RSS довод

Заједничка борба за књигу

P

Елизабета Георгиев

Народна библиотека „Детко Петров“, Димитровград

bibliodimitrovgrad@beotel.net

Кључне речи: сарадња, јавна и школска библиотека, основна школа, гимназија, програми

Пол Азар у свом делу „Књиге, дјеца и одрасли”, говорећи о развијању хуманих и естетских осећања код деце посредством књиге, истиче следеће: „Волим књиге које остају вјерне самој бити умјетности, то јест предлажу дјеци интуитиван и директан начин спознавања, једноставну љепоту која се непосредно прима и изазива у њиховој души такво осјећање које ће цијелог живота бити сачувано.”(1) Азар наставља да ређа карактеристике добрих књига, које својом снагом остављају неизбрисиве последице на душу младог читаоца. Да, управо читање, као „добар спорт”, чини од детета особу која одраста у моћног човека, који читајући прикупља не само знање, већ и спознају свог бића и препознавање себе у деловима прочитаног, што се рефлектује на изградњу њега самог у квалитетну особу. У времену вртоглавог технолошког развоја, бомбардовани моћним чудима интернета и друштвених мрежа, велики успех је приволети децу и младе да читају. Неки говоре да се никад више није читало колико се чита данас, мислећи пре свега на боравак младих пред компјутером и њихову претрагу на интернету. Ипак, као чувари старе, добре папирне књиге, ми библиотекари имамо задатак да управо тај извор информација понудимо радозналом детету на прави, њему близак начин, да му дамо до знања да је читање моћ и тако му помогнемо да себе изгради на прави начин.

Читање је, заиста, основа свега! Можда ова мисао звучи мало претенциозно, али када би се сви активније позабавили применом овог правила у пракси, имали бисмо много боље и квалитетније окружење, испуњено добрим и квалитетним људима, који су богати знањем. Ако ово правило уградимо у свест детета још од најранијег доба, могли бисмо да очекујемо тај бољи и квалитетнији свет. Наравно, не може се на путу ка том циљу наступати сам – појединац или само једна установа су само једна карика у низу. Ако постоји веза, сарадња свих релевантних институција које се баве децом, резултат је лако достижан. Јавна библиотека као кућа књиге и складиште знања, односно информациони центар, потпуније и плодотворније врши своју мисију неговатеља читача ако има добру сарадњу са школским библиотекама и школама, које су први институционални пријатељи деце.

Веома је важно да јавне библиотеке не доживљавају школске библиотеке као своје бледе сенке  и да у њима не гледају конкуренцију у борби за подршку корисника, којих је у принципу све мање. Јавна и школска библиотека би могле одлично да функционишу ако се међусобно допуњују у делатностима, програмима, набавци. Школске библиотеке су потребне и свакако им будућност доноси важну улогу информационих центара у школама. Ипак, у овом тренутку, у великом броју случајева, оне су, нажалост, готово потпуно бескорисне, ако се имају у виду простор у коме су смештене, застарела опрема, неадекватни услови, неадекватан и за библиотекарство незаинтересовани кадар, нефер однос другог наставног особља према онима који раде у библиотеци. Школске библиотеке се веома често упоређују са свратиштима за наставно особље које нема довољан фонд часова, или као казнено одељење школе. То не мора да буде тако, ако се мало више поради на имиџу позива школски библиотекар и саме школске библиотеке. У тој борби, поред управе школе, свакако важан задатак треба да има и јавна библиотека, која кроз стручни надзор и залагање треба да угради модел свог рада у концепт живота школске библиотеке.

Добра школска библиотека живи заједно са својом школом и неопходно је да буде  програмски интегрисана у свакодневне школске активности, а све у циљу да буде општеприхваћена.

Добра школска библиотека треба да буде много више од „збирке књига“, односно да буде пре свега наставни простор за индивидуално и колективно учење и простор за креативност и опуштање.

