RSS довод

Нови правилник о раду школских библиотекара

Traveler Digital CameraМиле Пенков

библиотекар

ОШ „Десанка Максимовић“ Чокот, Ниш

penkowmile@gmail.com

Кључне речи: школска библиотека, стручни сарадници, нови правилник, области рада, промене

Увод: Поглед уназад

Системско уређивање рада школских библиотека у нашим основним и средњим школама током неколико прошлих деценија происходило је (макар и као случајни резултат) из периодичних реформи целине образовног система Републике Србије. Организација библиотечког пословања и активности библиотекара у образовним установама почев од 1945. године била је регулисана општим законским прописима и подзаконским актима из двеју области: образовања и васпитања и библиотекарства,(1) а школска библиотека је посматрана као део ова два система, који су се прожимали и допуњавали у својој просветитељско-културној мисији. За функционисање школских библиотека били су задужени учитељи и наставници, уз стручну подршку и надзор матичних служби јавних библиотека. Истовремено, школске библиотеке имале су у сеоским срединама улогу месних библиотека, а библиотекари – просветни радници били су кључни чиниоци систематског описмењавања народа у поратним временима, организатори сеоских читаоница и реализатори културних програма којима је подизан општи цивилизацијски ниво становништва.

У прве две деценије послератне југословенске државе образовање је, као темељни сегмент друштвеног живота, сагледавано у свим основним и пратећим правним документима претежно из призме идеолошке стварности, али и са тенденцијом прогреса у развоју просветног система (Закон о седмогодишњем основном образовању из октобра 1945; Устав ФНРЈ, усвојен 31.1.1946; Уставни закон из 1953; Општи закон о школству, донет 25. јуна 1958; републички Закон о основној школи, донет јула 1959, са новим наставним планом и програмом за основну школу према оквирном плану за СФРЈ; Устав СФРЈ из 1963; Закон о средњем школству, донет 1967). Од великог значаја за устројство библиотечке делатности у образовним установама било је доношење првог Закона о библиотекама Србије, 1960, а нешто касније и новог, 1965. године.

Седамдесетих година прошлог века рад школских библиотека је први пут нормативно сагледан кроз прописе из области образовања и васпитања. По проглашењу новог југословенског Устава (1974), донети су исте године и Закон о основном образовању и васпитању и Закон о средњем образовању и васпитању, а крајем 1976. године је Скупштина Србије, на предлог Просветног савета, усвојила Јединствене основе основног васпитања и образовања. Просветни савет Републике Србије исте године доноси Заједнички план и програм образовно васпитног рада у основној школи, а свака школа уноси у њега конкретне допуне. По доношењу Закона о основном образовању и васпитању у децембру 1978. и Закона о средњем усмереном образовању и васпитању јула 1979, школама је дата могућност да, на основу Статута школе и на предлог Савета школске библиотеке и уз претходно разматрање од стране Наставничког већа, донесу свој Правилник о организацији и раду школске библиотеке основне (средње) школе.(2) Уз опште одредбе (I одељак) и формулисање задатака библиотеке (II одељак), одређивање појмова библиотечких фондова и начина изградње и управљања њима (III одељак: Библиотечки фондови), овим правилником се регулишу и организација рада библиотекара (IV одељак: Самоуправа и руковођење), као и специфичне области рада (V одељак: Рад са читаоцима, VI одељак: Информативна делатност, VII одељак: Заштита књижних фондова). Паралелно са прописима из образовања, за послове из делокруга библиотечко-информационе делатности примењивани су прописи из области библиотекарства – на основу чланова 25-27. Закона о библиотечкој делатности(3). Овим системским решењем школе су на себе преузеле основно управљање библиотеком као делом васпитно-образовне целине, док је матичност јавних библиотека временом релативизована, а понегде неповратно изгубљена или сведена на добровољност.

Први целовитији програмски приступ проблематици рада библиотеке у основној школи остварен је тек осамдесетих година, са усвајањем новог Заједничког плана и програма васпитно-образовног рада, чија је примена отпочела 1. септембра 1985. године. Саставни делови овог документа била су и поглавља Школска библиотека и Основе програма рада школског библиотекара – медијатекара. Програмом рада обухваћена су сва важна подручја рада библиотеке, почев од техничких радних услова (простор и опрема), преко библиотечког фонда, кадровског питања, па до посебних области рада библиотекара – медијатекара, као што су: васпитно-образовна, библиотечко-информативна, културна и јавна делатност и стручно усавршавање библиотекара.(4) Овај правилник о раду школске библиотеке коришћен је у току кратког периода важења Закона о усмереном образовању и васпитању, који је усвојен априла 1986. и важио је до 1992. године, када је донет нови Закон о основној школи(5), све до доношења новог правилника, 1994. године(6).

Правилник о програму рада стручних сарадника у основној школи из 1994. године садржао је следећих шест делова: I Циљ и задаци; II Планирање и програмирање рада; III Васпитно-образовна делатност; IV Библиотечко-информациона делатност; V Културна и јавна делатност; VI Стручно усавршавање. У оквиру васпитно-образовне делатности библиотекара налазе се и засебно издвојени „Рад са ученицима“ и „Сарадња с наставницима и стручним сарадницима“; међутим, опис свих ових послова је штур и таксативан, без неопходних образложења, упутстава и усмерења.(7) Овај правилник је важио све до доношења новог (2012), дакле и у време када је донет најпре један (Закон о основама система образовања и васпитања, који је ступио на снагу 25.05.2003. године/8/), па други основни просветни закон (Закон о основама васпитања и образовања/9/).

Програмско поимање области рада библиотекара, које је присутно у поменутом Правилнику, постоји и у Водичу за увођење у посао библиотекара школских библиотека.(10) Овде се посебно разматра свака од следећих области: Планирање и програмирање рада; Сарадња (са ученицима, наставницима, педагогом и психологом, директором и шефом рачуноводства, родитељима, колегама из актива, издавачима, ментором); Библиотека – место културних дешавања у школи. Необично је (и нејасно) то што се у основном тексту у оквиру разматрања области рада библиотекара говори и о библиотечко-информационој делатности – а да се она не именује као област рада, већ се може препознати у додатном делу Водича који садржи прилоге. У првом од њих се даје „листа могућих елемената месечног планирања рада“ (с тим да „понуђена листа није коначна и није апсолутно обавезујућа“): Планирање; Васпитно-образовни рад; Сарадња са наставницима, директором, сарадницима; Библиотечко-информациона делатност; Остали послови.(11)

