RSS Feed

Школске библиотеке у мултинационалним срединама

DМр Бојан Лазић

библиотекар

ОШ Негославци, Негославци

ОШ Бршадин, Бршадин (Република Хрватска)

                               labojan@gmail.com          lazic.bojan@skole.hr

Кључне речи: школске библиотеке, националне мањине, набавка грађе, лектира, мултикултурализам

1. Увод

Током последње деценије двадесетог века на подручју бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, услед ратних догађања, долази до великих политичких, демографских, културних и језичких промена, последице чега се примећују у свим сферама људског живота. По отцепљењу од СФРЈ, Република Хрватска постаје „национална држава хрватског народа и држава припадника националних мањина“,(1) за разлику од дефиниције из Устава Социјалистичке Републике Хрватске, где је Хрватска дефинисана као „национална држава хрватског народа, држава српског народа у Хрватској и других народа и народности које у њој живе.“(2) Међутим, наведене промене Републику Хрватску нису спречиле да донесе низ закона којима су права националних мањина, како оних предратних тако и послератних, регулисана у складу са европским и међународних нормама. Припадници националних мањина изједначени су по правима са грађанима хрватске националности.

Националним мањинама је загарантована широка културна аутономија, као и, између осталог, право на образовање на матерњем језику и писму. Настава на матерњем језику и писму за заинтересоване ученике, припаднике националних мањина у Републици Хрватској, реализује се у оним срединама у којим исти живе у значајнијем броју, у којима постоје адекватни просторни, технички и кадровски услови за овакву наставу, као и интерес родитеља за школовањем деце у овим облицима наставе.

За извођење наставе на језику и писму националних мањина потребна су и одговарајућа наставна средства и помагала, као и библиотечка грађа, које школа мора да прибави. Међутим, неретко се приликом набавке наставних средстава и попуњавања фонда школске библиотеке, посебно лектирном грађом, насловима стручне литературе и часописа на мањинском језику и писму, појављују одређени проблеми. Део проблема могуће је без великих тешкоћа превазићи, док добар део проблема остаје нерешен дужи низ година. Стога ће у овом раду бити описана проблематика рада школских библиотека у мултинационалним срединама, а на примеру Републике Хрватске.(3)

2. Република Хрватска у контексту законских одредаба о мултикултурализму

Мултикултурализам је појам који је у свету и код нас све више заступљен у свим сферама живота. Промовишу га бројне међународне владине и невладине организације, те домаћа и инострана удружења грађана, као једини могући начин заједничког живота припадника различитих културних, етничких, језичких и других група на истом географском простору. Иако се овај појам први пут спомиње још 1941. године,(4) тек у последњих тридесетак година о њему се активније говори као о теоретском и политичком појму,(5) који доминира на просторима европских држава које су прошле кроз процес раздвајања или уједињења, било мирним путем, било путем ратних сукоба (СССР, СФРЈ, Чехословачка, СР Немачка). Мултикултурализам у жариште ставља неједнак однос мањинских спрам главних култура и тежи укидању, или смањивању механизама искључивања, односно повећању могућности укључивања у друштвену заједницу.(6)

Република Хрватска је од 1991. године самостална и независна, међународно призната држава. Од 1992. године чланица је Уједињених нација, а 1. јула 2013. године постаће и пуноправна чланица Европске уније. Приступом наведеним међународним, али и другим организацијама постала је потписник низа међународних докумената, те се обавезала прогласити низ закона, међу којима су и документа и закони који говоре о заштити људских права. Међу најзначајнијим законским актима који штите права припадника националних мањина у Републици Хрватској су: Устав Републике Хрватске,(7) Уставни закон о правима националних мањина,(8) Закон о употреби језика и писма националних мањина у Републици Хрватској,(9) те Закон о васпитању и образовању на језику и писму националних мањина.(10)

3. Образовање припадника националних мањина у Републици Хрватској

У складу са важећим законима и другим правним актима, припадници националних мањина у Републици Хрватској могу да се школују пратећи наставу на матерњем језику и писму на свим нивоима васпитања и образовања: у предшколским установама, основним и средњим школама, те на универзитетима. Према прописима Министарства науке, образовања и спорта,(11) ученици – припадници националних мањина имају три могућности, односно три модела праћења наставе на матерњем језику и писму: Модел А подразумева да се целокупна настава, осим наставе предмета хрватски језик и књижевност, изводи на матерњем језику и писму; Модел Б претпоставља праћење дела наставе на матерњем (тзв. национална група предмета: српски језик и књижевност, природа и друштво, историја, географија, ликовна култура и музичка култура, те као изборни предмет православна веронаука), а дела на хрватском језику (сви остали предмети); Модел Ц даје могућност неговања матерњег језика и културе, где ученици целокупну наставу прате на хрватском језику, али током радне недеље слушају и додатних два до пет часова неговања матерњег језика и културе – наставног предмета који обједињује националну групу предмета).