Добра школска библиотека мора да има добру сарадњу са јавном библиотеком, а све у циљу модернизације и стручног усавршавања у библиотечком пословању. Наравно, слика добре школске библиотеке зависи пре свега од односа управе школе, али и од односа школског библиотекара, који би морао да свој посао доживљава као задовољство и да своју креативност ставља у први план, а све у циљу осмишљавања нових услуга за радознале ђаке.

У IFLA/UNESCO Манифесту за школске библиотеке(2) истиче се да је школска библиотека саставни део образовног процеса. Наведени су следећи циљеви који су неопходни за унапређивање писмености, информатичке писмености, подучавања, учења и за подизање културног нивоа, и који представљају основне услуге школске библиотеке:

  • подршка и побољшање образовних циљева наведених у наставном плану и програму школе;
  • развијање и неговање навике и уживања у читању и учењу код деце, као и навике коришћења библиотеке током читавог живота;
  • пружање прилике да се искуси стварање и коришћење информација у циљу стицања знања, познавања, развијања маште и уживања;
  • подстицање свих ученика да стичу и користе вештине вредновања и коришћења информација, без обзира на облик, формат или медиј, као и да овладају начинима друштвене комуникације;
  • обезбеђивање приступа локалним, регионалним, националним и глобалним изворима и могућностима, што оне који уче доводи у додир са различитим идејама, искуствима  и ставовима;
  • организовање активности које јачају друштвену и културну свест;
  • сарадња са ученицима, наставницима, управом и родитељима да би се остварили циљеви школе;
  • заступање начела да су слобода мишљења и приступ информацијама неопходни предуслови за делотворно и одговорно учешће у грађанском демократском друштву;
  • промоција читања и извора и услуга школске библиотеке у школској и широј друштвеној заједници.

Добра школска библиотека све горе наведено би требало требало да има у свом раду, како би максимално била на услузи својим корисницима – и деци и наставном особљу. Чест је случај да одлазак у школску библиотеку буде први контакт детета са библиотеком као институцијом, што говори у прилог томе да ни најбоља јавна библиотека не може да замени школску библиотеку која има оптималан простор, књижни фонд и запослене. Али, ако школска библиотека није у могућности да пружи максималне услове за своје кориснике, тај недостатак може да се превазиђе сарадњом са локалном јавном библиотеком, која има обавезу да помогне. Наравно, заједничке активности и међусобно подржавање доводе до много бољих резултата, а „рецепт сарадње“ доноси успешну реализацију различитих програма за добробит свих страна – на првом месту деце, а затим школске и јавне библиотеке.

Радионица у библиотеци основне школе

Радионица у библиотеци основне школе

Деца су, по правилу, најосетљивији и најбројнији корисници јавне библиотеке. Поред основног задатка библиотеке да пружа информације и услуге малим читаоцима, она има још један одговоран задатак – да буде учитељ, едукатор и креативни пријатељ, који кроз игру и на необичан начин приближава књигу деци. Суочивши се са свеопштом бољком свих библиотека – да се све мање чита, запослени у Библиотеци „Детко Петров“(3) дошли су на идеју да малим корисницима Библиотеке осмисле креативну радионицу која ће им бити путоказ ка књизи, стваралаштву и уметности  уопште. Радионица је почела с радом 2000. године  добила је име Песничка – кутак за мале песнике. Најкомплекснији задатак Библиотеке „Детко Петров” јесте балансирање у популаризацији српске и бугарске културе, књига и читања. Географски положај и чињеница да знатан број становништва чине припадници бугарске националне мањине рефлектује се на делатност свих образовних и културних институција у граду, па самим тим и библиотеке. Због специфичности средине која негује два језика, а у свакодневној комуникацији се користи локални говор (шопски), у радионици се прво кренуло с малим игрицама  комуникације, од којих је касније конципирана и сама радионица са свим својим делатностима.