Како би и синхроно поткрепили проблематику коју разматрамо у даљем тексту, остварићемо и летимичан увид у решења која, у погледу одређења области рада стручног сарадника школског библиотекара, даје још један актуелни (такође подзаконски) документ, Правилник о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника, васпитача и стручних сарадника, (12) који је ступио на снагу половином априла 2012. Те области рада, од којих се полази приликом процене остварености образовно-васпитних циљева, јесу за библиотекара: уређеност фонда, рад са ученицима, сарадња са наставницима, информативно-документациони рад и културни и јавни рад. Иако у даљим појашњењима задатака и обавеза у погледу остварености образовно – васпитних циљева у овим областима рада има извесних одступања, може се закључити да је такво груписање области рада библиотекара скоро у потпуном складу са традиционалним одређењем делокруга рада библиотекара у основној и средњој школи. Тако област рада под називом: уређеност фонда одговара ранијој области библиотечко-информациона делатност, док рад са ученицима и сарадња са наставницима чине заједно васпитно-образовни рад; информативно-документациони рад и културни и јавни рад такође чине једну целину.

Уз прихватање неминовности да се библиотекарство у образовању све више мења и иновира у смеру приближавања школског библиотекара савременом, универзалном педагошком профилу стручног сарадника, ипак је нејасно откуда крупан несклад, па и раскорак у одређивању области рада у једном и другом правилнику, иако су објављени исте године, донети од стране истог министарства. Јер, новим правилником је нарушено, односно разбијено јединство традиционалних области рада библиотекара у школи, тако што је одређено да постоји девет области рада библиотекара – као код осталих стручних сарадника.

Доношење новог правилника

У складу са потребама времена и модернизацијом нашег образовног система, послови и улога библиотекара у образовној установи сагледавају се и спецификују у оквиру шире схваћене групације стручних сарадника.

Према Члану 116. актуелног Закона о основама васпитања и образовања, стручне послове у школи обављају стручни сарадници: психолог, педагог и библиотекар, у музичкој школи – психолог, педагог, нототекар и медијатекар, а у школи за образовање одраслих – андрагог, психолог и библиотекар.(13) Члан 119. овог Закона даје и сумарни обухват послова ове специфичне групе унутар ненаставног особља школе, узимајући их као целину, тако да… задатак стручног сарадника јесте да својим компетенцијама, саветодавним и другим облицима рада унапређује образовно-васпитни рад и сарадњу са родитељима, односно старатељима у установи, да прати остваривање утврђених стандарда постигнућа, пружа подршку наставницима и васпитачима за унапређивање њиховог образовно-васпитног рада, у складу са принципима, циљевима и стандардима постигнућа, помоћ наставницима у развијању индивидуалних образовних планова и помоћ деци, ученицима, родитељима, наставницима и васпитачима, по питањима која су од значаја за образовање и васпитање и развој професионалне каријере ученика.(14)

Оно што основни закон даје у уопштеном виду касније разрађују подзаконски прописи. Међутим, низ недоречености и нејасноћа постоји како у оном старом, тако и у новом правилнику – иако је намера аутора засигурно била да својим решењима буде ближи и примеренији оном што је наша реална ситуација и оквир за развој ове професије у будућности.

У уводним деловима Правилника најпре се разматрају циљеви и задаци рада стручног сарадника школског библиотекара, уз одређење према целини документа, а уједно и према његовом садржају: “Програм рада школског библиотекара обухвата задатке и послове из области образовања и васпитања, као и библиотечко-информацијске послове из домена културних и уметничких аспеката образовања“.(15)

У овом наводу се описно назначавају некадашње (прошлим правилником прецизиране) области рада школског библиотекара, односно „задаци и послови“ из области образовања и васпитања. И већ у тим почетним именовањима постоји мали раскорак: послови „из области образовања и васпитања“ касније нису квалификовани као „васпитно-образовни“, већ само као „рад са ученицима“ и „рад са наставницима“, тј. изостављен је атрибут: васпитно-образовни.

Иако се (и то само овде) говори о „библиотечко-информацијским“(16) пословима (а не о „библиотечко-информационим“), они се нигде више не наводе као део програма, већ се та традиционална област рада школског библиотекара (по којој је овај стручњак, односно стручни сарадник и добио име!) разбија у више делова и укључује у друге области рада. Поред тога, у овом контексту се може схватити да се ради о „библиотечко-информацијским“ пословима „из домена културних и уметничких аспеката образовања“. Дакле, овде се синтагма „библиотечко-информацијски послови“ односи на домен културних и уметничких аспеката образовања – што је у потпуности нејасна конструкција. Очекивало би се да су то сасвим одређене активности школског библиотекара; међутим, ако су аутори желели да истакну овај аспект у области образовања (настојање које се и може разумети у одређеним околностима), онда је то учињено без логичног приступа.

Област рада 1. Планирање и програмирање образовно-васпитног рада

Ова област рада је неопходни предуслов сваке функционалне и креативне делатности у оквиру школског система, па и организације активности школског библиотекара. Њему се наизглед омогућава да сам планира своје активности, међутим, показује се да то мора чинити уз битна прилагођавања, како у односу према датим околностима, тако и према потребама других, уз повиновање нечијим (заправо тимским) критеријумима. Тиме он неминовно губи самосталност у планирању и реализацији својих активности.

Сем позивања на законски обавезно креирање годишњег и периодичних планова, овде се предвиђа планирање и програмирање набавке библиотечке грађе, рада са ученицима, рада библиотечке секције, развоја библиотеке. Међутим, недостаје планирање и програмирање сарадње са наставницима, односно учешћа библиотекара у наставном процесу (припрема, реализација, истраживачки радови ученика и наставника). Поред тога, пошто некадашња јавна и културна делатност библиотекара није више посебно издвојена активност (већ је укључена у низ тачака које говоре о сарадњи), то библиотекар није у обавези да прави свој посебни план културних и јавних активности, већ се укључује у глобални план културних и јавних активности школе – преко области Рад са директором школе… Поставља се питање: Због чега школски библиотекар нема право и обавезу да учествује у планирању и реализацији школских културних и јавних манифестација, наступа деце, односно ученика, медијског представљања школе – ако то предвиђају тачке 9. и 15. у оквиру истоимене области рада код педагога школе? И да планира и програмира своје појединачне активности, које, свакако, реално и остварује кроз учешће у припреми и реализацији тих школских манифестација?

