RSS Feed

Школске библиотеке: кључ за садашњост, прошлост и будућност

SGСлађана Галушка

библиотекар

ОШ „Милорад Мића Марковић“ Мала Иванча

                                galuska@beotel.net

Кључне речи: трибине, месец школских библиотека, статус професије школског библиотекара, Смотра, школски библиотекари у Хрватској

Крајем септембра ове године одржане су три трибине у организацији Друштва школских библиотекара Србије: у Београду, Ужицу и Крагујевцу, са истим програмом, а теме су биле посвећене новинама у раду стручних сарадника/библиотекара и стручном усавршавању. У Лесковцу је крајем октобра одржана трибина (у сарадњи са Центром за стручно усавршавање у образовање из Лесковца) чији су реализатори и учесници били школски библиотекари и наставници, а осим новина у раду, било је и примера добре праксе из сарадње библиотекара и наставника. У Бору је, у сарадњи са Народном библиотеком Бор, одржана у децембру трибина за школске библиотекаре, на којој се причало о областима рада школског библиотекара, а кроз примере у пракси и о могућностима побољшања рада.

И то је садашњост у којој још има недоумица и несигурности у примени разних правилника, у планирању рада и стручног усавршавања, или писању извештаја. Зато су ове трибине важне, да би се преносила искуства другима, да они шире ту причу у свом окружењу, да се што више колега укључи у активности Друштва, и да они покажу осталима у школи колико је значајна улога библиотекара.

У реализацији ових трибина су учествовали и просветни саветници из школских управа Београда, Ужица и Крагујевца; они су прави сарадници, цене наш рад и њихов став ће утицати на побољшање статуса професије школског библиотекара. Заједничко организовање стручног усавршавања, као ове јесени у Бору, јесте наставак досадашње успешне сарадње са колегама библиотекарима, а пред нама је даљи рад на афирмацији професије.

У Београду је 26. октобра одржан округли сто на тему информатизације и промена у образовању – процењује се да ће у свету до 2015. године 10% уџбеника бити дигитално. Министар Жарко Обрадовић је рекао да се „коришћење ИКТ-а сматра модерном елементарном писменошћу и основним предусловом за даљи економски и друштвени развој једне земље“ и захвалио компанији Мајкрософт на спремности да подржи информатизацију српског школства до сада, али и у будућности, кроз многе друге пројекте. Ако Мајкрософт спроводи иницијативе којима подржава развој дигитализације образовања у свету, можда ће у Србији ускоро бити дигитализације уџбеника. То ће бити прави корак у 21. век за наше школе, а тек за библиотеке!

У Народној библиотеци Србије је 14. новембра гостовала Барбара М. Џонс, директорка Канцеларије за интелектуалну слободу Америчког удружења библиотекара (American Library Association) и члан IFLA/FAFIFE. Њено излагање „Медијска писменост“ је увек актуелно: новинари и новинарство, изношење чињеница, а не ставова. Представила је програм библиотекара News Know – how за подучавање средњошколаца медијској писмености. Како живимо окружени медијима, разумевање медијске поруке постаје основ нашег размишљања о свету у коме живимо, а библиотекари су важни, јер знају да пронађу чињенице и разликују их од ставова. Порука излагања је да развијање медијске писмености треба уврстити у наставни програм и основних и средњих школа.

Тако ће школска библиотека сигурно постати кључ прошлости и садашњости и будућности.

Месец школских библиотека и Смотра стваралаштва школских библиотекара Србије

Смотра стваралаштва је централни догађај обележавања Месеца школских библиотека у Србији.

Ове године Смотра је одржана у Земуну, у Дому ученика „Змај“, на Међународни дан школских библиотека, 22. октобра. Захваљујући љубазним домаћинима, организација је била одлична, а програм Смотре, стручног семинара, богат и веома користан за 150 присутних учесника. Осим излагача, наставника и стручних сарадника, чији су радови изабрани на конкурсу, у раду Смотре су учествовали и гости, уводни предавачи: Александра Вранеш, декан Филолошког факултета и Биљана Радосављевић, председник Педагошког друштва Србије. Присутне је поздравила и Гордана Љубановић из Одсека за континуирано стручно образовање Народне библиотеке Србије.

Александра Вранеш је говорила о улози школског библиотекара у раду школе и о његовој свестрaности, о сналажљивости и спремности да уводи иновације у рад и стално се прилагођава тренутку, потребама корисника и ситуацији у школи. Истакла је да се у Србији, упркос ставу да се мало чита, чита много више него у Европи, али и да треба и даље подстицати ђаке на читање. Позвала је библиотекаре да раде на развијању информационе писмености ученика и упућују их у библиографско цитирање. Биљана Радосављевић је похвалила залагање школских библиотекара за допринос у целокупном раду школе, говорила је и о сарадњи школских библиотекара са другим стручним сарадницима, као и о могућностима сарадње два друштва у организовању заједничких стручних скупова.