Поред наведених модела, постоји могућност да се језик националне мањине у школама изучава и као језик средине, чиме би били обухваћени не само припадници мањина, већ и ученици припадници већинског народа. Министарство спроводи и финансира и посебне облике наставе, као што су летње и зимске школе, дописно-консултативна настава, те посебни програми укључивања ромске деце у васпитно-образовни систем.

4. Школска библиотека као мултикултурални центар

Изградња мултикултуралне збирке у школској библиотеци, без обзира да ли се она налази у мултикултуралној средини или не, није једноставан задатак. По речима Иванке Стричевић,(12) мултикултурна библиотека подразумева изградњу културно и језички различитих збирки и услуга, заштиту материјалних и нематеријалних културних добара, програме усмерене на образовање корисника и успостављање међукултуралног дијалога, те приступ изворима на одговарајућим језицима. Потребно је имати на уму да оптималан број јединица библиотечке грађе са мултикултурним садржајима доприноси развијању свести о присутности различитих друштвених група, што за исход има повећање квалитета заједничког живота на истом географском простору и развијање толеранције. Према Вилми Јованов,(13) у изградњу фонда мултикултуралне библиотеке треба да буду укључени сви релевантни чиниоци мултикултурног друштва: наставници и ученици мултикултурних школа, издавачи мултикултурних издања, дипломатско-конзуларна представништва земаља чији сународници живе на одређеном мултикултурном простору, невладина удружења и институције које брину о заштити права националних мањина, локална управа и самоуправа, библиотечке службе које се баве набавком грађе и други.

4.1. Библиотечке услуге за мањине у Републици Хрватској

Међународни стандарди и смернице велику пажњу посвећују етничким групама и њиховој потреби да се у систему јавних библиотека за њих обезбеди литература на матерњем језику. Међутим, да би наведени прописи били испоштовани, није довољно само их подржавати, већ подузети конкретне мере и кораке. Припадници мањина библиотечку грађу могу да набављају и у матичној држави, али је неупоредиво практичније и економичније ако до потребне грађе могу да дођу у земљи у којој живе. Међу осталим институцијама, улога библиотека је да обезбеде наведену грађу и понуде је наведеној друштвеној групи, а улога библиотекара да комуницирају са корисницима настојећи да задовоље све њихове потребе за информацијама. И. Стричевић(14) наводи библиотечке услуге и активности усмерене на децу, припаднике мањинске културе и њихове породице, а то су: дистрибуција информативних материјала на свим местима где се окупљају припадници мањинске културе; посебно означене збирке за припаднике мањинских група и приступ тим збиркама; библиотечка грађа за учење већинског језика; сарадња са библиотекама у матичним земљама досељеника; израда збирке корисних адреса које упућују на инфо-тачке за мањинске групе.

У Републици Хрватској већ дужи низ година постоји институција централне библиотеке за националне мањине,(15) које углавном делују у саставу народних библиотека у неколико градова у Хрватској. Задужене су за набавку и дистрибуцију грађе за одређену мањинску групу, а неке од њих и за издавачку делатност на језику и писму националне мањине о којој брину. Данас их постоји и делује укупно девет, а правило је да се организују за мањину која броји више од 5000 припадника. У склопу народних библиотека у чијем саставу раде, централне библиотеке имају свој програм рада, а средства за рад обезбеђују се највећим делом из буџета Министарства културе.(16) Поред улоге у повезивању матерњег језика и културе мањина са средином у којој живе, централне библиотеке имају и информативну, али и издавачку улогу којом се пружа могућност за богаћење фонда свих мањинских библиотека, укључујући и школске библиотеке у којима постоји потреба за грађом на мањинском језику и писму.

