорила о улози школског библиотекара у раду школе и о његовој свестрaности, о сналажљивости и спремности да уводи иновације у рад и стално се прилагођава тренутку, потребама корисника и ситуацији у школи. Истакла је да се у Србији, упркос ставу да се мало чита, чита много више него у Европи, али и да треба и даље подстицати ђаке на читање. Позвала је библиотекаре да раде на развијању информационе писмености ученика и упућују их у библиографско цитирање. Биљана Радосављевић је похвалила залагање школских библиотекара за допринос у целокупном раду школе, говорила је и о сарадњи школских библиотекара са другим стручним сарадницима, као и о могућностима сарадње два друштва у организовању заједничких стручних скупова.

Тема овогодишњег обележавања Месеца школских библиотека – „Школске библиотеке: кључ за прошлост, садашњост и будућност“, обрађена је кроз примере добре праксе и сарадњу школског библиотекара са другим стручним сарадницима и наставницима. Али значај школских библиотека за разумевање прошлости присутан је у радовима који за тему имају живот и рад Андрића, Нушића, или историју Неготина. Садашњост и корак у будућност приказани су у осталим радовима чије су теме пројекти за подстицање читања, инклузивно образовање, екологија, електронско учење…

Моје обраћање присутнима је било управо на тему важности школске библиотеке за ученике којима треба помоћи да се добро осећају у садашњости и припреме за будућност. Такође је важна улога библиотекара у школи у раду са наставницима, у заједничким програмима за подстицање ученика на читање из забаве и задовољства и у развијању информационе писмености ученика, као и у увођењу иновација и организовању стручног усавршавања на нивоу школе.

Сама Смотра је кључ за будућност рада школских библиотекара и Друштва: велики број полазника, велики број пријављених радова на конкурс, и тежак задатак за комисију да изабере оне који ће се презентовати, израда зборника радова са Смотре. Све то ствара добру слику о нама, надамо се да је виде и надлежни у Министарству, иако нису присуствовали.

Смотра у Земуну, 22. октобар

Смотра у Земуну, 22. октобар

Оптимизам, ништа друго нам не преостаје

Друштво школских библиотекара Србије нема довољну и потребну подршку Министарства, али се може похвалити самосталном организацијом стручних семинара уживо и оних електронских, и од ове школске године стручних скупова, као и реализацијом других облика информалног образовања (вебинари) за наставнике и стручне сараднике.

Правилник о раду стручних сарадника/школских библиотекара је почетак модернизације система и приближавања светским стандардима рада школског библиотекара, међутим, недостају документи који би послове из Правилника подржали кроз утврђене компетенције за професију школског библиотекара и образовни стандарди за рад са школским библиотекаром и у школској библиотеци. Друштво припрема предлог тих докумената, надам се да ће се бити разматран и усвојен.

Сарадња са факултетима, Народном библиотеком Србије, матичним библиотекама, Министарством, организовање нових облика стручног усавршавања по целој Србији – то нас чека следеће године. Укључивање више колега у рад Друштва, сарадња на промоцији рада школске библиотеке и Друштва – и за нас ће знати сви. Онда ће морати да признају да смо добри, паметни и корисни, и да смо професионалци. Ето нама статуса!

У посети школским библиотекарима у Хрватској                                           

Као председница ДШБС-а прихватила сам позив колега из Хрватске и присуствовала скупу „Школске књижнице: кључ за прошлост, садашњост и будућност“, одржаном у Загребу 18. и 19. октобра 2012. године. Иако пратим рад библиотекара у свету и у Хрватској „на даљину“, непосредно искуство и сусрет са колегама су веома значајни за упоређивање рада на нивоу удружења, а и појединачног рада библиотекара у школи. Много је сличности у организацији друштва, а и у раду у школским условима, али има и разлика које могу бити подстицајне за побољшање рада школских библиотекара у Србији.

Скуп је 18. октобра одржан у Конференцијској дворани загребачког Хотела „Палас“, са предавањима распоређеним у три тематска блока: Преглед прошлости, Приручник за садашњост и Натукнице за будућност. У име генералног покровитеља Града Загреба учесницима се на почетку скупа обратио градоначелник Милан Бандић. И тако, на самом почетку могла сам видети разлику између дешавања у Хрватској и Србији; иза скупа школских библиотекара (који је, важно је рећи, сјајно организован) стоји подршка града, државе, што је за сада немогуће остварити у Београду. У првом делу излагачи су били Јосип Стипанов, са предавањем „Књижнице и друштво“, у комe је наглашено да су библиотеке огледало друштва и истински показатељ културне зрелости сваког народа, и Јасна Милички, која је својим излагањем „Преглед дјеловања средњих школа у Загребу од 1929. до 1941. године“ подсетила на оснивање, организацију и рад школских библиотека у том периоду.

Тему о садашњости започела је Иванка Стричевић, професор на Универзитету у Задру, излагањем „Услуга усмјерена на корисника“, у коме је представила однос између библиотекара и корисника, јер од тог односа највише зависи квалитет библиотечке услуге. У овом излагању препознала сам питања која постављају и библиотекари у Србији: каква су очекивања корисника (ученика, наставника), како нас доживљавају, какве су њихове потребе, шта очекују од библиотеке и које стратегије треба да применимо да би наша услуга била доживљена као квалитетна.

