RSS Feed

Школски библиотекар – између закона и праксе

4.0M DigitalCAMДрагана Грујић 

Универзитет у Београду, Филолошки факултет

Катедра за библиотекарство и информатику

dragana.gr@gmail.com

Кључне речи: школска библиотека, школски библиотекар, Правилник о свим облицима рада стручних сарадника

Од Закона о основној школи из 1883. године(1) којим се прописује да свака школа има своју књижницу до данас, школе и школске библиотеке као саставни део васпитно-образовног процеса претрпеле су многе реформе. Најновији пропис у образовању и васпитању је Закон о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 72/09 и 52/11), на основу којег је министар просвете и науке 15. маја 2012. године донео подзакон – Правилник о програму свих облика рада стручних сарадника у установама образовања и васпитања: педагога, психолога, педагога за ликовно, музичко и физичко васпитање, логопеда, библиотекара, нототекара, медијатекара, андрагога, социјалног радника и дефектолога. Ступањем на снагу овог Правилника(2) престаје да важи Правилник о програму рада стручних сарадника у средњој школи  („Просветни гласник”, број 1/93) и Правилник о програму рада стручних сарадника у основној школи („Просветни гласник”, број 1/94).

Правилник, поред послова које стручни сарадници обављају, садржи програм свих облика рада стручних сарадника. За разлику од претходног, у новом Правилнику послови школског библиотекара нису експлицитно подељени на образовно–васпитну, библиотечко–информацијску, културно–јавну делатност и остале активности. Суштина програма рада остала je у већој мери непромењена, само сада подељена у целине – циљ, задаци и области рада.

Из циљева проистиче веома широк дијапазон захтевних задатака који стоје пред библиотекаром, од реализовања послова из области образовања и васпитања, преко библиотечко-информацијских до унапређивања и праћења рада школе. С обзиром на инклузију, посао школског библиотекара је проширен на припремање и реализовање библиотечког програма намењеног ученицима са посебним потребама и посебним способностима.

Правилник индиректно подразумева да свака школа, односно школска библиотека поседује одговарајућу рачунарску опрему како би учествовали у интернет презентацији школе, обучили кориснике да користе савремене изворе информација и аутоматизовали библиотечко пословање (инвентарисање, сигнирање, каталогизација и класификација).

Области рада обухватају:

  • Планирањe и програмирања образовно-васпитног рада;
  • Праћењe и вредновање образовно-васпитног рада;
  • Рад са наставницима;
  • Рад са ученицима;
  • Рад са родитељима, односно старатељима;
  • Рад са директором, стручним сарадницима, педагошким асистентом и пратиоцем ученика;
  • Рад у стручним органима и тимовима;
  • Сарадњa са надлежним установама, организацијама, удружењима и јединицом локалне самоуправе;
  • Вођењe документације, припремa за рад и стручно усавршавање.

Кроз наведене свеобухватне области рада остварују се могућности библиотеке, уколико га сви учесници у образовном процесу школе подрже. Рад са ученицима, родитељима, директором, наставницима, стручним сарадницима, као и сарадња са другим установама културе и образовања треба да допринесе остварењу основног циља школске библиотеке: информационом описмењавању, развијању читалачких навика и развијању критичког мишљења ученика.

Највећа новост у важећем Правилнику о програму свих облика рада стручних сарадника јесте одељеност послова школског библиотекара и нототекара-медијатекара. И док свет убрзано иде напред, технологија се усавршава, а библиотеке у свету добијају већи значај јер једино оне могу да испрате велику количину информација и у сваком тренутку пруже релевантни податак, библиотеке су у овом подзаконском акту одељене од медијатеке. Намеће се питање да ли је то потребно, посебно ако се има на уму проблем простора са којим се већина библиотека сусреће. Од библиотекара се очекује да унапређује васпитно-образовни процес и да побољша квалитет услуга, између осталог, набављајући и некњижну грађу која је, међутим, наведена као саставни део медијатеке (нотни, аудио, аудио-визуелни, и пратећи научно-историјски материјал; електронски извори и приступ ка њима, што омогућава ученицима да овладају вештинама налажења и критичког процењивања датих информација и перманентност учења током читавог живота). Посебно се та контрадикторност назире у заштити и чувању не само библиотечке, већ и медијатечке грађе. Такође, IFLA/UNESCO Манифест за школске библиотеке, у складу са принципима Унесковог Манифеста за јавне библиотеке, међу важнијим задацима школске библиотеке издваја да „библиотечко особље омогућава коришћење књига и других извора информација, у распону од уметничких до документарних, од штампаних до електронских, на лицу места и на даљину(3).“ Било би добро да су ове међународне препоруке обухваћене Правилником.

Још једна разлика у односу на стари Правилник – нови не доноси сатницу, која је у претходном периоду представљала оптерећење.

Школске библиотеке су често „заробљене“ између формално-правних норми које Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Завод за унапређење образовања и васпитања доносе и – реалности. С једне стране од библиотеке се очекује да буде информационо-комуникациони центар школе, док се с друге стране рад већине школских библиотека заснива се на скромним материјалним могућностима које школа издваја за библиотеку и на ентузијазму појединаца.

Занимање за школску библиотеку и школског библиотекара изражава се кроз разумевање задатака и познавање компетенција. Правни друштвени оквири су неопходни у циљу остваривања професионалног кредибилитета. На законске нормативе, просветне и библиотечке, не треба гледати као рестриктивне и оптерећујуће, већ као подстицајне прописе. Стручни сарадници, односно школски библиотекари, примењиваће их као и до сада – у складу са потребама и могућностима. За успешну примену Правилника у пракси неопходно је да школске библиотеке буду финансијски подржане и кадровски осигуране.


(1) Oд Одбора просвештенија (1845), школске комисије (1849), преко расписа Министра просвете из 1870. и Закона из 1833. cве до Другог светског paтa, рад школских библиотека био je децидно на нашим просторима уређиван правилима школске администрације. Десанка Стаматовић, „Настанак и развој школских библиотека: кратак историјски развој“ (Рад представљен на Округлом столу „Развој и васпитна улога школских библиотека“, Београд, 31.10.1997).

(2) Правилник је ступио на снагу 26.6.2012. године, након објављивања у Просветном гласнику бр. 5 (19.6.2012. године). Доступно и на: http://www.mpn.gov.rs/sajt/page.php?page=201 (преузето 27.10.2012)

(3) IFLA/UNESCO Манифест за школске библиотеке. http://www.nb.rs/view_file.php?file_id=1283 (преузето 30.10.2012)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s