RSS довод

Образовање школских библиотекара на Педагошком факултету у Сомбору

Borjanka_Trajkovoc

 Проф. др Борјанка Трајковић

 Педагошки факултет у Сомбору, Универзитет у Новом Саду

 trajkovic.bor@sbb.rs

.

Кључне речи: високошколско образовање библиотекара, Педагошки факултет у Сомбору, Група за школског библиотекара

На Педагошком факултету у Сомбору 2005. године основана је Група за школског библиотекара при Катедри за књижевност и језик. Прихватајући се одговорног посла школовања библиотечких стручњака, Педагошки факултет у Сомбору постао је друга високошколска установа у Србији која образује библиотекаре.

Ако је неспорна истина да се професионализација струке утемељује у два сегмента – у образовању и законској регулативи, онда је библиотекарство дуго времена било на маргинама културне и образовне политике нашег друштва. Да се подсетимо од када се на овим нашим просторима школују библиотекари. Прво је основана Средња библиотекарска школа у Београду, која је радила од 1948. до 1979. године. „Катедра за библиотекарство“, како наводи Бојана Вукотић у тексту Особље високошколских и универзитетских библиотека у Србији 2005, „основана је најпре 1963. године на Филолошком факултету у Београду као прва у Србији и Југославији; угашена је школске 1965/66. године (…). На Филолошком факултету отворен је школске 1980/81. Смер за библиотекарство за студенте свих група Филолошког факултета после завршеног четвртог семестра; смер је постојао 11 година – до 1988/89, а до септембра 1993. дипломирало је 78 студената. Из Смера за библиотекарство развила се (школске 1990/91. године) данашња Катедра за библиотекарство и информатику. Пре конституисања Катедре за библиотекарство 1990/91. школске године, у међувремену је један број библиотекара из Србије завршио последипломске студије у Сарајеву и Загребу, што је значајно поправило квалификациону структуру библиотечког кадра и унапредило квалитет услуга у библиотекама и информационим центрима. Поред тога, преко стотину студената дипломирало је на Катедри за мађарски језик и библиотекарство Универзитета у Новом Саду (1976-1994).“(1) На Филозофском факултету сарајевског Универзитета 1972. године основана је Студијска група Општа књижевност и библиотекарство у оквиру Одсјека за општу књижевност, сценске умјетности и библиотекарство. Била је то катедра са најстручнијим кадром у ондашњој Југославији. Они су први покренули и последипломски студиј из библиотекарства и одшколовали прве постдипломце. На Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву основан је Одсјек за општу књижевност и библиотекарство 1997. године, данас са магистарским и докторским студијима. И најмлађа катедра која, засад, школује само школске библиотекаре, основана је, како смо већ навели, 2005. године на Педагошком факултету у Сомбору Универзитета у Новом Саду. На сомборском факултету у академској 2011/12. години уписана је осма генерација школских библиотекара и досад је ово стручно звање стекло 38 студената.

„Студијски програм основних, додипломских, трогодишњих академских студија Школски библиотекар, 2009. године добио је акредитацију комисије Новосадског универзитета, сагласно Закону и захтевима Болоњске декларације.  Акредитоване су основне академске студије у трајању од три  године (180 ЕСПБ бодова), након којих се стиче звање школски библиотекар. У припреми за акредитацију је програм дипломских академских студија у трајању од четири године (240 ЕСПБ бодова), које обезбеђују звање дипломирани библиотекар и мастер студије у трајању од две године (120 ЕСПБ бодова).

Основни студијски програм за школске библиотекаре структурисан је као трогодишњи студиј који садржи општеобразовне, теоријско-методолошке, научно-стручне и стручно-апликативне предмете. Настава се  изводи у семестрима, а укупан број ЕСПБ бодова за семестар износи 30, за студијску годину 60. С обзиром да је укупно трајање студија шест семестара, студент би током студија требало да оствари укупно 180 ЕСПБ бодова.

Циљ студијског програма јесте образовање стручњака који, на основу стечених библиотечких, педагошко-психолошких, те информатичких знања, као и познавања савременог менаџмента информација, владају компетенцијама неопходним за обављање послова у школским библиотекама. Поред тога, захваљујући изборном подручју, студенти би требало да специфично уобличе свој стручни профил, као и да буду оспособљени за перманентно самообразовање, те евалуацију сопственог рада.