Затим је књижевник Младен Кушец евоцирао своја дружења с најмлађима и говорио о библиотекаркама које су увек биле спона између дечијег света и књиге. Предавање Бисерке Сињерец „Школски књижничар и подручна школа“ је приказ примера добре праксе – о креативности, љубави, пожртвовности и раду библиотекара у подручној школи Држимурец у оквиру ОШ „Томаша Горичанца“ у Међимурској жупанији, коју похађа више од 90 % ромске деце без знања хрватскога језика. Као неком ко ради у школи са подручним одељењима, било ми је јако занимљиво да чујем искуства колега у сличним условима рада, мада потпуно другачијим условима финансирања. Наиме, школа је добила средства за подстицање школовања ромске деце кроз пројекте и обезбеђен је превоз ученика у матичну школу, што омогућава реализацију различитих активности, па и оних које организује библиотекар.

Трећи круг предавања био је окренут професији библиотекара у будућности. Андријана Прскало Мачек, помоћница директора за подршку корисницима у CARNet -у, у свом излагању „Е-школе, е-књижнице“ истакла је да је циљ CARNet-а помоћ школама у Хрватској да постану дигитално зреле, тј. да постану е-школе с е-библиотекама. Нове начине учења и поучавања представио је у предавању „Transforming learning“ Жељко Милић, који се бави организацијом, презентацијом и тренингом Apple партнера с циљем боље подршке образовном тржишту и стварања дигиталног окружења које ће бити подршка младима у раду и учењу. Из угла просечног српског школског библиотекара прича о пројекту CARNet и дигитализацији уџбеника, о уласку таблет рачунара у школе, као и излагање господина Милића о дигитализованом наставном материјалу изгледају као научна фантастика. Ако се дода и пројекат e-Lektire (целовита дела хрватских и страних аутора из пописа обавезне школске лектире, којих има око 300, а планира се 1000 наслова), брига о књигама и наставним средствима је много израженија у Хрватској, неголи у Србији.

Председница ХУШК-а Вања Јуриљ заокружила је тему скупа предавањем „Срећа као педагошки циљ“, које је део излагања припремљеног за Светски скуп школских библиотекара у Дохи од 11. до 15. новембра 2012. године. Насупрот претходним излагањима и залагањима за технолошки напредак, Вања Јуриљ је говорила о важности промене перспективе из које се посматра свет и досезања среће, која је трајни осећај задовољства, живот у складу с природом, нашом средином и осталим људским бићима, нашом културом и духовним наслеђем. Започела је цитирањем Џона Ленона: „Кад сам имао пет година, моја мајка ми је увек говорила да је срећа кључ живота. Када сам кренуо у школу, питали су ме што желим бити кад одрастем. Одговорио сам да желим бити срећан. Рекли су ми да нисам разумео задатак, а ја сам им одговорио да они нису разумели живот“. Поставила је питање постизања личне среће унутар образовног система и истакла да је развој технологије револуционарно променио опсег и брзину приступа доступним информацијама, али да би се суштинска револуција састојала у промени сврхе за коју користимо те информације. Улога школске библиотеке у том процесу би била:

– подршка самосталном учењу и истраживању,

– подршка хармоничнијем развоју бића (информације и искуства из различитих области знања и уметности),

– учење и стицање знања за личне потребе, са циљем упознавања и „поседовања самога себе“.

За мене неочекивана тема, а у ствари важна и окренута будућности, инспиративна и подстицајна за размишљање о животу појединца у савременим свету.

Загреб, 18. октобар

Загреб, 18. октобар

У радном делу скупа одржан је и округли сто на тему „Образовање школских књижничара јучер, данас и сутра“. Учесници су били: Мира Зовко, виша саветница за школске библиотеке у Министарству знаности, образовања и спорта, Маријана Мишетић и Даворка Бастић из Хрватског књижничарског друштва, универзитетски професори Иванка Стричевић, Ана Барбарић и Зоран Велагић, и школски библиотекари. Разговарало се о различитим концепцијама студија библиотекарства, са нагласком на образовању школских библиотекара. Закључак је био да треба направити предлог остваривог модела студија који ће укључити језгро струке, али и педагошке компетенције које би се признале као потребно образовање школског библиотекара.

Округли сто је показао још једну бољу страну бриге о професији школских библиотекара. Они имају свог заступника, саветника у Министарству, а постоји и особа задужена за стручно усавршавање школских библиотекара у Агенцији за образовање и одгој (АЗОО). У школским библиотекама раде библиотекари по струци (скоро 80%), јер је услов за рад образовање у области библиотекарства, постоји стандард за уређење школских библиотека и Министарство обезбеђује средстава за набавку књига.

Све ово указује на чињеницу да статус професије школског библиотекара бољи у Хрватској и да колеге имају много већу подршку Министарства и друштва у целини за посао који раде и за стручно усавршавање.

Део скупа била је и завршна свечаност пројекта „Тулум с(л)ова“, за подстицање деце на читање из задовољства. То је пројекат удружених школских библиотекара, у коме је, поред зачетника пројекта (ОШ „Ивана Кукуљевића Сакцинског“  Иванец), учествовала још двадесет једна школска библиотека из целе Хрватске.

Други дан скупа, 19. октобар, био је предвиђен као наставак путовања у богате ризнице прошлости, али и као упознавање садашњости две библиотеке – једне школске и једне специјалне.