RSS довод

Маријана Петровић, 2011 – 2012.

 Маријана Петровић

 marijanapetrovic@p.pil-vb.net

MP Ја сам школски библиотекар.

Можда сам само дипломирани филолог или професор или нешто треће, али формално стечено образовање ме готово уопште професионално не одређује.

Можда имам богато искуство у професији библиотекара, па чак можда негде у мојим фиокама леже некакви сертификати који ту чињеницу верификују, али за моју садашњу професију то није од суштинског значаја.

Можда имам богато педагошко искуство и деценије васпитно-образовног рада за собом, можда ме испуњавају поносом, сетом, бригом, али моја садашња професија је на неком другом колосеку.

То што сам школски библиотекар значи да сам у неком тренутку нивоом и врстом образовања и професионалног искуства задовољила некакве услове и стандарде, али примивши се овог посла, ја сам искорачила из своје досадашње професије и обрела се у једној другој, мени новој. То такође значи да нема никог од мојих досадашњих колега ко би на било који начин могао да ми понуди помоћ или макар информацију о природи или обиму мог посла. Узалуд улазим у најближу библиотеку, љубазни су, предусретљиви, али природа задатка и проблема остаје у магли. У школи у којој сам библиотекар такође најчешће нема никога на чије бих се савете ове врсте могла ослонити. Мој статус у школи и у образовном систему се битно разликује од статуса наставника, али и од статуса осталих стручних сарадника.

Ако сте се и ви затекли у оваквој ситуацији, то значи само једно – постали сте школски библиотекар.

Зато струковно удруживање школских библиотекара нема алтернативу. Зато интензивна размена информација међу школским библиотекарима нема алтернативу. Зато заједничко и усмерено делање школских библиотекара нема алтернативу.

Друштво школских библиотекара није настало ради задовољења форме или из доколице. Бити члан овог друштва, само је формално ствар избора.

Гласило Друштва школских библиотекара не спада у аксесоар. Оно је моја и ваша насушна потреба. Не отварамо га да бисмо прочитали нешто забавно, корисно или лепо. Читамо га јер морамо, јер не бисмо могли да обављамо свој посао без информација које оно нуди. Аутори нису наши омиљени публицисти, велики мајстори стила, новинари са жаоком, истраживачи или папараци. Аутори смо ми сами. Ово је место свих наших питања, недоумица и брига и збирка решених задатака, било да смо их решили сами или смо имали среће да их је неко решио пре и уместо нас.

Ако сте већ погледали горе у тулбар, кликнули фејворитс и онда ед, онда постоји нада да више нисте онај усамљени човек са почетка овог текста, истргнут из свог контекста и насукан на пустој обали. Ако сте, читајући наслове и текстове који следе, посегнули за својим документима, спаковали и послали слике, пројекте, огласе, исповести, хвалоспеве, нешто своје што има смисла поделити са мном – хвала, допринели сте достојанству моје професије.

Маријана Петровић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s