У 5. одељку – Планирање развоја школске библиотеке и набавка библиотечке грађе, потребне за реализацију наставе и образовно – васпитног рада – јавља се питање да ли је грешка у слову, па је уместо: а стављено: е, и онда би било: „планирање набавке“, што јесте логичније. Овако произилази да су планирање развоја библиотеке и набавка библиотечке грађе у истој области. Можда је било боље да се планирање набавке библиотечке грађе потребне за реализацију наставе повеже са планирањем набавке литературе и периодичних публикација за ученике и наставнике?

Једна од дилема и нелогичности је и то што „учешће у изради годишњег плана рада и вредновања рада установе“ није управо део области која је везана за планирање и програмирање (како је код педагога, на пример), већ је у области „Праћење и вредновање образовно-васпитног рада.“(17)

Овде се у тачки 4. предвиђа „израда програма рада библиотечке секције.“(18) Нигде у даљем тексту Правилника нема говора о вођењу секције (дакле нити у оквиру области Рад са ученицима, ни у области Рад са наставницима, као заједничка активност, на пример –  сем у Препорукама за остваривање програма, где је поновљена обавеза школског библиотекара да „посебно разрађује програм рада стручне библиотечке секције чији је стручни водитељ.“ Отуда се поставља питање да ли је вођење библиотечке секције обавеза или могућност; чим се прописује правилником, онда је то обавеза која би требало да важи за сваког стручног сарадника школског библиотекара, уз усаглашавање са задацима и позицијом библиотекара унутар васпитно-образовног процеса. Јер, уколико библиотекар води библиотечку секцију – он конкретно обавља васпитно-образовни рад попут осталих наставника у школи, којима се то рачуна као део наставне норме (један час недељно, четири часа месечно, више од тридесет  годишње), и што се мора негде назначити, регистровати (у Дневнику ваннаставних активности и другим евиденционим књигама). Поставља се питање зашто би стручни сарадник библиотекар морао да води ову секцију – када он не спада у наставно особље и када ни остали стручни сарадници немају час секције.

Нигде се у Задацима школског библиотекара не наводи нити да он држи часове библиотекарства, нити да води било какву секцију, а опет се то спомиње и овде и касније, у Препорукама за остваривање програма.

Област рада 2. Праћење и вредновање образовно-васпитног рада 

У исто именованој области рада код стручног сарадника педагога прецизно се наводе послови који сасвим  логично припадају овој области рада, што скоро у потпуности може важити и за библиотекара (1. Систематско праћење и вредновање васпитно-образовног, односно наставног процеса развоја и напредовања деце, односно ученика, 2. Праћење реализације васпитно-образовног, односно образовно-васпитног рада, 3. Праћење ефеката иновативних активности и пројеката, као и ефикасности нових организационих облика рада…).

Међутим, очигледно је да то што важи за педагога не важи и за библиотекара, из нама непознатих разлога. Парадокс је да су овде испуштени послови везани за праћење и вредновање образовно-васпитног рада (што чињенично постоји под истим именом код стручног сарадника педагога), а унети су неки други којима ту није место.

Није јасно из којих је разлога једно традиционално подручје рада, библиотечко-информационо, унето у правилник као део области Праћење вредновања образовно-васпитног рада, са следећим одређењем: „Вођење аутоматизованог библиотечког пословања, са увидом у наставне планове и програме рада школе“ (а описано је у 2, 3. и 5. одељку ове области).(19) Такође, једна од најважнијих библиотекаревих активности – формирање и неговање фонда, смештена је у област 6. Рад са директором, стручним сарадницима, педагошким асистентом и пратиоцем ученика (у тачкама 1. и 5), и то збирно, у оквиру сарадње са већима наставника, педагога, психолога и у вези са набавком и коришћењем књижне и некњижене грађе. Није јасно шта ће то у овој области и зашто то није макар у области везаној за сарадњу са наставницима (ако већ није издвојено у једну посебну област). Примера ради, ови послови су у Правилнику о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника, васпитача и стручних сарадника одвојени у посебну област, која углавном одговара стандардном схватању библиотечко-информационих послова: Уређеност фонда (Обезбеђује библиотечку грађу којом се подржава целокупан наставни процес; Планира набавку наслова у складу са испитаним и утврђеним потребама и интересовањима ученика и наставника; Прати текућу издавачку продукцију у складу са потребама школе; Изналази разноврсне начине за обнову књижног и некњижног фонда; Уводи у фонд нове носаче информација; Брине о заштити и очувању књижне и некњижне грађе; Ради на аутоматизацији укупног библиотечког пословања).(20)

Област рада 3. Рад са наставницима

Само именовање области „Рад са наставницима“ у супротности је са називом професије (или само: радног места?) школског библиотекара. Ваљда се ради о сарадњи – какав је то „рад са наставницима“ – ако је у питању стручни сарадник? Сарадња се остварује са наставницима, а рад са ученицима. Поштовање односа сарадње библитекара са наставницима постоји у Правилнику о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника, васпитача и стручних сарадника  –  где библиотекар са наставницима сарађује, а са ученицима ради (Сарадња са наставницима, Рад са ученицима). Овде то није случај, из незнаних разлога. У оквиру ове области је и информативни и маркетиншки рад школскoг библиотекара, који би требало да буде у области која се односи на јавни и културни рад (самог библиотекара, или читаве школе, евентуално у ингеренцији директора школе и целог за то одређеног тима, и уз учешће наставника). Иако ово јесте у домену сарадње с наставницима, мислимо да је постојала логичнија могућност – да се ти послови ставе у посебну област, нпр. информисање чланова библиотеке или културни и јавни рад, евентуално и библиотечко-информациона делатност.

У истој овој области није јасно ни то због чега овде није и сарадња са стручним већима наставника у вези са набавком књижне и некњижне грађе – већ је то део области 6. Рад са директором, стручним сaрадницима…(21)

Наводи се овде, поред осталог, да послови библиотекара обухватају и „организовање наставних часова из појединих предмета у школској библиотеци“. Говори се о одржавању часова у школској библиотеци, али се не прецизира да ли се ради о редовној настави, о часовима секције, припреми такмичара, допунској и додатној настави. Да ли се ту мисли на часове које изводи наставник (учитељ) а библиотекар је у улози обезбеђења „логистике“, тј. наставног материјала, лектире, приручника, или са задатком претходног упућивања ученика у вештине истраживања? Уколико то  јесу заједнички часови, да ли се они библиотекару признају као наставни часови, или се то приписује само наставнику – односно да ли је притом школски библиотекар уистину равноправни учесник непосредног наставног рада са ученицима? Ако је то заједничка активност библиотекара и наставника, на истом часу, са истим ученицима, а не само активност у смислу стручне подршке наставнику.