4.2. Грађа намењена националним мањинама у школској библиотеци

Поред централних, велику и одговорну улогу у пружању услуга припадницима националних мањина имају и школске библиотеке, нарочито оне које раде у склопу школа у којима се реализује настава на мањинском језику и писму по неком од понуђених модела. У Републици Хрватској постоји више од сто основних и средњих школа у којима се настава одвија на језику и писму националних мањина. Постоје школе у којима се оваква настава изводи за једну, али и оне у којима је прате припадници неколико националних мањина. Такође, у одређеном броју школа примењују се и различити модели наставе за припаднике националних мањина.

Овакве средине су специфичне, јер у њима толеранција и мултикултурни односи морају да буду постављени на изузетно висок ниво да би циљеви и задаци васпитно-образовног рада могли да буду остварени у потпуности. Захтеви квалитетне наставе на мањинском језику много су већи од оних где се настава одвија искључиво на хрватском језику, пре свега због већих материјалних издатака. У школама у којим се реализује настава за припаднике националних мањина, поред наставних средстава и помагала прилагођених ученицима припадницима мањине, потребно је обезбедити и квалитетан библиотечки фонд намењен овим ученицима. Фонд школске библиотеке, поред грађе на хрватском, у овом случају треба да садржи и лектирну грађу, грађу за рекреативно читање, стручну литературу, те стручне и дечје часописе на мањинском језику, а тамо где постоји могућност и аудио-визуелну и другу електронску грађу прилагођену корисницима који се изјашњавају као припадници неке националне мањине.(17)

4.3. Вођење школске библиотеке у срединама у којима живе националне мањине  

Организација и рад школске библиотеке која поседује фонд намењен припадницима мањина, а за потребе редовне наставе, генерално се не разликује од рада било које друге школске библиотеке. Међутим, одређене специфичности ипак постоје. Библиотекар би, ако не у потпуности, онда добрим делом требало да познаје језик припадника националних мањина који похађају наставу, односно раде у његовој школи, да би без великих тешкоћа могао да одговори на све захтеве припадника мањине. Управо стога је оправдано очекивати да у библиотеци овакве школе и буде запослен припадник мањине, који ће једнако квалитетно моћи да буде на услузи како припадницима мањина тако и ученицима и наставницима којима је матерњи језик хрватски.

Будући да, осим међународних смерница и манифеста, не постоје писана правила о руковању грађом намењеном мањинским групама, стручна обрада и смештај грађе нису питање стандарда, већ се ови послови обављају по слободном избору библиотекара или у складу са техничким и просторним могућностима библиотеке, као и у договору са руководством школе. С обзиром да писаног правила нема, понегде је грађа за мањинске групе смештена на полицама заједно са грађом на хрватском језику, док је понегде физички раздвојена.

У складу са важећим правилима, каталогизација и класификација грађе требало да буде јединствена за цели фонд. Класификацију би требало обављати у складу са правилима Универзалне децималне класификације, односно према правилима за класификацију грађе ученичког фонда у школским библиотекама (ознаке у сигнатурама: М – књиге за најмлађе ученике, Д – дечји фонд, О – омладински фонд, Н – народна књижевност, И – игрокази). Каталогизацију је препоручљиво обављати у складу са важећим правилима о каталогизацији, а приликом израде каталошких записа водити се правилом о употреби хрватског језика за сву грађу, да би се избегла могућност грешака приликом претраживања каталога, некомпатибилности са другим каталозима, те отежаног преузимања и размене каталошких записа. Приликом каталогизације, дакле, треба увек пратити иста правила и каталогизовати грађу једнообразно,(18) без обзира да ли грађа припада збирци за припаднике мањина или збирци на хрватском језику.

Приликом уписа грађе у Књигу инвентара могуће је да се инвентарном броју додели и помоћна ознака, одређено слово, број или неки други знак, да би се на тај начин разликовала припадност одређеној збирци. Такође, могуће је за различите збирке користити и различите инвентарне књиге.

Остала документација и други материјали које библиотекар израђује, као што су План и програм рада школске библиотеке, извештаји о раду, билтени принова, спискови лектирних наслова, нелектирне грађе, референсне, стручне и друге литературе, обавештења радницима и ученицима, записници о ревизији и отпису, прикази књига и слично, пре свега се пише на хрватском језику, поготово ако се упућује званичним институцијама, али може да буде и двојезично написана, уколико то захтева руководство школе, те ако се библиотекар служи језиком и писмом мањине.

