RSS довод

Електронски семинари – да или не

Silvana_JovicСилвана Јовић

ОШ „Коста Абрашевић”, Београд

silvy1010@gmail.com

Кључне речи: електронски семинари, недостаци, предности, просветни радници, стручно усавршавање, учење  

Нико на свету није јачи од човека који зна (Јапанска пословица)

Ново време са собом је донело бројне новине и у просвету. Једна од њих је и стручно усавршавање које просветне раднике обавезује на стицање нових и усавршавање постојећих компетенција важних за унапређивање образовно-васпитног рада. Представља обавезну активност наставника, васпитача и стручног сарадника и утврђена је педагошком нормом у оквиру 40-часовне радне недеље. Редовној настави, додатној и допунској, такмичењима и другим професионалним и приватним обавезама треба додати и стручно усавршавање. Сигурно је да велики број наставника увелико хукће и негодује, али стварност је таква и не може се мењати. Међутим, могу се мењати начини постизања онога што се мора и размишљање у вези са њим.

Електронски семинари стоје раме уз раме са општеприхваћеним семинарима и још увек су неиспитани терен за многе просветне раднике. После вишегодишњег искуства, почев од 2008. године, из улоге учесника, предавача, модератора и реализатора и 208 сати обавезних и 116 сати изборних у оквиру електронских семинара, не рачунајући неакредитоване, мишљења сам да електронске семинаре треба просветним радницима приближити колико год је то могуће. Још увек су семинари организовани електронским путем непознаница и помало застрашујућа сфера за многе запослене у просвети.

Предности и недостаци електронских семинара су бројни и о њима би се могло надугачко и нашироко причати, а да почетна идеја остане непромењена: облик семинара не утиче на квалитет семинара и степен знања који нуди полазницима.

Предности

Бити свестан свог незнања велики је корак ка знању. (Бенџамин Дизраели)

На само помињање семинара многи просветни радници су сумњичави и не размишљају само о квалитету материје која ће им бити изложена први или сто први пут. Врте главом док налазе бројне разлоге зашто не могу отићи на неки семинар. Путни трошкови, недостатак времена и породични разлози само су неки од њих. Управо се ту налази једна од предности електронских семинара. Овај облик учења и усавршавања смањује потребу појединца за путовањем и боравком у одређено време на одређеном месту. Могућност рада у касне или јутарње сате или у време када некоме то одговара јединствена је и омогућена управо похађањем електронских семинара.

Материја једног семинара прати се сопственим темпом, без хватања бележака (или ,,зјала’’). Полазник бира свој начин учења и постиже различите нивое интеракције са другима, посебно са предавачем, што се постиже лако јер је учење независно, тече властитим темпом, а искључиво зависи од места и времена које полазник бира самостално.

Електронско учење у први план ставља индивидуално учење и прихватање различитих стилова учења. Полазници су одговарајућим активностима подстакнути на рад и све време имају подршку у  аналитичком мишљењу и синтези стеченог знања, како би било трајно усвојено. Притом се инсистира на самосталности полазника у решавању постављених задатака и достизању крајњег нивоа личног постигнућа.

Незаобилазна је предност и могућност комуникације и дискутовања са другим полазницима помоћу различитих алата: електронска пошта, форуми, четови, видео-конференције… Истовремено, упознају се неки нови алати и подстиче се квалитетнија и потпунија употреба тих алата, што се пре или касније може искористити и у самом наставном процесу. Путем ових активности остварују се трајни контакти, који неретко прерастају у лична познанства и поспешују могућност остваривања пријатељских и професионалних односа.

Много тога о чему се маштало уз телевизијски серијал „После 2000.” постало је на електронским семинарима подразумевајуће, јер је могућност усвајања понуђеног градива вишеструко повећана. Наиме, велики број осмишљених активности организује се 24 сата у све дане једне седмице, што је у тесној спрези са педагошко-методичким знањем организатора семинара.

У оквиру електронских семинара искоришћена су готова сва чула полазника, па самим тим је и могућност усвајања знања на вишем нивоу. Мултимедија (графика, анимације, филмови, звук) одржава будност полазника и спремност на сталну активност, чиме се постиже и дуготрајно памћење.

Обавезни део готово сваког електронског семинара је и постојање општег форума који омогућује свакодневну размену искустава међу полазницима и ствара осећај припадности групи која у потпуности разуме тежину и дубину нашег посла. Тако је полазник увек упознат са актуелним догађањима у просвети, у току је са бројним конкурсима и активностима у којима може учествовати, упознаје се са примерима добре праксе…

Важно је поменути материјал са семинара који остаје полазнику на трајно коришћење. Увек му се може вратити и користити га, наравно, уз поштовање ауторских права.