У овој области рада библиотекара не види се (а ни у осталим) да он обавља одређене медијатечке послове, као вид сарадње са наставницима (стручним сарадницима, директором школе…). Ко у школи онда брине о томе, ко помаже наставницима у припреми савремених наставних материјала за редовне часове и часове секције, ко има улогу подршке у припреми и реализацији трибина, приредби, културних и књижевних програма који захтевају коришћење медијатечке грађе и техничке опреме – ако не школски библиотекар? Колико јуче је у основним школама постојало радно место медијатекара (понегде га има и сада, сачувало се), а у новом правилнику се ови послови и не помињу, као да је сваки наставник већ информатички оспособљен и медијатечки описмењен, или као да се та писменост не развија и унапређује с развојем технологија и нових медија, него се стиче једном и за свагда.

Област рада 4. Рад са ученицима

Поставља се питање зашто ово није „образовно-васпитни рад“. Не „рад са ученицима“, већ „образовни рад“, уз онај „васпитни“. Образовни рад није у делокругу конкретне делатности педагога, па ни психолога, свакако, али, рецимо, када учитељи или наставници српског језика обрађују са ученицима материју која је везана за медијску културу, књигу (часопис, радио, телевизију, интернет) као медиј – то је „васпитно-образовни рад“, а када то чини библиотекар (по струци такође наставник разредне наставе или наставник српског језика, неког страног језика, како тренутно каже Закон о врсти стручне спреме…), онда то није „васпитно-образовни рад“, већ „рад са ученицима“. Библиотекарев труд да се индивидуалним и групним облицима рада ученицима практично омогући усвајање нових знања – третира се, изгледа, као мање вредан од труда наставника (учитеља).(22)

У новом правилнику предвиђена је и обавеза библиотекара да систематски припрема, односно „обучава“ ученикеза самостално коришћење различитих извора знања и свих врста информација у настави и ван ње“, као и да „обучава за употребу информационо-библиотечког апарата у складу са њиховим способностима и интересовањем“- што припада наставничким компетенцијама. Библиотекар мора притом да одговори свим усвојеним стандардима (исходима или постигнућима) у овој области, те се он и на тај начин издваја из редова стручних сарадника педагога и психолога, пошто обавља непосредну наставну активност, попут предметних наставника. „Систематско обучавање“ (ако и прихватимо овај нимало педагошки термин) на пољу информатичке писмености – јесте активност блиска практичном делу часа данашње информатичко-техничке наставе (часови Техничког и информатичког образовања, односно Информатике и рачунарства, у основној школи). Библиотекар (као и ти предметни наставници) систематски подучава, а не обучава.

У одељку 7. ове области рада библиотекара налази се низ различитих активности које су овде просто набацане, без неке логичке повезаности, или бар разврставања према својој природи.

Није јасно шта значи синтагма „упознавање са радом школских секција“. Како библиотекар да „упознаје“ ученике с радом других школских секција, сем, евентуално, своје секције?

Сви стручни сарадници имају могућност и обавезу држања радионица, наменских или пригодних предавања (наставницима на наставничким већима, или ученицима у оквиру одређених програма и пројеката), али се нигде у позитивним законским текстовима не говори о часовима, јер би то излазило из оквира њихових компетенција и одговорности. Иако би требало да се ослони на онај основни закон – Закон о основама образовања и васпитања, где се у опису послова не наводи да библиотекар држи часове (као ни други стручни сарадници), у новом правилнику спомињу се (у загради) часови библиотекарства и школске секције, и то у контексту развијања навике код ученика да долазе у школску и јавну библиотеку и да учествују у њеним културно-просветним активностима у складу са својим интересовањима и потребама („часови библиотекарства и упознавање са радом школских секција; читање, беседништво, стваралаштво, такмичења, квизови о прочитаним књигама, развијање комуникцијских вештина код ученика и сл.“).  Не види се чији су то часови, да ли библиотекара или наставника српског језика. Ако се под тим подразумевају самостално организоване радионице или часови за ученике, то се негде мора прецизно евидентирати као облик образовно-васпитног рада са ученицима, а не стављати у заграду, у контексту „стимулисања ученика…“ Часови библиотекарства су „прави“ часови, облик васпитно-образовног рада са ученицима који подразумева остварење сложених и прецизно одређених педагошких циљева, а не једноставно „обучавање“ или „стимулисање“. Сем тога, није јасно зашто нигде у основном тексту правилника који говори о задацима стручног сарадника библиотекара нема говора о часовима библиотекарства и часовима секције – а то се помиње касније, у допунском тексту. Без појашњења, већ само у назнакама, у истом нивоу са „развијањем комуникације код ученика“ (ваљда: „комуникацијских вештина“, а не самог феномена)?!

Дакле, ако се од библиотекара очекује држање часова библиотекарства, то значи да он обавља наставну делатност и да те часове треба планирати, програмирати, спремити и стандардизовати као и часове осталих наставника. Зашто часови библиотекарства не би били подједнако вредновани као часови других наставника (српског језика, као природног методичко-методолошког окриља) – уколико их држе школски библиотекари а не наставници и учитељи? Планирање и реализација наставних часова (часова из области историје и теорије писмености, комуникологије, културе медија, методолошких и информационих наука) претпоставља и то да школски библиотекар своје часове мора уписивати како у свој лични, тако и у Дневник наставног рада конкретног одељења, као што то чине и наставници.

Уколико држи наставне часове, библиотекар припада и наставном особљу, а не само стручним сарадницима. Он је стручни сарадник за своје колеге у настави, док је у односу према ученицима васпитач и педагог (у ширем смислу речи), уједно и наставник, као и други наставници у редовном наставном процесу. Дакле, он не пружа никакве „услуге“ ученицима, већ их учи, односно подучава, помаже им у учењу, истраживању, методички и методолошки их усмерава. Држи им и часове, али „формацијски“ не припада наставном већ ненаставном особљу, заједно са психологом, педагогом, социологом, социјалним радником… И тако бива третиран иако има обавезу држања часова (чим то стоји у Правилнику, макар и у загради), које мора планирати и остварити по свом Годишњем плану и програму рада.(23)

