RSS довод

Школска библиотека између стварности и могућности

 Данијела Влаховић

 ОШ „Васа Пелагић“, Лесковац

 vasapelagic@yahoo.com

 .

Нећу упасти у замку критике образовног система и сведочити у корист школске библиотеке. Управо супротно, желим овде да приметим или потврдим промене у виду чињеница које се данас и сада дешавају у школској библиотеци. Такође, не желим никога да убеђујем у њену важност, неминовност или значај, довољно је ући у неку школску библиотеку и она ће проговорити у своје име. А оне говоре. Ослушкују наше наде, ишчекивања, незадовољства, побуне, поразе, радости, запитаности, и причају оно што ми себи не желимо или не можемо признати: библиотека јесте центар знања.

А да је школска библиотека центар знања унутар школе могло се чути, видети и осетити на трибини у Центру за стручно усавршавање запослених у образовању, у Лесковцу, 29. октобра 2012. године. Заиста, трибина, место за говорнике, није се разликовала од свих проблема и тежњи са којима се већ годинама боримо; ми, наставници и стручни сарадници, унутар већ извештаченог система образовања и васпитања; било је ту и искључивости, и провокације, изданака освежења и подстрека, било је и критике, али и витештва… Изнад свега тога издвојила се нада. Нада која нам пружа опције да када прихватимо стање ствари онакво какво јесте и пригрлимо изазов отварају нам се могућности и онај застарели и окоштали систем може да се трансформише у напредак и успех. Уместо да чекамо промене, можемо сада да колоритом знања и опипљивим идејама подмладимо лице наших школа, библиотека.

Као што библиотека не припада само библиотекарима, тако ни школска библиотека не припада само школским библиотекарима, већ она јесте или треба да буде матица знања и ученицима и наставницима. Тај осећај и искуство већ годинама потврђујем у сарадњи и тврдоглавом непристајању на равнодушност, са библиотекарком ОШ „Васа Пелагић“ у Лесковцу Весном Филиповић Петровић. И увек останем збуњена и запитана што се колеге зачуде када сазнају да наставник ликовне културе и библиотекар у симбиози са ученицима на секцији Књижевно-читалачки клуб „Радијатор“, успевају да преобликују простор школске библиотеке у читалачко искуство. Зар нису то она иста идеја и напредак којима стреми нека будућа школа, да ученицима пружи не само информацију, већ да их научи и подучи животу и размишљању?

Школски библиотекари на трибини у Лесковцу

Школски библиотекари на трибини у Лесковцу

Школска библиотека може да претвори могућност у искуство, искуство у љубав, јер деца јесу „духовни творац нас одраслих“ (Монтесори). Била сам охрабрена када сам на месту за говорнике тог октобарског дана упознала и препознала да Слађана Галушка, Зора Симовић Лекић и Татјана Јанков, надахнуто и аргументовано, такође освајају простор идеје, могућности и наде. Уместо што ћутимо, можемо подарити глас школи, библиотеци: уместо да стојимо у месту можемо закорачити у авантуру кретања унутар школе, библиотеке – сви заједно: ученици, наставници и библиотекари. Тек када затворимо тај круг удруженим снагама и сарадњом, можемо тврдити да смо ступили у ону жељену бољу будућност.

Верујем да све ово: наше борбе, часови, трибине, сарадња, љубав коју делимо са ученицима – није безнадежан задатак, „јер не зависи од оних који га виде безнадежним“ (Расел). Они имају царство тишине. Ми који волимо и видимо школску библиотеку имамо репертоар могућности. Уосталом, све се на крају сведе на речи и дело. Библиотека то зна.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s