RSS Feed

Спона

MPМаријана Петровић

библиотекар

ОШ „Коста Ђукић“ МладеновацПрегледај промене

carefulwiththataxee@gmail.com

.

Донедавно се сваки школски библиотекар који држи до себе и свог звања свакодневно жалио што га окружење у којем ради најчешће своди на преплаћеног мајстора за послове копирања и, искључиво за време школских одмора, шалтерског службеника који издаје (!) књиге уз обавезни пригодни приговор кориснику. Они које је овакво стање узнемиравало, сасвим сигурно ће запамтити школску 2012/13. годину по стицању нове (не)стручне компетенције: школски библиотекар је у обавези да се у овом периоду активно бави тумачењем, применом и генерисањем нових правилника (подзаконских аката којима се разрађују поједине одредбе закона или прописа владе).

У школској библиотеци сам почела да радим непосредно пре оснивања Друштва школских библиотекара Србије. Добро се сећам безнађа у које сам пала првог радног дана, видевши пред собом Књигу инвентара број 3 и 200 нових књига (монографских публикација) које је у њу требало уписати. На Иницијални семинар Народне библиотеке требало је чекати до половине октобра. После тог семинара сам бар имала јасан увид у обим и степен своје професионалне инкомпетентности. Ако се још когод тада нашао у сличној ситуацији, лако ће схватити какво је откриће и просветљење за мене тада представљало новоосновано Друштво, пре свега због императива сталног стручног усавршавања за најхетерогенији од свих школских еснафа.

Друштво школских библиотекара Србије од тада је неколико пута мењало свој концепт и приоритете. Отуд је схватљиво олакшање које сам осетила на последњој Скупштини, док сам пажљиво бележила речи којима Слађана Галушка, тадашњи кандидат за председника Друштва, излаже своје циљеве и концепт рада у наредном периоду. Одмах се на почетку ове начете школске године видело да њено инсистирање на сталном стручном усавршавању није празно слово. Сви школски библиотекари у Србији су већ половином септембра добили писмо у којем пише да је ДШБС акредитовало трибину за коју ће издавати уверења за један дан (један бод) учешћа, како је утврђено Правилником о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника, васпитача и стручних сарадника.

Трибина за београдске библиотекаре, „Школски библиотекар – спона различитих активности у школи“, одржана је 26. септембра 2012. у ОШ „Ратко Митровић“ на Новом Београду. Са нестрпљењем сам је ишчекивала. Прва сам стигла.

Трибина у Београду

Трибина у Београду

Иза примамљивог наслова крије се не баш инспиративна тема: Правилник о програму свих облика рада стручних сарадника / школских библиотекара. Као и сваки нови документ, Правилник је већ наметнуо бројне недоумице учесницима семинара. Зато су сви са нестрпљењем ишчекивали излагање Јасмине Николић из Школске управе, од које смо очекивали тумачење и објашњења. Лако је разочарати оне са великим надама.

Уместо једнозначног тумачења добили смо широко креативно поље са растегљивом сатницом. Планирање рада школског библиотекара је и досад почивало на личном ентузијазму и машти, али Правилником је доведено до екстрема: све је дозвољено догод можемо да обезбедимо валидну документацију о томе: у овом случају – план рада штампан у оквиру Годишњег програма рада школе и, наравно, портфолио.

На крају смо се, у дискусији, досетили да би било потребно и корисно и да свако од нас генерише по један правилник о раду своје конкретне библиотеке, којим бисмо формално оправдали своје професионалне активности и њихове последице.

Можда због врућине и недостатка ваздуха у углу у којем сам седела, можда због превеликих очекивања, одједном ме поново обузело безнађе, само, различито од оног пред Књигом инвентара број 3, овај пут есхатолошко.

Обавезно стручно усавршавање. Некада је било насушна потреба. Знање које сам стекла на семинарима било је функционално, нужно за обављање свакодневног посла. Захвална сам за сваки сат акредитованих и неакредитованих семинара.

Али баш тада, током стицања овог једног, новоизмишљеног и Правилником прописаног, одједном ми се сва та трка за формално стеченим и сертификатом потврђеним бодовима учинила бесмисленом. Иза ње не стоји никаква професионална недоумица, а ако и постоји – предавачи тешко да су у стању да нам је отклоне и реше. Ако и постоји решење, оно се крило у излагањима Слађане Галушке и Анђелке Танчић, школских библиотекара, чија се позиција спрам новог Правилника не разликује од моје. Јасмина Николић је изгледала помало затечена конкретним питањима која се намећу, остало је нејасно шта ће инспектор који проверава примену Правилника од библиотекара конкретно тражити и који је заједнички минимум који треба задовољити.

Већ сам акценат на акредитацији код ресорног министарства и броју бодова које носи, на неки начин је из моје перспективе девалвирао значај и смисао стручног скупа којем сам присуствовала.

Заправо, све ми се више намеће утисак да посао којим се бавим губи сваку просветитељску и хуману димензију и да сви као прерушени глумци испуњавамо форму, пунимо портфолио, губећи се у мноштву фајлова и фолдера виртуелног симулатора образовања. Некада преплаћени копир мајстор, сада сам напредовала до педантне дактилографкиње, темељне и вредне, која прекуцава и рециклира, претаче у интерне Правилнике, ставља у шарене фасцикле, године свог замишљеног образовног рада.

Advertisements

One response »

  1. Od pojave novog pravilnika očekujem komentare sa kritičkim pristupom a ovo je prvi na koji sam naišla. Pitam se da li je iko primetio da, prema Pravilniku, školski bibliotekar obavlja bibliotečko-informacione zadatke samo “ iz domena kulturnih aktivnosti školske biblioteke“, da nabavlja elektronske izvore, kao da je celokupno duhovno nasleđe već digitalizovano a školska biblioteka u Srbiji savremenija od evropskih.
    Imam bibliotečki program sa preko 11000 zapisa, četiri računara za učenike sa internetom, pristup elektronskom katalogu i drugim elektronskim bazama preko sajta škole, obavljam obuku učenika sa temama od organizacije fonda do bibliografskih stilova citiranja, Ali, isto tako, moram da završim reviziju za 20000 inv.jedinica, pri čemu je samo za predlog rashoda oko 3000 neaktuelnih i dotrajalih knjiga itekako bilo potrebno vreme, kao i za niz poslova za koje se u „Smernicama“ predviđaju volonteri ili pomoćnici a u našim dokumentima su minimizirani jer su zanatske prirode, ali su neizostavni.
    Pored godišnjeg, mesečnog, sedmičnog i dnevnog planiranja, sada je previđeno i dokumentovanje za portfolio, pa rad u timovima, pa stručno usavršavanje…
    Nisam prisustvovala ni jednoj tribini sa ovom tematikom pa bih jako želela čuti komentare ostalih bibliotekara.

    Одговор

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s