Са усвајањем образовних стандарда (тј. исхода и постигнућа) за сваки појединачни предмет – постоји много непознаница и запитаности у погледу улоге и конкретних задатака школског библиотекара у овом процесу. Да ли то значи да се тиме одустаје од постављања стандарда за рад школског библиотекара, тиме што ће он бити „придружен“ наставнику као његов асистент и помоћник, радник на обезбеђењу наставног материјала („чувено“ фотокопирање, досад сврставано у „остале послове“) и праћењу наставног процеса, без обавезе да поседује и сопствене стандарде у васпитно-образовном раду?(24) У том случају, иако припада тзв. ненаставном особљу, он би био равноправан са наставником у обавезама испуњавања тражених стандарда, те би их морао унети и у свој лични План и програм рада школског библиотекара за сваки месец, па и у план наставног часа у коме учествује. Иако се помињу као могућност, у новом правилнику се не говори о томе какви ће то часови бити, какав ће и чији стандард подржати (претпостављамо да ће то бити стандарди наставе српског језика и историје, јер ће се преузимати или активно подржавати часови колега учитеља и наставника). А како ће ове часове држати они који за то нису компетентни – наставници других предмета, затечени на овом радном месту (школског библиотекара) као наслеђе прошлих времена, или као последица претходних (и актуелних) системских компромиса и кадровских промашаја? Или, како часове библиотекарства и медијске културе реализују наставници стручних предмета у средњим школама, постављени на радно место библиотекара? Имају ли они довољно компетенција и знања за остваривање ових обавеза?

Област рада 5. Рад са родитељима односно старатељима

Ова је област уређена коректно, али штуро (само две тачке). Недостаје сарадња која се испољава кроз учешће родитеља (присуство, праћење, активно суделовање) у програмима које организује библиотекар (трибине, културни програми), директне контакте, позајмљивање грађе родитељима за задовољење њихових личних културних и читалачких потреба. Недостаје и оно најважније: заједничка брига, неговање и развијање читалачких потреба и информационе културе ученика.

Област рада 6. Рад са директором, стручним сарадницима, педагошким асистентом и пратиоцем ученика

Ова област садржи обиље послова и задатака који су се до сада налазили у другим областима рада. Оваква њихова концентрација, и то у области рада која је у ингеренцији директора школе – говори о томе да је библиотекар сада само део стручног тима сарадника, те да се многе некадашње његове активности више не могу ни планирати нити спроводити одвојено, односно самостално. Тако су јавне и културне активности библиотекара унете у ову област рада, а не у област 3. Рад са наставницима. Из тога произилази да библиотекар не остварује директну сарадњу с наставницима у припреми и реализацији школских приредби и других јавних школских манифестација (спортски сусрети, посете писаца, концерти, позоришне представе, обележавање значајних јубилеја), већ то чини са директором и другим стручним сарадницима…(25)

Културне активности у школи јесу плод заједничког рада наставника, ученика, стручних сарадника и директора школе, али се очекује да библиотекар овај делокуг свог рада реализује пре свега у договору са наставницима који планирају и остварују школске приредбе, литерарне и ликовне конкурсе, књижевне и друге културне програме, спортске сусрете и слично, а свој план културних активности усклађује са плановима одговарајућих актива (учитеља, наставника српског језика, наставника музичке и ликовне културе…). Ако је тако као што је овде дато, онда то значи да је библиотекару одузета могућност планирања и иницијативе у остваривању  сопствених културних активности у библиотеци, па и оних и око ње, у ширем школском окружењу  – у њиховој реализацији ће бити упућен на сараднике и директора, те ће бити само извршилац упутстава и налога. У 5. одељку понавља се одредница из одељка 1. у вези са набавком и коришћењем књижне и некњижне грађе, односно организацијом рада библиотеке, а у сарадњи са стручним већима наставника, педагогом, психологом и директором школе. Међутим, није јасно зашто се ова сарадња не помиње ни у области Рад са наставницима, где јој је природно место – а сама активност није нигде издвојена као засебна, у оквиру библиотечко-информационе делатности.

На почетку одељка 4. каже се: “Припрема заинтересованих за реализацију мултидисциплинарних пројеката, изложби….“ Овде недостаје једна реч, не назире се која. Није јасно како ће то библиотекар „припремати заинтересоване“ (ученици, наставници?)…. – а да у томе претходно не учествује као планер, организатор, подржавалац, асистент, стручни консултант, методичар.

У областима рада 7, 8. и 9. (Рад у стручним органима и тимовима; Сарадња са надлежним установама, организацијама, удружењима и јединицом локалне самоуправе; Вођење документације, припрема за рад и стручно усавршавање) предвиђени послови су у оквирима реалног, с тим да има недоследности у погледу њиховог разврставања по областима. На пример, у области 8. наведена је сарадња са стручним друштвима (рад у оквиру Друштва школских библиотекара Србије не може бити сарадња, већ чланство које подразумева учешће у раду), као да то за библиотекара није и основа за професионални развој. Предвиђа се (одељак 3.) сарадња са библиотекама свих типова и нивоа, али само „по питању размене и међубиблиотечке позајмице“ али не и у оквиру заједничке реализације читалачких пројеката и културних манифестација, креирања програма стручног усавршавања и њиховог похађања или пак стручне подршке матичних јавних библиотека.

Остало је нејасно то како су у истој области (9.) нашли и стручно усавршавање библиотекара и вођење документације и припрема за рад. Заправо, припрема за рад библиотекара уопште није размотрена, иако је има у наслову одељка. На пример, у области рада библиотекара под називом Рад са наставницима предвиђа се „организовање наставних часова из појединих предмета у школској библиотеци“. Не прецизира се шта то уистину значи. Али, било да се библиотекар овде појављује у активној улози наставника, или је асистент предметном наставнику, он треба за то да се припреми, као и наставник. И да ли у том случају библиотекар има право на наставну припрему за час, и то код своје куће, могућност какву има колега наставник на истом задатку (два сата дневно као кућна припрема за рад у школи)? Или се подразумева да своју припрему за час библиотекар има обавити у просторији школске библиoтеке, с обзиром на то да се у њој пошто се ту, претпостављено, налази сва неопходна грађа? А шта ако те грађе у библиотеци нема? Или библиотека не поседује рачунар и интернет? Иако ту исту припрему за час у библиотеци може обавити и наставник, ипак се њему омогућава и признаје припрема у кућним условима, док право на то библиотекар нема (па проводи све своје радно време у библиотеци или око библиотеке). Међутим, у овом правилнику се не види да библиотекар уопште има право на припрему за рад (не само онај наставни, тј. предвиђене „часове библиотекарства“ и „часове секције“ – уколико се тако процењују ове обавезне библиотекареве активности).

Примедба на изостанак припреме за рад односи се и на све остале библиотекареве послове, који захтевају и одређену истраживачку и претходну делатност како би се адекватно обавили.

