RSS довод

Гимназијска библиотека и истраживачи

Zora_lekic_Simovic

Зора Симовић Лекић

библиотекар

Гимназијa „Светозар Марковић“, Ниш

zora.lekic@gmail.com

Школска библиотека Гимназије „Светозар Марковић“ има своје место у најзначајнијим пројектима које школа остварује, међу којима су Фестивал науке „Наук није баук“, који је одржан већ четири године заредом, и Ноћ истраживача, која је одржана први пут ове године.

Вратићемо се у 2009. годину и први Фестивал науке „Наук није баук“. Оно што даје значај читавом пројекту јесте почетна идеја, која није потекла нити од професора школе, нити од министарстава просвете, науке, нити од градских структура. Зачетници читавог дела су ученици наше школе, од саме идеје о одржавању фестивала, преко начина организације, тема поставки и предавања итд. И то не треба да чуди, јер у својим одељењима друштвено-језичког, природно-математичког смера, у специјализованим одељењима за талентоване ученике из области математике и физике, и у одељењима која део наставе слушају на француском односно енглеском језику (тзв. билингвалним одељењима), Гимназија „Светозар Марковић“ има благо – талентоване, амбициозне ученике, захтевне према професорима и школи, пуне идеја и упорне у намери да своје идеје остваре.

Наук није баук 1, великани научне мисли

Наук није баук 1, великани научне мисли

Посета Фестивалу науке у Београду октобра 2009. године била је подстицај који ће довести до отпочињања и ширења пројекта под називом Фестивал науке „Наук није баук“, који је под тим називом и пријављен као интелектуална својина ученика и професора Гимназије „Светозар Марковић“. Ученици су се вратили са Фестивала науке у Београду препуни утисака и идеја како бисмо ми могли да урадимо нешто слично у својој школи, па је професорима и запосленима у школи преостало да их у тој намери само прате. И то смо учинили са највећим задовољством и ентузијазмом.

Поводом 55 година Гимназије „Светозар Марковић“, 9. марта 2009. године, одржан је први Фестивал науке „Наук није баук“, са жељом да се представи школа, да се младима приближе природне и друштвене науке, језици који се уче у нашој школи, да наши ученици поделе своја знања и вештине са посетиоцима и у циљу забаве, уз интересантне презентације. Школске учионице су претворене у мале лабораторије, у којима су се могле видети Физичке заврзламе, Чудни експерименти, Разум и бројеви, Математичке скаламерије, Природне лепоте и лекови, Тајне вечног сјаја Земљине коре, Рачунари – садашњост и будућност. У галеријама су их дочекала дела руских сликара, у амфитеатрима су одржавана интересантна предавања; агенције су водиле посетиоце у Француску захваљујући програму Bonjour la France; посетиоце су дочекали варијете на енглеском језику – English variety и Германске земље Lernen Sie deutschsprachige Lander kennen.

Наук није баук 1, виртуално путовање кроз европске земље

Наук није баук 1, виртуално путовање кроз европске земље

Школска библиотека је на првом фестивалу „Наук није баук“ учествовала са веома запаженом и посећеном изложбом под називом „Ars longa, vita brevis“ – читамо нобеловце у школској библиотеци. Сам назив казује да је школска библиотека, уз пригодну и материјалима богату изложбу о писцима-нобеловцима, ученицима наше школе и многобројним посетиоцима представила дела нобеловаца која су доступна у библиотеци. Наравно, највећа пажња посвећена је нашем нобеловцу Иви Андрићу. Рад на припреми изложбе трајао је дуго, јер је подразумевао више аспеката истраживања, чему су чланови библиотекарске секције, предвођени школским библиотекаром, приступили са великом озбиљношћу. Најлакши део посла било је издвајање дела књижевника-нобеловаца из библиотечког фонда. Проналажењe материјала о сваком од тих писаца: биографских података, списка целокупног опуса писаца, занимљивости из њиховог живота и рада, фотографија, захтевало је више времена и посвећености. Тим који је радио на припреми изложбе прикупио је вредан материјал из штампаних и електронских извора, па је могла да отпочне друга етапа рада – обрада материјала и његова припрема за излагање. Много је времена утрошено да се из обиља материјала одабере оно што је најважније, најкарактеристичније, али и оно што ће занимљивошћу привући пажњу посетилаца. Чини се да су чланови овог вредног тима највише времена потрошили на то да из мноштва књижевних дела нобеловаца одаберу карактеристичне одломке, реченице и мисли које би пратиле изложбу. Када је сав материјал припремљен и кад је сачињен план поставке, сам рад на постављању материјала протекао је без икаквих проблема, те је школска библиотека дочекала посетиоце спремна. Чланови библиотекарске секције, који су се, уз помоћ школског библиотекара а и током припреме саме изложбе, добро упознали са садржајем изложбеног материјала, увек су били присутни у простору изложбе како би заинтересоване посетиоце провели кроз свет добитника Нобелове награде за књижевност.