Студијски програм образује и оспособљава школског библиотекара за самостално обављање основних стручних библиотечко-информационих функција, али и за перманентно унапређење мисије савремене школске библиотеке у нашој средини и за њену трансформацију у информациони и референтни центар у којем се врши не само издавање књига, већ и селекција података, комуникација и употреба знања.

Сврха студијског програма јесте формирање стручњака са академским образовањем који поседује значајно проширена и продубљена знања у односу на знање стечено у средњој школи, као и интегрисано знање неопходно за разумевање научне основе из области библиотекарства, што му омогућава  квалитетан рад у школским библиотекама.

Имајући у виду тренутно стање у школама које карактерише одсуство стручних лица у школским библиотекама, те улогу и важност коју школска библиотека, као прва библиотека са којом се ученици сусрећу, има у формирању личности ученика, а тиме и директно његове опште културе, неопходно је образовати стручњаке који ће на задовољавајући начин обављати послове школског библиотекара. Ово тим пре ако се има у виду значај писаних медија, као и савремених информационих и комуникационих средстава које библиотеке све више користе, по целокупну културу и образовање сваког друштва.

Унапређење организације рада школске библиотеке увођењем и креативном применом нових компјутерских и медијских технологија у циљу побољшања библиотечко-информационе делатности, унапређење структуре и организације фондова и рад са корисницима и заједницом у којој школа делује, битни су циљеви који се постављају пред савременог школског библиотекара.

Посматран са становишта потребног стручног профила, овакав програм образовања омогућава школском библиотекару да се активно укључи у остваривање педагошке мисије савремене школе, као и да ученицима, наставницима и сарадницима у настави обезбеди неопходне публикације и актуелне информације из библиотечко-информационог система.

По завршетку основних студија, студенти на овом нивоу образовања имају следеће компетенције:

– Владање основним знањима из домена библиотекарства и образовних наука;

– Употреба и развој професионалних знања, стручних, педагошко-психолошких и информатичких, неопходних за успешну реализацију рада у основношколским и средњошколским библиотекама, као и у дечјим одељењима јавних библиотека;

– Познавање функционалних вештина неопходних за самостално обављање основних библиотечких стручних послова: од набавке, обраде, чувања и коришћења публикација, до рефералних услуга и претраживања локалних и глобалних база података;

– Познавање и коришћење међународних норматива и стандарда у каталошко-библиографском раду и стручној обради библиотечке грађе у различитим изворима и форматима;

– Способност пружања подршке ученицима да користе публикације и информације, да развијају читалачки укус и навике и да самостално и перманентно користе изворе знања и информација;

– Познавање вештине комуникације и интеракције са ученицима одређеног узраста, родитељима, менаџментом школе и широм заједницом у реализацији образовних и васпитних циљева;

– Интердисциплинарне и интеркомпетиционе способности – познавање и примена нових информационих и образовних технологија, познавање рада са децом;

– Планирање и евалуација сопственог континуираног професионалног развоја.

Полазећи од принципа пуне комплементарности и перманентне повезаности теоријских и практичних аспеката савременог школског библиотекарства, током прве године студенти посећују Градску библиотеку у Сомбору, Народну библиотеку Србије и Библиотеку Матице српске, где се непосредно упознају са функцијама савременог библиотечко-информационог система у Србији. Стручна пракса одвија се и у школским библиотекама основних и средњих школа у Сомбору, где под надзором асистената и школских библиотекара студенти самостално сређују, инвентаришу и сигнирају библиотечку грађу и услужују кориснике библиотеке. Када студенти током предавања и вежби савладају основе каталогизације и класификације по међународним стручним стандардима, обавља се самостална електронска обрада публикација и израда пригодних тематских библиографија. Студенти учествују у организацији програма школске библиотеке, у промотивним активностима и представљању услуга школских библиотека. Током праксе, сви студенти воде дневнике, а пракса се вреднује одговарајућим износима ЕСПБ бодова.

Израдом завршног рада, студент синтетише знања стечена током студија и показује способност самосталне обраде и решавања одабраног стручног проблема у складу са основним постулатима научне методологије и коришћењем информационих извора и литературе. Завршни рад представља истраживачки задатак студента у којем се он упознаје са методологијом истраживања у области савременог школског библиотекарства. Да расте интересовање за позив школског библиотекара, доказује и перманентно повећавање броја уписаних студената на Педагошком факултету у Сомбору.