Тема овогодишњег обележавања Месеца школских библиотека – „Школске библиотеке: кључ за прошлост, садашњост и будућност“, обрађена је кроз примере добре праксе и сарадњу школског библиотекара са другим стручним сарадницима и наставницима. Али значај школских библиотека за разумевање прошлости присутан је у радовима који за тему имају живот и рад Андрића, Нушића, или историју Неготина. Садашњост и корак у будућност приказани су у осталим радовима чије су теме пројекти за подстицање читања, инклузивно образовање, екологија, електронско учење…

Моје обраћање присутнима је било управо на тему важности школске библиотеке за ученике којима треба помоћи да се добро осећају у садашњости и припреме за будућност. Такође је важна улога библиотекара у школи у раду са наставницима, у заједничким програмима за подстицање ученика на читање из забаве и задовољства и у развијању информационе писмености ученика, као и у увођењу иновација и организовању стручног усавршавања на нивоу школе.

Сама Смотра је кључ за будућност рада школских библиотекара и Друштва: велики број полазника, велики број пријављених радова на конкурс, и тежак задатак за комисију да изабере оне који ће се презентовати, израда зборника радова са Смотре. Све то ствара добру слику о нама, надамо се да је виде и надлежни у Министарству, иако нису присуствовали.

Смотра у Земуну, 22. октобар

Смотра у Земуну, 22. октобар

Оптимизам, ништа друго нам не преостаје

Друштво школских библиотекара Србије нема довољну и потребну подршку Министарства, али се може похвалити самосталном организацијом стручних семинара уживо и оних електронских, и од ове школске године стручних скупова, као и реализацијом других облика информалног образовања (вебинари) за наставнике и стручне сараднике.

Правилник о раду стручних сарадника/школских библиотекара је почетак модернизације система и приближавања светским стандардима рада школског библиотекара, међутим, недостају документи који би послове из Правилника подржали кроз утврђене компетенције за професију школског библиотекара и образовни стандарди за рад са школским библиотекаром и у школској библиотеци. Друштво припрема предлог тих докумената, надам се да ће се бити разматран и усвојен.

Сарадња са факултетима, Народном библиотеком Србије, матичним библиотекама, Министарством, организовање нових облика стручног усавршавања по целој Србији – то нас чека следеће године. Укључивање више колега у рад Друштва, сарадња на промоцији рада школске библиотеке и Друштва – и за нас ће знати сви. Онда ће морати да признају да смо добри, паметни и корисни, и да смо професионалци. Ето нама статуса!

У посети школским библиотекарима у Хрватској                                           

Као председница ДШБС-а прихватила сам позив колега из Хрватске и присуствовала скупу „Школске књижнице: кључ за прошлост, садашњост и будућност“, одржаном у Загребу 18. и 19. октобра 2012. године. Иако пратим рад библиотекара у свету и у Хрватској „на даљину“, непосредно искуство и сусрет са колегама су веома значајни за упоређивање рада на нивоу удружења, а и појединачног рада библиотекара у школи. Много је сличности у организацији друштва, а и у раду у школским условима, али има и разлика које могу бити подстицајне за побољшање рада школских библиотекара у Србији.

Скуп је 18. октобра одржан у Конференцијској дворани загребачког Хотела „Палас“, са предавањима распоређеним у три тематска блока: Преглед прошлости, Приручник за садашњост и Натукнице за будућност. У име генералног покровитеља Града Загреба учесницима се на почетку скупа обратио градоначелник Милан Бандић. И тако, на самом почетку могла сам видети разлику између дешавања у Хрватској и Србији; иза скупа школских библиотекара (који је, важно је рећи, сјајно организован) стоји подршка града, државе, што је за сада немогуће остварити у Београду. У првом делу излагачи су били Јосип Стипанов, са предавањем „Књижнице и друштво“, у комe је наглашено да су библиотеке огледало друштва и истински показатељ културне зрелости сваког народа, и Јасна Милички, која је својим излагањем „Преглед дјеловања средњих школа у Загребу од 1929. до 1941. године“ подсетила на оснивање, организацију и рад школских библиотека у том периоду.

Тему о садашњости започела је Иванка Стричевић, професор на Универзитету у Задру, излагањем „Услуга усмјерена на корисника“, у коме је представила однос између библиотекара и корисника, јер од тог односа највише зависи квалитет библиотечке услуге. У овом излагању препознала сам питања која постављају и библиотекари у Србији: каква су очекивања корисника (ученика, наставника), како нас доживљавају, какве су њихове потребе, шта очекују од библиотеке и које стратегије треба да применимо да би наша услуга била доживљена као квалитетна.