4.4. Набавка грађе намењене мањинским групама у школској библиотеци

Принципи набавке грађе у школској библиотеци у којој постоји потреба за грађом на мањинском језику и писму, као и поступци који се притом примењују, не разликују се у односу на остале библиотеке. С обзиром на то да школске библиотеке у Републици Хрватској годинама од Министарства науке, образовања и спорта нису добијале наменска средства за набавку грађе (која су до тада била уобичајена и редовна), смањиле су се и могућности за набавку било какве грађе. Тада је дошло до потребе издвајања одређене количине новца од редовних средстава, које школа од локалне самоуправе добија на име редовних материјалних трошкова, да би се набавило нешто нових наслова. Данас, када је, након пет година,(19) Министарство одобрило одређена средства за набавку лектира, школе су добрим делом растерећене додатних трошкова. Ипак, као и претходних неколико година, и данас је приликом набавке потребно водити се принципом економичности и избором приоритета, где се неретко предност ипак даје грађи на хрватском језику у односу на грађу на мањинском језику. Овде је важно напоменути да се не ради о дискриминацији ученика припадника мањина, већ управо о избору приоритета, с обзиром на број ученика који прате одређени вид наставе, као и потребе те наставе.

Проблем грађе намењене мањинским групама у школским библиотекама није искључиво финансијске природе, иако финансије обично играју кључну улогу у набавци. Међутим, много већи проблем јесте недостатак адекватне грађе, иако за њом постоји огромна потреба. Веома једноставно је доћи до закључка да издавачка делатност мањина у Републици Хрватској није развијана у довољној мери и подједнако. Међу мањинама које су по овом питању најактивније истичу се Русини и Украјинци, Срби, Чеси, Мађари, Италијани и други.(20) Ипак, и поред чињенице да неке националне мањине у Републици Хрватској имају развијенију издавачку делатност, најчешће се штампају издања информативног карактера, или она која за сврху имају очување националне свести, културног и језичког идентитета. Поред наведених, поједина мањинска удружења и институције штампају и уџбенике на језику и писму националних мањина за оне ученике које наставу на матерњем језику похађају по моделу А, односно Б, те уџбенике неговања језика и културе за ученике који наставу прате по моделу Ц.

Важећим наставним програмима за наставу четири мањинска језика и књижевности тачно су прецизирани обавезни и препоручени лектирни наслови за све разреде основне и средње школе. Ипак, и даље је скоро немогуће пронаћи лектирне наслове, стручну или референтну литературу, као и аудио-видео грађу на мањинском језику и писму, а да је иста објављена у Хрватској. Мањинске организације се врло ретко баве издавањем лектирних наслова и наслова стручне литературе, већ се наведена литература најчешће набавља из матичне земље, путем дипломатско-конзуларних представништава или удружења грађана из матице, што захтева поштовање одређених царинских прописа.(21) Ова чињеница може да представља отежавајућу околност уколико је комуникација између школских библиотека и наведених установа отежана, или уопште не постоји, што аутоматски значи да ће преко потребна грађа на мањинском језику и писму тешко доћи до ученика, односно наставника којима је потребна. Због приоритета који се често даје куповини грађе на хрватском језику и писму у односу на грађу на мањинском језику и писму, најчешћи облик набавке грађе за припаднике мањина у школској библиотеци јесу донације претходно наведених институција, као и донације од стране грађана. Међутим, овим донацијама је потребно приступити с великим опрезом, јер сврха набавке грађе треба да буде обнављање фонда новим издањима, за разлику од попуњавања фонда застарелим насловима или дотрајалим књигама спремним за отпис. Ипак, школске библиотеке спремне су неретко прихватити и овакву донацију, ако је то једина опција за набавку, иако се сврсисходност такве набавке доводи у питање. Поред физичких карактеристика дониране грађе, потребно је обратити пажњу и на њен садржај, те утврдити да ли поклоњена или на неки други начин набављена грађа задовољава садржајне критеријуме наведене у важећим правним актима.