Студиј библиотекарства на Педагошком факултету омогућава комплементарност педагошких и библиотечких знања и јединство теоријског и практичног приступа у настави, што као циљ и резултат има оспособљеност студената да после завршених трогодишњих студија могу самостално и професионално, компетентно и одговорно да обављају послове школског библиотекара, уз познавање и коришћење међународних стручних стандарда који важе у целом свету.“(2)

Шта је са запослењем школских библиотекара, са правом се питамо. Да ли се образовање и култура законски прилагођавају потребама друштва? Када је наша струка у питању, то, богме, није случај! Бојимо се да је у новом Закону о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 72/09 и 52/11), па и Правилнику о програму свих облика рада стручних сарадника библиотекара у основној и средњој школи поново изостала одредба да, поред дипломираних библиотекара, у школским библиотекама могу да раде и стручњаци других профила са положеним испитима из базичних библиотекарских предмета. То значи да ће у школским библиотекама опет радити „технолошки вишкови“, а да ће у јавним, матичним и другим библиотекама, на стручним пословима бити запослени „кумине ми куме посестpиме“. И тако наредних 20-30 година, колико у Србији обично протекне до доношења новог закона о библиотекарству, када будемо имали шансе да исправимо пропуштено. Зато се и суочавамо са поразном чињеницом да је од седам генерација студената дипломираних на Педагошком факултету у Сомбору једва њих десетак нашло посао у струци. А Војводина би, према броју основих, средњих школа и гимназија, требало да има изражен дефицит библиотекара. Али, ово је друга тема и заслужује озбиљно ангажовање свих компетентних чинилаца.

Позабавимо се разлозима зашто је школска библиотека једна од најважнијих институција у образовању човека.  Пре свега, основношколска библиотека стоји на порталу читања, те је тако важан партнер који подупире образовни процес као активни промотер у стицању вештине учења и информацијске писмености. Школска библиотека у савременој школи место је у којем се подстиче и унапређује читање и формирају и утемељују трајне навике и потреба за читањем. Како је читање међу свим стеченим знањима кључ за успех у школи, али и у животу изван школе, школска библиотека пружа информације и сазнања која су неопходна за успешно учествовање у друштву заснованом на информацијама и знању.

Сложеност рада библиотекара са најмлађом читалачком популацијом у школи креће се у оквирима класичног библиотечког посла до библиопедагошког и библиотерапеутског. То подразумева добро познавање својих читалаца, кроз разговоре са њима, разговор са наставницима и родитељима, анкетирање ученика и организовање мреже активности везаних за књигу, за савладавање „уско стручних“ знања из наставног програма. Школски библиотекар тако излази из оквира посредника-сарадника, и добија важну улогу у помагању корисницима да постану самостални, и то не само у читању, већ и у стицању знања, проналажењу и вредновању информација.

IFLA/UNESCO Смернице за школске библиотеке, донесене 2005. године, дефинишу потребне квалитете и вештине школског библиотекара:

– Способност да позитивно и без предрасуда комуницира са децом и одраслима

– Способност сагледавања потреба корисника

– Способност за сарадњу са појединцима и групама, унутар и изван школске заједнице

– Познавање и разумевање културне разноликости

– Поседовање информацијских вештина и вештина коришћења информација

– Познавање материјала који чине библиотечку збирку и начина на који им се приступа

– Познавање књижевности, медија и културе намењених деци

– Познавање и практична знања у области управљања и маркетинга

– Познавање и практична знања у области информационих технологија

У опису посла школског библиотекара поред одреднице образовање стоји  и васпитање, што претпоставља одређене компетенције за обављање задатака. „Они би морали бити библиотекари-педагози, а конкретна активност могла би бити субординирана библиопедагогији“.(3) Постоји више дефиниција, према једној – библиопедагогија је одгој и образовање са књигом и за књигу, али се најчешће тумачи као планирани, наменски педагошки рад са ученицима за употребу библиотеке, библиотечке грађе и информационих извора. Како савремена педагогија сугерише неколико модела приступа васпитању, извесно је да је неке од њих могуће применити са децом у библиотеци. Програм читања обухвата и библиотерапеутски рад са најмлађим корисницима и пожељан је и применљив у том животном добу. Ово се нарочито односи на постицај и развој оба типа читања: функционалног и из задовољства.

