RSS довод

Професори и библиотекари гимназије на заједничком задатку

Nevenka_Bozovic

Невенка Божовић

Гимназија „Светозар Марковић“, Ниш

gsm-nis@open.telekom.rs

Библиотека, и као реч, и као место, и као институција не може без симболике. То би требало свуда да буде најлепше место где се чува љубав према лепој речи, складу који носи књига, жеља да нас окруже памет и лепота.

Школска библиотека треба да има још једну посебну улогу. Она мора да буде мост, а знамо како су мостови драгоцени. У библиотеци мора да се нађе подлога за оно што ће се радити на часу, било да је у питању лектира, збирка задатака или проширена литература за семинарске и матурске радове.

Ипак, ништа од горе наведеног нема никавог смисла ако библиотека није кутак у који се долази са радошћу и истраживачком жељом, а не због морања.

Знам да нису све школске библиотеке оваква места. Неке раде према непостојећем распореду, друге су се претвориле у шалтер за издавање и враћање књига, а иза тог прозорчића најчешће се чује реч: „Нема!“ У многим школским библиотекама раде мрзовољни људи, који су ту доспели мимо своје воље, па тако незадовољни и не крију да не знају, а и не желе да знају, како стварно треба обављати библиотекарску дужност.

У школској библиотеци Гимназије „Светозар Марковић“ у Нишу слика је потпуно другачија. Пре свега, на месту библиотекара ради стручно лице, Зора Лекић, професор руског језика, са великим искуством и многобројним едукацијама. То значи да библиотека, у складу са материјалним средствима, а у сарадњи са предметним професорима, озбиљно планира набавку књига. Језичак на ваги су увек мишљења и жеље ученика, а те жеље се овде пажљиво слушају и анализирају.

Заједно у библиотеци

Заједно у библиотеци

С циљем неговања љубави према лепој речи, у школској библиотеци често се одржавају окупљања, књижевне вечери, праве изложбе, објављују подаци о читаности и траже мишљења.

Таква школска библиотека и библиотекар увек су добродошао сарадник за професоре наше Гимназије. Најплоднија сарадња спонтано се развила између аутора овог текста, професорке српског језика и књижевности Невенке Божовић, и школског библиотекара. Вођене истом жељом да младим нараштајима приближимо лепу реч, заједно смо оствариле низ запажених манифестација.

Један од већих подухвата последњих година био је обележавање 50. годишњице од добијања Нобелове награде за књижевно дело Иве Андрића.  С поносом се може рећи да је овај подухват био више него успешан. На првом спрату, ту где сваки ученик и посетилац мора да прође, направљена је врло занимљива изложба фотографија и текстова, а 10.3.2011. публици је приказан књижевни програм где су ученици читали Андрићеве текстове на српском, француском, немачком, италијанском и латинском језику.

Изложба о Иву Андрићу

Изложба о Иву Андрићу

Најлепша осећања изазвала је завршница програма, када су учесници, а и многи из публике, уз гитару и глас ученика Луке Милојковића запевали: „У лијепом старом граду Вишеграду“.

Са изложбе о Иви Андрићу

Са изложбе о Иви Андрићу

Чим се библиотека преселила у реновирану и одговарајућу просторију, пружила се прилика за нову активност. Отварање новог читалачког кутка свечано је обележено 15.11.2011. Ученици III2 припремили су програм са темом књиге и читања. Чули смо како Душко Трифуновић каже:

Књигу мог живота пише душа

Која памти неке боље дане

Ја говорим, а она ме слуша

Златним пером исписује стране.

Говорило се о књижевним јунацима, читачима и писцима:

Тражите

Ту је закопано благо

Чекало на вас из давних времена

Узмите

Сваки колико вам драго

Украса сјајног са мирисом жена.

Стихови у новом простору гимназијске библиотеке

Стихови у новом простору гимназијске библиотеке

Више пута смо сложно запевали, а повео нас је, као и обично, глас ученика Луке Милојковића и његова гитара. Највеселије је било то што је исти ученик испевао песму посвећену школској библиотеци, коју наводимо:

Библиотека

У приземљу тмурном, са северне стране

Гробарске Гимназије надалеко знане,

чучи топла просторија нека,

сви је радо зову: библиотека.

Замислите снове који су сад већи,

уз прегршт рукописа нигде краја срећи!

У тој банци снова, без ичег да дате,

можете уживати уз велике камате.

Осмехом на лицу простор осликава,

са посебним смислом утисак улепшава.

Погледима ведрим још нас усмерава

кроз лектиру школску радњу дочарава.

 Књиге су спремне ко велико сајмиште,

изволите, уђите у богатство маште!

А библиотекарки лично запевао:

Ти си ми у свему била нај, нај, и у добру и у злу…

Шта је више потребно за добру атмосферу? О насмејаним лицима говоре фотографије.

Звуци гитаре у библиотеци

Звуци гитаре у библиотеци

Пошто су добили кутак, ученици су га испунили младошћу и ведрином и наставили да трагају за темама о којима би се разговарало. Осмог марта 2012, на Дан школе, актуелна је била личност Светозара Марковића, чије име школа носи. У библиотеци је припремљена пригодна изложба фотографија пропраћена одабраним текстовима. Неке од најзначајнијих текстова ученици I и III године прочитали су публици.

Изложба о Светозару Марковићу

Изложба о Светозару Марковићу

У другом делу програма ученици су се позабавили језиком својим, јединим и најлепшим. Да се у нишкој средини тај језик не користи баш на најбољи начин знамо одавно, али бисмо желели да се против овог јада боримо. Најбоље ћемо се одупрети незналицама ако увидимо које су им грешке најчешће, највидљивије и најсмешније. То смо и учинили. Прозвали смо као непознаваоце језика ученике, професоре, водитеље, банкаре и све које смо могли. Све смо их учланили у чувени Клуб љубитеља падежа и правилног говора и то под следећим условима:

1. ако су показали посебну вештину у коришћењу падежа

2. ако су рекордер у упорном коришћењу истих речи, нарочито ако њихово значење не знају

3. ако су испричали и оно што писац никад није имао намеру да каже.

Учлањење се обавља код Александре Вранић и Марка Стојановића, наших ученика. Почели смо од писмених задатака, а ту се чуло: „Живот не треба само живети, већ је важно на који начин живимо тај живот.“

У наставничкој канцеларији забележили смо: „Тај папирић баците у канти за отпатке иза вратију.“

Са телевизије смо преписали: „У једном предузећу посао ће наћи 400 Сврљижанина“.

Све смо завршили са осмехом и подсмехом уз популарну песму „Ја знам све, а најбоље падеже.“

Програм је назван: „Кој’ нас пита“, у складу са темом.

Библиотека наше Гимназије овако ради. На истом задатку са професорима наше школе. Радиће и убудуће. У плану је да обележимо 90 година од рођења Душка Радовића, Дан просветних радника и још много тога. О свему ћемо обавестити заинтересоване. Дођите да нас видите и чујете.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s