Поред тога што се оба књижевна језика, и српски и бугарски,  користе и уче у школи и што су свакодневно у контакту са медијима (ТВ и радио) на оба језика, деца из Димитровграда су у једној специфичној ситуацији, може се слободно рећи: триглосије(4) – и врло често због језичке хомонимије и синонимије долазе у ситуацију да греше и да пред другарима испадну смешни. Библиотека је, у сарадњи са школским библиотекама, преузела на себе задатак да буде промотер књиге и читања на највећем могућем нивоу, те да принципом учења језика кроз читање и стварање помогне деци да развију своју језичку културу и надграде своје знање. За скоро тринаест година постојања и рада Песничке радионице настало је четрнаест зборника са дечијим литерарним и ликовним радовима, неколико представа и перформанса, на десетине изложби, трибина и осталих програма, реализовано је неколико пројеката од значаја за децу и младе Димитровграда.

Градећи имиџ лидера у културном животу средине, Народна библиотека „Детко Петров” (5) у Димитровграду стекла је квалитетне односе са свим образовним и културним установама у граду. Почев од сарадње са Центром за културу, с којим реализује бројне пројекте и програме за све категорије својих корисника, Библиотека посебну пажњу посвећује сарадњи са Предшколском установом „8. септембар”, Основном школом „Христо Ботев” и Гимназијом „Св. Ћирило и Методије”. Основе те посебне сарадње чини управо значај заједничког неговања добрих читача, од најмањих ногу, на путу ка стварању квалитетног човека, доброг грађанина средине у којој живи. Библиотека има мисију моста који повезује знатижељног корисника са извором информација, који не мора бити у самој Библиотеци, већ се може наћи и у школским библиотекама. Промовишући активност школских библиотека, Библиотека у Димитровграду ствара пријатну атмосферу за сарадњу, која свих ових година даје солидне резултате.

У средини као што је Димитровград школске библиотеке имају велики значај из следећих разлога:

  • школске библиотеке су први непосредни институционални контакт детета са књигом и културом мањинског народа којем припада
  • школске библиотеке су први непосредни институционални контакт детета са неким конкретним програмом, везаним за популаризацију мањинске културе
  • школске библиотеке су основна веза између детета – потенцијалног корисника  и јавне библиотеке као складишта више информација везаних за мањинску културу.

Све ово и претходно речено потврђује констатацију да без заједничког рада и сарадње нема добрих резултата, па можемо слободно рећи да добре школске библиотеке у средини помажу имиџу добре јавне библиотеке.

Школска библиотека Основне школе „Христо Ботев” смештена је у великој светлој просторији на првом спрату школе и солидно је опремљена. До 2003. године библиотека(6) је била смештена у подрумским просторијама школе, у неадекватним условима и са несређеним књижним фондом. После пресељења у нови простор, запослени из градске библиотеке помогли су школском библиотекару у стручној ревизији фонда старих књига и избору и смештају нових књига.  Данас библиотека има око 27 000 публикација. Фонд је подељен на публикације на српском и на бугарском језику. Фонд публикација на српском језику је богатији, а попуњава се пре свега путем куповине, а затим и поклоном и локалним обавезним примерком (издања Народне библиотеке „Детко Петров”). Фонд публикација на бугарском језику попуњава се искључиво поклонима организација и појединаца из Бугарске и, у много мањој мери, куповином наслова Новинско-издавачке установе „Братство”. Школски библиотекар са пуним радним временом у библиотеци ради од 1973. године. Садашњи школски библиотекар Јасмина Тодоров на овом је месту од школске 2010/2011. године. Њеним доласком започето је са озбиљнијим радом у сређивању фонда (израда алфабетског каталога, сигнирање и пресигнација постојећег фонда). У самом сређивању, ревизији и инвентарисању нових наслова, с којим се кренуло почетком другог полугодишта школске 2011/2011, помоћ школском библиотекару пружа градска библиотека и њени библиотекари, стручним саветима и непосредним ангажовањем. У библиотеци се често организују огледна предавања, трибине, семинари, радионице. До пре пет година у простору школске библиотеке Народна библиотека „Детко Петров” организовала је колективни упис првака и упознавање са правилима рада библиотеке и значајем књиге и читања. Мало је необично да се у школској  библиотеци промовише упис у градску библиотеку, али је циљ те активности био да се покаже да је библиотека добро место за свако дете, било да је она у школи, било да је ван школе, у посебној згради. Цела прича се, ипак, врти око књиге и управо књига је та која је центар пажње обеју страна. Последњих година, од школске библиотеке и управе школе добијамо податке о првацима и колективни упис вршимо у нашој библиотеци, посебно истичући могућности и значај школске библиотеке за даље школовање и напредак првака.