Процес учења такође доживљава својеврсну трансформацију. Положај ученика у савременом образовању суштински се мења у процесу учења, те се и библиотека прилагођава и добија шира и значајнија овлашћења. Ученик све више прераста статус објекта, онога кога искључиво неко учи;  он убрзано осваја позицију  да се самообразује, и тако постане субјект у процесу учења. У том процесу, суштински најзначајнију улогу има библиотека.

„Библиотечко-информациона функција суштински одређује специфичан и комплексан рад библиотеке у школи. У реформисаном образовању, ова делатност школске библиотеке је од кључне важности за успешну реализацију новог концепта наставе, због чега је неопходно обезбедити потребне услове и трансформисати библиотеке у савремене информационе центре школе.“(4)

Међутим, никакво знање и способности не могу надоместити недостатак љубави према библиотекарском послу и недостатак емоционалне топлине према деци.

Горман наглашава четири идеје које не би смела да заборави ниједна библиотека у информатичком друштву: (Gorman, 1995)

– Први разлог постојања библиотека јесте хумано пружање услуга људским бићима и људској заједници.

– Знање и разумевање, а не подаци или информације морају остати централна брига библиотекарске заједнице.

– Основни етички принципи библиотекарства јесу сарадња, једнак приступ збиркама и услугама и интелектуална слобода.

– Библиотекари треба да су поносни на своју мисију коју вековима испуњавају и да су свесни њене тежине и одговорности.

Држећи се ових начела, библиотекари су активни чиниоци не само у популаризацији књиге и читања, већ и у формирању личности детета и његовој успешној социјализацији у савременом друштву. Школска библиотека пружа информације и сазнања која су неопходна за успешно учествовање у друштву заснованом на информацијама и знању. Она омогућава ученицима да овладају вештинама за учење током читавог живота, развија њихову стваралачку машту, и оспособљава их да буду одговорни грађани.

На крају, подсетимо се и одговорности коју носи наша професија. Огромна је друштвена одговорност коју носи наше занимање и отуда се свуда у свету оно сврстава у професију од посебног значаја. Колико се уистину променио библиотекар на овим нашим просторима, и прети ли му изумирање? Искрено се надам да ће библиотекари опстати и наставити да обављају историјски задатак који од њих траже и друштво и појединци.


(1) Бојана Вукотић, „Особље високошколских и универзитетских библиотека у Србији 2005. године: 6-7.  http://www.nb.rs/view_file.php?file_id=1759 (преузето 11.5.2012).

(2) Жељко Вучковић и Борјанка Трајковић. „Студије школског библиотекарства на Педагошком факултету у Сомбору“. Панчевачко читалиште, год. 9, бр. 16 (2010): 9-11.  

(3) Indira Kasapović, Podsticanje djece na čitanje u biblioteci, vrtiću i porodici (Zenica: Opća biblioteka, 2011): 19.

(4) Милица Кирћански, „Функције школских библиотека, у: Зборник предавања одржаних 10. и 11. новембра на Филолошком  факултету у Београду, ур. Александра Вранеш (Београд: Библиотекарско друштво Србије, 2007): 17.

Литература:

Brofi, Piter. Biblioteka u dvadeset prvom veku. Beograd: CLIO, 2005.

Вучковић, Жељко и Борјанка Трајковић. Студије школског библиотекарства на Педагошком факултету у Сомбору. Панчевачко читалиште, год. 9, бр. 16, 9-11.

Gorman, Мajkl. Naše neprolazne vrednosti: biblioteka u dvadeset prvom veku, Beograd: Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, 2007.

IFLA/UNESCO Манифест за школске библиотеке, Гласник НБС, 1/2005, Београд.

IFLA/UNESCO Смернице за школске библиотеке, Гласник НБС, 1/2005, Београд.

Kasapović, Indira. Podsticanje djece na čitanje u biblioteci, vrtiću i porodici. Zenica: Opća biblioteka, 2011.

Trajković, Borjanka. „Osnovnoškolska biblioteka – biblioteka na portalu čitanja“, Norma, god. 17 (2012), br. 1, 95-102.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s