Квалитетне послове праћења издавачке понуде лектирне, белетристичке и стручне литературе, као и медијатечког материјала – школски библиотекар не може обављати само из просторије библиотеке (уколико у библиотеци уопште постоји интернет-веза), већ и кроз сталну комуникацију и „жив“ дијалог са књижарима, издавачима, библиотекарима јавних и школских библиотека, познаваоцима музичких и ликовних дешавања, уметницима, књижевницима, музичарима… И припрема за јавни и културни рад школског библиотекара не може се вршити само у просторији библиотеке, јер она захтева одређени временски период проведен тамо где ће се добити информације, видети, чути, разговарати и уговарати програми, гостовања, посете…

Зачуђујуће је и то што је библиотекар на овај начин стављен у неравноправан положај у односу на друге стручне сараднике, којима се признаје право на припрему за рад, што се види у одељку 3. у истоименој области рада за стручног сарадника педагога: „Припрема за све послове предвиђене годишњим програмом и оперативним плановима рада педагога.“

Препоруке за остваривање програма

Иако се на почетку овог дела правилника каже да је он усклађен са више закона који се баве подручјем образовања, остају иза њега многа отворена питања. Поред тога, и саме Препоруке су у много чему неадекватне и недоречене, односно делују као понављање стереотипних и неаргументованих исказа, којима се, дакако, потврђује сврсисходност самог документа. Овде, заправо, нема никаквих препорука, нити појашњења и конкретних упутстава, што би се очекивало од „препорука“, већ се просто ређају опште и добро познате чињенице о неопходности постојања планова и програма рада, уклопљених у целину образовно-васпитног процеса, ради остваривања циљева и задатака средњег и основног образовања и васпитања…

Препорукама за остваривање програма указује се на то да школски библиотекар „посебно разрађује програм рада школске библиотечке секције чији је стручни водитељ“. Овде није јасно да ли је он самоиницијативно „стручни водитељ“ секције или је то по Правилнику обавезно; примећујемо и да се у ранијем опису послова нигде не наводи да је библиотекар „стручни водитељ библиотечке секције“, те да се о томе не може говорити накнадно, у одељку који се бави начином остваривања послова прописаних овим правилником – ако се већ та чињеница пренебрегава у ранијем опису послова. Ако библиотекар уистину јесте „стручни водитељ“ те секције, онда се ради о часовима који припадају наставничкој норми. Према томе, ако библиотекар има обавезу да држи ове часове (и задужен је за вођење школске секције, библиотечке или било које друге), онда се мора издвојити од осталих стручних сарадника по томе што је у извесној мери (проценту) у наставничкој улози, као и други извођачи предметне и разредне наставе који воде исту такву или сличну секцију (више од тридесет часова годишње).

Неки могући исходи и постигнућа новог правилника

Иако су наслови области рада библиотекара истоветни са онима у правилницима за друге стручне сараднике, садржински и квалитативно овај правилник далеко заостаје за тим правилницима.

Као основна тенденција приликом креаирања новог правилника за школске библиотекаре препознаје се настојање да се он укључи у тим стручних сарадника чије ће се активности преклапати и прожимати, али је изједначеност библиотекара са осталим стручним сарадницима само формална, јер тако дефинисане области не само да не подржавају специфичност рада школског библиотекара, већ је немогуће у оквиру њих набројати задатке овог стручног сарадника.

Која је и каква сврха мешања појединих области рада и губљења уобичајене поделе библиотекарске делатности на оне специфичне послове (класификација која је актуелна у јавном библиотекарству)?

Укидање (заправо разбијање јединства) традиционалних области рада библиотекара у школи (васпитно-образовна делатност, културна и јавна делатност, библиотечко-информациона делатност) и формирање новог правилника са областима рада по угледу на области рада других стручних сарадника произвело је губљење сразмера у односима ових библиотекаревих активности. За разлику од претходног, у новом правилнику се не исказује логичан однос и повезаност између појединих области рада библиотекара, па се не зна која од њих има првенство у планирању рада (у погледу количине сати, времена које ће се посветити једној или другој). Одсуство чврстог нормативно-сатног распореда радног времена библиотекара претпоставља да он сам, полазећи од објективних услова рада у образовно-васпитном процесу школе (пре свега од Годишњег плана и програма рада школе) – одређује у којој ће мери извршавати задатке које прописује овај правилник. То се може објаснити као пружање могућности за индивидуални избор у складу са проценом околности, тј. потребе да се активности планирају у конкретној образовној средини. Не могу два библиотекара радити на исти начин, јер се свака школа разликује од друге, у много чему, или бар у неким специфичностима. Међутим, то се може рећи и за наставнике и учитеље, који раде у посебним околностима, или имају одељења која су различита не само унутар школе, већ и шире, а опет им је исти курикулум, као и прецизирана сатница предвиђена за припремање наставе (код куће) и за њено извођење у школи.

Библиотекар у школи је све мање библиотекар у традиционалном смислу речи, а све више члан школских тимова. Теоријски, он тиме остварује већи допринос „општој ствари“. У пракси се, међутим,  показује да постоји велика опасност од губитка самосвојности и аутономности рада, па и професионалне самосвести, те да се његова тимска улога лако може свести на помоћне послове (техничка подршка, фотокопирање…). Ниво стручне сарадње и уклопљености (корисности) библиотекара у васпитно-образовни процес зависиће и од самог школског амбијента, личних способности библиотекара, структуре наставног кадра, а највише од разумевања и организаторских и сарадничких компетенција директора школе, коме је библиотекар лично одговоран (уосталом, директор школе може сваке године заменити радника у библиотеци, ако лично процени да то треба учинити у циљу побољшања рада библиотеке – зато библиотекар и добија решење о ангажовању на годину дана, јер је лако смењив, за разлику од педагога или психолога).