Често се одбојност према електронским семинарима крије у осећању полазника да лаици не могу пливати овим водама, али је зато битно истицање практичног рада и коришћење различитих технологија. Наиме, полазник усваја додатна знања и вештине и једног момента схвата да је његово знање много веће, а да му није преко потребна помоћ у сопственом окружењу, јер увек постоји нека особа добре воље која је спремна да притекне у помоћ, без обзира да ли је реч о особи из виртуелног или стварног света.

Ваљало би напоменути и да електронски семинари омогућују стално учење, тзв.  целоживотно учење, које је у основи стручног усавршавања и личног опредељења просветног радника.

Знање је тек онда знање кад је стечено напором властите мисли, а не памћењем. (Лав Толстој)

Недостаци

Међу основним недостацима електронских семинара у први план избија тврдња да број утрошених сати у семинар углавном не одговара добијеним сатима. Према Заводу за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ), максималан број сати на семинарима је 24, а на то се не може утицати.

Бројни полазници тешко прихватају осећај губљења људског контакта и говора тела, јер одсуство одлика невербалне комуникације неретко доводи до неразумевања међу учесницима у електронској комуникацији.

Тешко је одржати и подједнак степен заинтересованости за једну тему у више недеља. Поготово је тешко ако сама тема не одговара интересовању полазника, или, још горе, ако је незанимљива на први поглед, што се може десити при похађању бесплатних семинара.

Чест разлог за одустајање полазника је и недовољно познавање технологија за примену електронског образовања, иако је код нас углавном још увек сведена на Мудл или А-тутор, најчешће коришћене платформе за електронско учење.

Све електронске семинаре одликује већ проверен квалитет, али се захтеви у њима разликују јер још увек нису усаглашени стандарди.

Несигурност код полазника стварају и бројниjи ресурси у односу на претходне године. Њих је сада много више па се, свесно или несвесно, јавља потреба за обједињавањем како би се одабрали најзанимљивији и најкориснији за појединца. Свакако треба препоручити:

  • Клик до знања (klikdoznanja.edu.rs)
  • Просветна заједница просветних радника РС (kolo.wall.fm)

Полазницима се често не допада обавеза завршног сусрета, јер је у вези са додатним новчаним издацима и путовањем.

Постоје у електронским семинарима и две замке на које се ваља осврнути.

  1. Могућност контакта са људима који немају довољно развијене комуникацијске вештине, толеранцију и културу понашања готово је иста као и у стварном животу. Нажалост, још увек постоје људи који мисле да се могу сакрити иза интернета, а не схватају да се укључивањем у активности на интернету формира и дигитални идентитет као саставни део нечијих карактеристика.
  2. Друга замка крије се у предрасудама, без обзира да ли смо заговорници овог вида учења или смо против њега. Чест је осврт на породичне (а не техничке) услове неког појединца и они се узимају као предност или мана, у зависности од начина гледања. Притом се заборавља да је наш однос према стручном усавршавању и послу уопште одраз нас самих, нашег смисла за организацију, наше жеље да се стручно усавршавамо, а не пратећих услова, реалних или измишљених.

Они који желе нешто да науче никада нису беспослени. (Шарл Луј Монтескје)

Електронско учење је будућност, слагали се са тим или не. Нисмо далеко од истине да смо у заостатку за Европом, мада на простору Балкана и нисмо тако лоши. Дефинисање овог начина учења није од суштинског значаја, али јесте важна чињеница да је ново доба донело са собом нови облик преношења знања и вештина електронским путем, уз коришћење одговарајућих рачунарских апликација, тј. наменских програма, и окружења у процесу учења.

Нема већег мрака од незнања. (Вилијам Шекспир)

Електронско учење ни у ком случају не може заменити предавача и живу реч. Просветни радник је у обавези, професионалној и моралној, да прати сва дешавања и новине у вези са својим ученицима, а самим тим и напредак технологија које му могу бити од користи у наставном процесу. Треба користити све прилике, начине и средства како бисмо били ближи својим ученицима и омогућити им да се још у млађем узрасту упознају са другачијим начинима учења и пронађу себе у њима.

Advertisements

One response »

  1. Повратни пинг: Учењем до звезда « Био-блог

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s