У више наврата у школској библиотеци организовали смо програме едукативног и забавног карактера. Нешто што је најсвежије јесу радионице организоване од стране Народне банке Србије: Динар наш новац, Знаменити Срби и Мој буџет и ја. Приликом организације ових занимљивих радионица, одлучили смо да део активности сместимо у школску библиотеку, како бисмо опет показали деци да је библиотека свуда где постоје књиге и добра воља за мала чуда која се зову: читање, стваралаштво деце, креативност и „лов” на нова знања. У овим радионицама деца су имала прилику да стекну основна знања о новцу, историји новца, о људима који се налазе на новчаницама, о томе како се осмишљава породични буџет и шта значи штедња. Креативан и занимљив начин презентовања једне тако озбиљне ствари наишао је на одобравање деце, а током реализације самих активности водитељима радионица помагали су библиотекари из градске и школске библиотеке.

У школској библиотеци организују се и свечаности доделе признања и награда полазницима Песничке радионице. Последња таква активност организована је током Вукове недеље, када је школска библиотека била место радости за тридесет и једног полазника Песничке радионице при Народној библиотеци „Детко Петров”. Њима су додељене дипломе и награде са конкурса електронског часописа „Кенгур Ас”.

Додела награда у библиотеци основне школе

Додела награда у библиотеци основне школе

Школска библиотека Основне школе „Христо Ботев” главни је партнер градске библиотеке у процесу комуникације и контакта са децом, ученицима школе.

Школски библиотекар је преносилац информација о организовању књижевних сусрета, радионица и других програма који се припремају у градској библиотеци.

Школски библиотекар је учесник и промотер активности као што су – књижевни сусрети за писцима у Дружионици школе, едукативно-забавних програма у Дружионици и самој школској библиотеци.

Школски библиотекар је учесник семинара који је градска библиотека организовала са Групом 484 из Београда и који се заснива на промоцији и презентацији регионалне књижевности.

Ова сарадња се продубљује новим програмима у којима су школска библиотека и школски библиотекар незаобилазни, а који имају за циљ да што више деце уведемо у библиотеке и пружимо им шансу да откривају нова знања.

Школска библиотека Гимназије „Св. Ћирило и Методије” од 1988. године смештена је у пространој и наменски опремљеној просторији. Библиотека се налази у приземљу школске зграде, на добром месту, приступачном и ученицима и наставном особљу. Опремљена је металним полицама по стандарду. Фонд је подељен на публикације на српском и на публикације на бугарском језику и смештен је по УДК систему. Начин набавке који доминира и у овој библиотеци јесте поклон, који се пре свега односи на наслове на бугарском језику, мада последњих година и куповина заузима значајно место у набавци, пре свега када је реч о енциклопедијским издањима и приручницима за наставнике. У школској библиотеци заступљена је и наставничка литература, којом осим наставника располажу и ученици приликом припремања матурских и семинарских радова.

Гимназијска библиотека

Гимназијска библиотека

Ова школска библиотека има читаоницу са десет места и два компјутера за кориснике. Ђаци Гимназије могу да користе интернет у читаоници, да припремају презентације, уче, пишу домаће задатке и слично. У библиотеци ради један библиотекар (Петар Арсенов) са 75% радног времена и још два наставника који ту допуњавају своје радно време. И са школском библиотеком Гимназије „Св. Ћирило и Методије” имамо добру сарадњу, која се пре свега заснива на стручном контакту са школским библиотекарима, преношењу информација, укључивању школских библиотекара у едукативне програме градске библиотеке, њиховом информисању о различитим семинарима и предавањима. У образовном процесу средњошколаца веома важно место има литература која им је неопходна за семинарске и матурске радове, те смо стално у контакту са школском библиотеком у вези с књигама које су ученицима и наставницима потребне у реализацији школских обавеза. Преко школске библиотеке упознајемо ученике с програмима који се организују у градској библиотеци. Неоспорна чињеница је да су средњошколци мање заинтересовани за услуге библиотеке и читање али, уз заједнички рад са школском библиотеком, успевамо да бројност средњошколаца, чланова градске библиотеке, повећавамо из године у годину, те да утичемо да се и они активно укључују у програме који се организују у градској библиотеци.