Ако се у скорије време буду успоставили заједнички ценусни критеријуми за све стручне сараднике у конкретној школи, према броју одељења и ученика (дакле, не за сваког сарадника, појединачно, већ кумулативно), онда опстанак радног места школског библиотекара неће више зависити од броја ученика и одељeња, већ ће се поћи од квоте стручних сарадника која је одређена за ту школу. У свакој школи мора постојати библиотека, али у њој не морају бити запослени стручни сарадници библиотекари, већ библиотечке послове могу обављати наставници који су остали без дела наставне норме (као што се десило 2011. у Грчкој). Уколико директор школе мора бирати између стручних сарадника педагога и психолога и библиотекара – определиће се за онога који му је важнији за одвијање васпитно-образовног процеса, а то у већини случајева (99%) неће бити школски библиотекар. Он ће бити надомештен наставницима који ће бити дужни да положе и лагани испит за школску библиотекарску лиценцу (у овом тренутку то и не морају, јер им се признаје положени стручни испит из предметног подручја) и тиме испунити све неопходне услове за рад у библиотеци.(26)

Нови правилник је тако написан да се стиче утисак да ово радно место у будућности (на основу описа послова, скоро идентичних са пословима педагога, уз мање техничке додатке, везане за библиотечки материјал) могу најбоље покрити педагози и психолози, па се може лако очекивати да се прошири листа оних који се библиотечким пословима могу бавити у основној школи (то је законом већ омогућено у средњим школама), поред свих лингвиста и библиотекара-информатичара.(27) Дакле, сви ће бити школски библиотекари; библиотека ће опстати као мултимедијални сервис или дигитална учионица, али је питање да ли ће бити професије школског библиотекара са свим њеним специфичностима, и да ли ће бити библиотекарства – уколико се оно сведе на уско схваћено библиотечко пословање, заправо на његову набавну и позајмну функцију.(28)

Закључак

За разлику од некадашње издвојености и релативне самосталности, новим се правилником библиотекар посматра као део тима стручних сарадника, те му се компетенције и задужења преплићу са осталим (педагоговим, пре свега), све до утапања у једну јединствену професију стручног сарадника који ће бити амалгам свих њихових појединачних способности и знања.

С обзиром на то да су педагози најзаступљенији и најважнији стручни сарадници у нашим основним и средњим школама – логично је очекивати да ће се временом сви други (библиотекар, психолог, логопед, дефектолог, андрагог, социјални радник) слити у једно и да ће опстати само „универзални војник“ – педагог.(29) Остали ће стручни сарадници лагано нестајати из школе, или ће долазити у испомоћ педагозима и сарађивати са њима кад се за тим укаже потреба, а припадаће неким другим (социјалним, културним и здравственим) институцијама локалне заједнице.

Анализиране нелогичности и пропусти у новом правилнику сведоче у прилог чињеници да не постоји јасна и основана национална визија развоја библиотекарства у образовању (што је уочљиво и у тек усвојеној Стратегији развоја образовања до 2020), која би се могла градити на релевантним светским искуствима и документима (Манифест о школским библиотекама и Смернице ИФЛА/УНЕСКО дефинишу место и улогу  школске библиотеке у 21. веку и дају јој значај који јој припада).

__________________

(1) Први прописи из библиотечке делатности појављују се 1947. године.

(2) Нацрт овог Правилника објављен је 23. октобра 1978. године  у листу „Инструктор“, као прилог уз број 168.

(3) Закон о библиотечкој делатности и Закон о заштити културних добара, Службени гласник СР Србије, бр. 47/77.

(4) Шире разматрање свих аспеката рада библиотеке дато је у публикацији Упутство за рад школских библиотекара – медијатекара и оријентациони програм рада са ученицима и разреда основне школе, коју су припремиле Бранислава Пешаковић и Милка Тодосијевић из Завода за унапређивање васпитања и образовања града Београда (Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1985).

(5)  Службени гласник РС, бр. 50/92.

(6) Службени гласник РС, бр. 1/94.

(7) Непостојање садржајнијег и прецизнијег тумачења правилника из 1994. године (и других законских и подзаконских докумената везаних за рад библиотекара) и његовог одређења послова школског библиотекара већ дуги низ година надомештали су стручни радови који су се бавили статусом професије библиотекара, његовом позицијом унутар школског окриља, проблемима опстанка и перспективама развоја (аутора као што су: Бошко М. Влаховић, Александра Вранеш, Гордана Стокић Симончић, Жељко Вучковић, Нада Тодоров, Борјанка Трајковић, Марина Митрић, Бојана Вукотић, Весна Црногорац, Зоран Хамовић, Славица Јурић и други).

(8)  Службени гласник РС бр. 62/2003 и 64/2003.

(9) Службени гласник РС бр. 72/2009.

(10) Завод за унапређивање образовања и васпитања, Београд, 2006.

(11) Интересантно је да се (уместо очекиваног појашњења области рада школског библиотекара) у овом Водичу будући библиотекари упућују на први у нас донети план и програм рада школске библиотеке – медијатеке, како би се с тим подробније упознали: „Детаљан опис послова библиотекара можете наћи у Заједничком плану и програму васпитно-образовног рада у основној школи (Просветни гласник, бр. 6/85 и 7/85)“, Исто, 9.

(12)  Службени гласник РС, Просветни гласник бр. 13/2012.

(13) Закон о основама образовања и васпитања (Службени гласник РС бр. 72/2009)

(14) Исто.

(15) Правилник о програму свих облика рада стручних сарадника (Службени гласник РС бр. 5/2012)

(16) Појам: „информацијски“ се не користи на нашем говорном подручју, већ једино појам: „информациони“. Очигледно је да израз: „информацијски“ потиче из другог говорног подручја, односно да је некритички преузет негде са стране.

(17) Ове нелогичности је тешко објаснити, сем ако није у питању техничка грешка, којом је у 2. област рада пребачен део 1. области, везан за учешће библиотекара у изради Годишњег плана и програма рада школе.

(18) У правилнику из 1994. била је предвиђена „библиотечка и медијатечка секција“. Сада се говори само о библиотечкој секцији.

(19) Иако се на самом почетку Правилника као део групе задатака школског библиотекара издвајају и задаци „вођења аутоматизованог библиотечког пословања (инвентарисање и сигнирање, каталогизација, класификација библиотечке грађе и други послови)“ –  оно се нигде не издваја као засебна група, већ се умеће у ову област рада.

(20) Правилник о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника, васпитача и стручних сарадника http://www.mpn.gov.rs/sajt/page.php?page=201

(21) Истовремено, педагог ове послове има у делу правилника који говори о сарадњи са васпитачима, што се да лако проширити и на наставнике.

(22) Недопустиво је да се у једном оваквом подзаконском акту провуку правописни, односно лекторски пропусти: у 3. области, Рад са ученицима: „Пружа помоћ ученицима код учење ван школе и у …“).