Затим је књижевник Младен Кушец евоцирао своја дружења с најмлађима и говорио о библиотекаркама које су увек биле спона између дечијег света и књиге. Предавање Бисерке Сињерец „Школски књижничар и подручна школа“ је приказ примера добре праксе – о креативности, љубави, пожртвовности и раду библиотекара у подручној школи Држимурец у оквиру ОШ „Томаша Горичанца“ у Међимурској жупанији, коју похађа више од 90 % ромске деце без знања хрватскога језика. Као неком ко ради у школи са подручним одељењима, било ми је јако занимљиво да чујем искуства колега у сличним условима рада, мада потпуно другачијим условима финансирања. Наиме, школа је добила средства за подстицање школовања ромске деце кроз пројекте и обезбеђен је превоз ученика у матичну школу, што омогућава реализацију различитих активности, па и оних које организује библиотекар.

Трећи круг предавања био је окренут професији библиотекара у будућности. Андријана Прскало Мачек, помоћница директора за подршку корисницима у CARNet -у, у свом излагању „Е-школе, е-књижнице“ истакла је да је циљ CARNet-а помоћ школама у Хрватској да постану дигитално зреле, тј. да постану е-школе с е-библиотекама. Нове начине учења и поучавања представио је у предавању „Transforming learning“ Жељко Милић, који се бави организацијом, презентацијом и тренингом Apple партнера с циљем боље подршке образовном тржишту и стварања дигиталног окружења које ће бити подршка младима у раду и учењу. Из угла просечног српског школског библиотекара прича о пројекту CARNet и дигитализацији уџбеника, о уласку таблет рачунара у школе, као и излагање господина Милића о дигитализованом наставном материјалу изгледају као научна фантастика. Ако се дода и пројекат e-Lektire (целовита дела хрватских и страних аутора из пописа обавезне школске лектире, којих има око 300, а планира се 1000 наслова), брига о књигама и наставним средствима је много израженија у Хрватској, неголи у Србији.

Председница ХУШК-а Вања Јуриљ заокружила је тему скупа предавањем „Срећа као педагошки циљ“, које је део излагања припремљеног за Светски скуп школских библиотекара у Дохи од 11. до 15. новембра 2012. године. Насупрот претходним излагањима и залагањима за технолошки напредак, Вања Јуриљ је говорила о важности промене перспективе из које се посматра свет и досезања среће, која је трајни осећај задовољства, живот у складу с природом, нашом средином и осталим људским бићима, нашом културом и духовним наслеђем. Започела је цитирањем Џона Ленона: „Кад сам имао пет година, моја мајка ми је увек говорила да је срећа кључ живота. Када сам кренуо у школу, питали су ме што желим бити кад одрастем. Одговорио сам да желим бити срећан. Рекли су ми да нисам разумео задатак, а ја сам им одговорио да они нису разумели живот“. Поставила је питање постизања личне среће унутар образовног система и истакла да је развој технологије револуционарно променио опсег и брзину приступа доступним информацијама, али да би се суштинска револуција састојала у промени сврхе за коју користимо те информације. Улога школске библиотеке у том процесу би била:

– подршка самосталном учењу и истраживању,

– подршка хармоничнијем развоју бића (информације и искуства из различитих области знања и уметности),

– учење и стицање знања за личне потребе, са циљем упознавања и „поседовања самога себе“.

За мене неочекивана тема, а у ствари важна и окренута будућности, инспиративна и подстицајна за размишљање о животу појединца у савременим свету.

Загреб, 18. октобар

Загреб, 18. октобар

У радном делу скупа одржан је и округли сто на тему „Образовање школских књижничара јучер, данас и сутра“. Учесници су били: Мира Зовко, виша саветница за школске библиотеке у Министарству знаности, образовања и спорта, Маријана Мишетић и Даворка Бастић из Хрватског књижничарског друштва, универзитетски професори Иванка Стричевић, Ана Барбарић и Зоран Велагић, и школски библиотекари. Разговарало се о различитим концепцијама студија библиотекарства, са нагласком на образовању школских библиотекара. Закључак је био да треба направити предлог остваривог модела студија који ће укључити језгро струке, али и педагошке компетенције које би се признале као потребно образовање школског библиотекара.

Округли сто је показао још једну бољу страну бриге о професији школских библиотекара. Они имају свог заступника, саветника у Министарству, а постоји и особа задужена за стручно усавршавање школских библиотекара у Агенцији за образовање и одгој (АЗОО). У школским библиотекама раде библиотекари по струци (скоро 80%), јер је услов за рад образовање у области библиотекарства, постоји стандард за уређење школских библиотека и Министарство обезбеђује средстава за набавку књига.

Све ово указује на чињеницу да статус професије школског библиотекара бољи у Хрватској и да колеге имају много већу подршку Министарства и друштва у целини за посао који раде и за стручно усавршавање.

Део скупа била је и завршна свечаност пројекта „Тулум с(л)ова“, за подстицање деце на читање из задовољства. То је пројекат удружених школских библиотекара, у коме је, поред зачетника пројекта (ОШ „Ивана Кукуљевића Сакцинског“  Иванец), учествовала још двадесет једна школска библиотека из целе Хрватске.

Други дан скупа, 19. октобар, био је предвиђен као наставак путовања у богате ризнице прошлости, али и као упознавање садашњости две библиотеке – једне школске и једне специјалне.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s