5. Закључак

Република Хрватска је неоспорно мултикултурна средина, па је стога у обавези да чува идентитет припадника свих култура које живе на њеној територији. Очувањем етничког и културног идентитета једног народа најбоље се огледа у институционалном васпитању и образовању. Школе и школске библиотеке у срединама у којим постоје и раде, поред васпитно-образовне, имају велику улогу и као центри мултикултурализма и интеркултуралног дијалога. Школе похађају деца различитог етничког, језичког и културног порекла, са потребама које се делом разликују од потреба већинског становништва. Стога је неизмерно важно да се првенствено школа, као институција која ће осмислити одговарајуће садржаје поштујући прописане програме, правилнике и друге законске акте, посвети неговању идентитета својих ученика и радника, али и бризи о развијању свести о школском окружењу као мултикултурној и надасве толерантној средини која ће свим својим ученицима и радницима обезбедити право на једнакост у васпитању и образовању. С обзиром на то да сама по себи школска библиотека не може да буде монолингвистичка средина, на њој је посебно тежиште у остваривању циљева мултикултурне заједнице.

Грађа за мањинске групе у школској библиотеци се садржајно не разликује од грађе на хрватском језику. Обе збирке садрже, дакле, лектирне наслове, грађу за рекреативно читање, периодику, аудио-видео грађу, стручну и референтну грађу. Такође, у правилу се не разликује ни стручна обрада грађе за мањинске групе, њен смештај, као ни кораци које је потребно проћи приликом планирања и реализације набавке.

Библиотечке услуге за припаднике националних мањина у школама у Републици Хрватској постепено се развијају, делимично пратећи светске трендове. Међутим, још увек се не може говорити о високим резултатима њиховог рада. Према доступним изворима, евидентно је да се добар део школских библиотека у Хрватској релативно успешно бори са изазовима набавке грађе намењене ученицима припадницима националних мањина, али исто тако и да већи део њих наилази на релативно озбиљне потешкоће. Разлози су различити, али највеће потешкоће представљају неадекватна или непостојећа средства за набавку грађе за мањинске групе, као и недовољно развијена издавачка делатност националних мањина и њихових институција у Републици Хрватској, али и недовољна повезаност мањинских институција са дипломатско-конзуларним представништвима матичне земље у Хрватској. Када би се последњи наведени фактори у одређеној мери изменили, претпоставља се да би се и претходно описано стање променило, односно побољшало.


(1) „Ustav Republike Hrvatske: pročišćeni tekst“, Narodne novine, 6.7.2010. http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/2010_07_85_2422.html (преузето 24.10.2012)

(2) Socijalistička Republika Hrvatska. http://hr.wikipedia.org/wiki/Socijalisti%C4%8Dka_Republika_Hrvatska (преузето 24.10.2012)

(3) Овај рад, који у даљем тексту говори о проблематици пословања школских библиотека у мултинационалним срединама на примеру Републике Хрватске, једним делом је заснован на дипломском раду аутора текста, Бојана Лазића, који је одбрањен 30. марта 2010. године, након завршених ванредних једногодишњих дипломских студија библиотекарства на Одељењу за информационе науке (тада Одељење за библиотекарство) Универзитета у Задру, под менторством проф. др Татјане Апарац-Јелушић, прочелника Одељења и редовног универзитетског професора у трајном звању.

(4) Aleksandar Kekanović, „Multikulturalizam u manjinskoj knjižnici“ (diplomski rad, Filozofski fakultet u Zagrebu, 2007), 2.

(5) Mirjam Milharčič Hladnik, „Multikulturalizem v kontekstu migracij“, Knjižnica 53, 1-2 (2009), 145,  http://revija-knjiznica.zbds-zveza.si/Izvodi/K0912/Milharcic-Hladnik.pdf (преузето 24.10.2012)

(6) Milena Roknić, „Knjižnica u multikulturalnoj zajednici“, (diplomski rad, Odjel za knjižničarstvo Sveučilišta u Zadru, 2009), стр. 6.

(7) „Ustav Republike Hrvatske: pročišćeni tekst“, Ibid.

(8) „Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina“, Narodne novine, 19.12.2002. http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/2002_12_155_2532.html (преузето 24.10.2012)

(9) „Zakon o uporabi jezika i pisma nacionalnih manjina u Republici Hrvatskoj“, Narodne novine, 16.05.2000. http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/2000_05_51_1128.html (преузето 24.10.2012)

(10) „Zakon o odgoju i obrazovanju na jeziku i pismu nacionalnih manjina“, Narodne novine, 16.05.2000. http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/273148.html (преузето 24.10.2012)

(11) Ministarstvo znanosti, obrazovanja i sporta, „Obrazovanje na jeziku i pismu nacionalnih manjina“, http://public.mzos.hr/Default.aspx?sec=3154 (преузето 24.10.2012)

(12) Ivanka Stričević, „Knjižnice za djecu u suvremenoj Evropi: interkulturalni pristup multikulturalnom okruženju“, Knjižnica 53, 1-2 (2009), 200, http://revija-knjiznica.zbds-zveza.si/Izvodi/K0912/Stricevic.pdf  (преузето 24.10.2012)

(13) Вилма Јованова, „Народната библиотека во мултикултурна заедница“, Библиотекарство 27, 1-2 (2010),  10, http://www.bdm.org.mk/pdfs/Bibliotekarstvo%202010.pdf  (преузето 15.09.2010)

(14) Иванка Стричевић, нав. дело, 202-203.