(23) Уколико школски библиотекар реализује часове библиотекарства – то је минимум осам годишње (ако основна школа има по једно одељење у сваком разреду и ако се у једном одељењу обрађује само једна наставна јединица). Међутим, ако у школи има више одељења (20-30-40 и више), и обрађују се најмање две наставне јединице – онда ће се број часова вишеструко мултипликовати, до стотину часова годишње. Неће моћи библиотекар да ове часове држи селективно, по избору, већ ће морати да их реализује у свим одељењима једне школе; и то ће морати да остварују сви библиотекари, иначе ће се десити да неке колеге „изгарају на послу“, поштујући сваку ставку прописа и усвојених стандарда, док други једноставно ову обавезу одбацују као непотребну или неоствариву.

(24) Стандардизација рада школских библиотека остаје отворено питање у односима образовања и билиотекарства, будући да су претходна решења застарела /Минимум југословенских стандарда за школске библиотеке. – У: Библиотекар. – ISSN 0006-1816. – Год. 25, бр. 5/6 (1973), стр. 730-732/. Ипак, пре неколико година направљен је покушај да се уведу нови стандарди за школске библиотеке (направљен и објављен предлог тих стандарда), чиме би се, свакако, поставиле основе за формирање стандарда компетенција за рад библиотекара, попут оних који важе за наставнике.

(25) Појављује се у овом правилнику „Јубилеј школских библиотекара“? Можда се ради о Месецу школских библиотека и Међународном дану школских библиотекара, последњег понедељка у октобру? Очигледно је да се аутори нису потрудили да сазнају о каквом се то свечаном дану ради, али да су свакако нешто о томе чули.

(26) Губитак нормативно-сатног оквира за рад школског библиотекара произилази из његове непотребности – уколико су библиотечки послови само део укупних активности наставника који ће убудуће у библиотеци допуњавати своју радну норму. Тај део норме ће бити назначен, рецимо, као два – три сата рада у библиотеци, на библиотечким пословима („библиотечко-информацијским“, како се то именује у Правилнику). Највероватније је да нам следи „грчки сценарио“, укидање целовитог радног времена за једног библиотекара где год се то може, и прерасподела тог времена на наставнике којима недостају сати (могу то, по садашњем тумачењу неких директора, а противно закону, бити и наставници географије, физике, физичког васпитања и сл.), те ће обављати библиотечке послове по два – три сата, три дана у недељи у библиотеци, по налогу директора школе.

 (Видети: http://www.enet.gr/?i=news.el.article&id=318515

http://www.epikairanea.gr/2012/01/19/κλειστές-ή-υπολειτουργούν-οι-σχ    (преузето 5.11.2012)

(27) У овом тренутку, према важећем Правилнику о врсти стручне спреме наставника и стручних сарадника у основној школи, посао стручног сарадника библиотекара у школи сем дипломираног библиотекара – информатичара и професора разредне наставе могу обављати и наставници језика и књижевности (али не само српског, већ и језика националних мањина у Србији, односно било ког другог страног језика, рецимо арапског или грузијског). И поред тога што је 2007. од стране релевантних институција признато ново академско звање, „школски библиотекар“, остаје нерешен проблем са оним свршеним студентима Педагошког факултета у Сомбору који тешко, када заврше студије, могу да се запосле у образовној установи, јер њих (њихове струке), парадоксално, нема у законским документима којима се прописује врста стручне спреме за рад у школској библиотеци. Свршени школски библиотекари не могу да се запосле у школској библиотеци, јер то није предвиђено законом!?

(28) О томе како је основним законом из 2009. године професија школског библиотекара третирана довољно говори и чињеница да за овог стручног сарадника није било предвиђено чланство у Националном просветном савету, иако  Друштво школских библиотекара Србије постоји од 2006. године.

(29) У том циљу у Русији је од 2011. године установљена нова образовна професија: „педагог библиотекар“, са тенденцијом да он у будућности буде помоћник директора школе, задужен за сва информациона питања у васпитно-образовном процесу. Интересантно је да је важност нове професије препознао и председник владе ове државе, Владимир Путин, који је и званично промовисао.

http://ria.ru/tvpolitics/20110531/382409869.html?ria=2k8upsbc1k6a2vt  (преузето 5.11.2012)

http://xn--80abucjiibhv9a.xn--p1ai/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/693 (преузето 5.11.2012)

Литература:

Вукотић, Бојана. „Особље школских библиотека у Србији 2005. године“. www.nb.rs/view_file.php?file_id=1899 (преузето: 11.11.2012)

„Закон о основама система образовања и васпитања“, Службени гласник РС  бр. 72 (2009)IFLA/UNESCO Манифест за школске библиотеке. – У: Гласник Народне библиотеке Србије. – ISSN 1820-1245. – Год. 7, бр. 1 (2005), 419-422. – http://www.nbs.bg.ac.yu/view_file.php?file_id=1283

IFLA/UNESCO Смернице за школске библиотеке. – У: Гласник Народне библиотеке Србије. – ISSN 1820-1245. – Год. 7, бр. 1 (2005), 387-417. – http://www.nbs.bg.ac.yu/view_file.php?file_id=1282

Митрић, Марина. „Преглед законских прописа који регулишу рад школских библиотека у Републици Србији“.  http://www.nbs.bg.ac.yu/view_file.php?file_id=1606 (преузето: 11.11.2012)

Митрић, Марина. „Коришћење фондова и услуга школских библиотека у Србији“, Панчевачко читалиште, бр. 16, мај 2010, 27-35. http://citaliste.rs/casopis/br16/mitric_marina.pdf (преузето: 11.11.2012)

Правилник о програму свих облика рада стручних сарадника   http://www.mpn.gov.rs/sajt/page.php?page=201 (преузето: 11.11.2012)

Advertisements

One response »

  1. Drago mi je da je haotičnost novog pravilnika primećena i prokomentarisana jer sad znam da to nije samo moj utisak. Usled izostanka suštinskog razlikovanja poslova bibliotekara od poslova ostalih stručnih saradnika, došlo je do veštačkog uklapanja konkretnih aktivnosti u određene kategorije, a to opet izaziva nepotrebno komplikovanje pri izradi godišnjeg programa rada.
    Obuka učenika za samostalno korišćenje informacija kod nas na žalost nije uopšte podržana odgovarajućim udžbenicima, kako bi se sistematično i realizovala, za razliku od Mađarske npr., gde se, ili u sklopu udžbenika za informatiku, ili zasebno, obrađuju osnovna znanja o uređenju i korišćenju bibliotečkih fondova, ali i savremenih elektronskih baza podataka. Uz udžbenike postoje i radni listovi.
    Iako je Pravilnikom predviđeni rad sa učenicima izuzetno zahtevan i usmeren na razvijanje raznih sposobnosti, u suštini je potpuno nepripremljen u organizacionom i metodičkom smislu.

    Одговор

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s