Заједничка борба за књигу Народне библиотеке „Детко Петров” и школских библиотека Основне школе „Христо Ботев” и Гимназије „Св. Ћирило и Методије” се наставља! Уз мало пара за неке озбиљније набавке, али уз велику жељу и ентузијазам да организацијом креативних облика представљања књиге и знања покажемо деци и младима да је читање основа свега, сигурним кораком идемо напред, јер знамо да можемо да се ослонимо једни на друге.

______________

(1) Пол Азар, Књига, дјеца и одрасли (Загреб: Стилос, 1970), 53.

(2) Унеско Манифест за школске библиотеке / са енглеског превела Гордана Љубановић, доступно и на: <http://www.nb.rs/view_file.php?fi-le_id=1283&gt;, белешке, литература. У: Гласник Народне библиотеке Србије, ISSN 1450Ŕ8915, год. 7, бр.1 (2005), стр. 419Ŕ422.

(3) Елизабета Георгиев, 111 година књиге: Библиотека у Димитровграду: 1898-2009 (Димитровград: Народна библиотека „Детко Петров“, 2010)

(4) Локални говор има изражене специфичности и употребљава се у породици и свакодневној комуникацији.

(5) Званична историја каже да је Библиотека у Димитровграду (Цариброду) основана давне 1898. године на иницијативу Глумачког друштва. Неки подаци говоре да је читалиште у тадашњем Цариброду постојало и раније. У периоду од 1889. године и појаве часописа „Домашен учител“ у Цариброду су излазили још и недељник „Цариброд“ (1901), недељник „Нишава“ (1909) и часопис за хумор и сатиру „Клопотар“ (1919). После Првог светског рата, Нејским мировним договором од 1919. године, Цариброд са околином припао је Држави Срба, Хрвата и Словенаца. Овакви историјски услови веома снажно утичу на све сфере живота, па и на културу. Те друштвено–политичке промене довеле су и до тога да 1919. године Цариброђани пресељавају читалиште са библиотеком у село Драгоман, да би после 6. новембра 1920, када Цариброд званично постаје град у држави Срба, Хрвата и Словенаца, цео књижни фонд читалишта био пренесен у Софију, где се ствара Царибродско избегличко читалиште (Царибродско бежанско читалиште). У периоду између два светска рата у граду је постојала читаоница при Југословенском омладинском клубу. Новембра 1941. године основано је Царибродско народно читалиште „Отец Паисиј“ да би годину дана касније дошло до спајања овог читалишта са Царибродским избегличким читалиштем из Софије. У периоду после Другог светског рата, Библиотека је дуги низ година радила као део Центра за културу, да би се 1996. године коначно осамосталила. При Библиотеци „Детко Петров“ ради и Завичајна музејска збирка, која сакупља, обрађује и чува материјално културно наслеђе ове средине.

(6) Алманах основне школе „Христо Ботев“. Димитровград: Основна школа „Христо Ботев“, 2009.

Литература:

Алманах основне школе „Христо Ботев“. Димитровград: Основна школа „Христо Ботев“, 2009.

Азар, Пол. Књига, дјеца и одрасли, Загреб: Стилос, 1970.

Георгиев, Елизабета. 111 година књиге: Библиотека у Димитровграду: 1898-2009, Димитровград: Народна библиотека „Детко Петров“,  2010.

IFLA/UNESCO Манифест за школске библиотеке, Гласник НБС, 1/2005, Београд.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s