(15) Средишње књижнице за националне мањине (оп. а)

(16) Централне библиотеке националних мањина у Републици Хрватској су следеће: Градска библиотека Бели Манастир (Мађари); Народна библиотека и читаоница Дарувар (Чеси); Хрватска народна библиотека и читаоница Нашице (Словаци); Градска и универзитетска библиотека Осијек (Аустријанци); Градска библиотека и читаоница Пула (Талијани); Библиотека и читаоница „Богдан Огризовић“ у Загребу (Албанци); Библиотеке града Загреба (Русини и Украјинци); Српско културно друштво „Просвјета“ Загреб (Срби); Градска библиотека „Иван Горан Ковачић“ Карловац (Словенци).

Središnje knjižnice nacionalnih manjina. http://www.min-kulture.hr/default.aspx?id=200 (преузето 24.10.2012.)

(17) Bojan Lazić, „Upravljanje zbirkama za nacionalne manjine u školskim knjižnicama: mogući pristupi“ (diplomski rad, Odjel za knjižničarstvo Sveučilišta u Zadru, 2010), 60.

(18) Eva Verona, Pravilnik i priručnik za izradu abecednih kataloga: Kataložni opis (Zagreb: Hrvatsko bibliotekarsko društvo, 1983), 13-14.

(19) Мarijana Cvrtila, „Nakon pet sušnih godina za đačku lektiru 3,8 milijuna kuna“, Slobodna Dalmacija, Hrvatska, 23.02.2012. http://www.slobodnadalmacija.hr/Novosti/Hrvatska/Hrvatska/tabid/66/articleType/ArticleView/articleId/165291/Default.aspx (преузето 24.10.2012)

(20) Siniša Tatalović, „Nacionalne manjine u Hrvatskoj“. http://www.stina.hr/download/NM%20u%20Hrvatskoj.doc (преузето 31.10.2010)

(21) Uvoz knjiga iz privatne biblioteke u Hrvatsku: službeno mišljenje. http://poslovna.hr/zakoni/public/zakoni.aspx?misljenje=Uvoz-knjiga-iz-privatne-biblioteke-u-Hrvatsku&id=325876 (приступ 26.01.2011)

Литература:

Јованова, Вилма. „Народната библиотека во мултикултурна заедница“. Библиотекарство 27, 1-2 (2010). http://www.bdm.org.mk/pdfs/Bibliotekarstvo%202010.pdf (преузето 15.09.2010)

Kekanović, Aleksandar. „Multikulturalizam u manjinskoj knjižnici“. Diplomski rad, Filozofski fakultet u Zagrebu, 2007.

Lazić, Bojan. „Upravljanje zbirkama za nacionalne manjine u školskim knjižnicama: mogući pristupi“. Diplomski rad, Odjel za knjižničarstvo Sveučilišta u Zadru, 2010.

Milharčič Hladnik, Mirjam. „Multikulturalizem v kontekstu migracij“. Knjižnica 53, 1-2 (2009), http://revija-knjiznica.zbds-zveza.si/Izvodi/K0912/Milharcic-Hladnik.pdf (преузето 24.10.2012)

Roknić, Milena. „Knjižnica u multikulturalnoj zajednici“. Diplomski rad, Odjel za knjižničarstvo Sveučilišta u Zadru, 2009.

Stričević, Ivanka. „Knjižnice za djecu u suvremenoj Evropi: interkulturalni pristup multikulturalnom okruženju“. Knjižnica 53, 1-2 (2009).  http://revija-knjiznica.zbds-zveza.si/Izvodi/K0912/Stricevic.pdf (преузето 24.10.2012)

Verona, Eva. Pravilnik i priručnik za izradu abecednih kataloga: Kataložni opis. Zagreb: Hrvatsko bibliotekarsko društvo, 1983.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s