Наук није баук 1, У  кабинету за биологију

Наук није баук 1, у кабинету за биологију

Тешко је рећи шта је изазвало највише пажње многобројних посетилаца првог фестивала „Наук није баук“, али је засигурно понуда разноврсних садржаја могла да задовољи свачија интересовања.

Успех првог фестивала „Наук није баук“ извео је ову манифестацију из просторија школске зграде и увео у Град Ниш. Препознавши значај једног оваквог догађаја за промоцију науке, школства, Града Ниша, иза нашег фестивала у улози покровитеља стају Министарство за науку и технологију, Град Ниш и градска општина Палилула, а као медијски покровитељ појављује се нишки дневник „Народне новине“. Тако се други фестивал „Наук није баук“ одржава 5. и 6. марта 2010. године у холу Дома војске у Нишу. И овог пута су ученици наше школе, али и гости из Канаде, САД, Бугарске и Македоније, интересантним огледима и предавањима привукли велики број постилаца. Фестивал је у име покровитеља, Града Ниша, отворио градоначелник Милош Симоновић. За разлику од првог фестивала, ова манифестација, по угледу на Фестивал науке у Београду, почиње у већој мери да промовише природне науке приказујући их на другачији начин и показујући посетиоцима другу, интересантнију страну природних наука. У овом светлу, и школска библиотека и библиотекар добијају другачију улогу у читавом пројекту.

Поучени искуством организације првог фестивала, главни покретачи читаве идеје – директор школе, професорке хемије и њихови ученици који су чинили организациони одбор – одлучују да ученике и професоре који учествују у реализацији манифестације поделе на тимове. Тако настају тзв. Баук тимови. Сваки тим је имао јасно одређене задатке, које је квалитетно испуњавао и препуштао координаторима да све резултате повезују до остварења жељеног циља. Школски библиотекар постаје члан тима који је задужен за контакте са донаторима, спонзорима и јавним институцијама. Овај тим почиње са конкретним активностима први, одмах на почетку школске године. Разлог томе је природа задатка који стоји пред њим. Наиме, манифестација која све више прераста у озбиљан пројекат, значајан за школу, град и шире, за своју реализацију, поред пуно рада, енергије, одрицања и креативности, захтева и снажну подршку – у смислу покровитељства, препоруке, медијске и материјалне подршке. Циљ тог тима је да кроз многобројне контакте са донаторима, спонзорима, институцијама у Граду и Републици, те средствима јавног информисања покуша да представи значај манифестације, да потражи материјалну и сваку другу подршку идејама и неограниченој вољи наших ученика и професора да остваре један значајан пројекат. Контакти се остварују телефонски, путем електронске поште, лично. Тим даје све од себе да обезбеди потребну подршку реализацији манифестације и, захваљујући разумевању надлежних, у томе у великој мери и успева.

Како засада не учествује конкретним поставкама на фестивалу, сама школска библиотека постаје информативни пункт, како су је назвали ученици, или логистичка подршка, како је назвала председница организационог одбора, директорка школе. Готово све информације су кретале из школске библиотеке или се сливале у њу. Притом, мислим на информације које су, с једне стране давали Баук тимови, а са друге – организатори. Библиотека се тако претвара у праву малу базу података и најновијих информација. Овде се оне сакупљају, обрађују и прослеђују ономе коме су намењене. Тим послом се баве ученици, један од координатора из организационог одбора и, наравно, школски библиотекар. И, нажалост, једна лоша страна такве поделе посла јесте то што школски библиотекар никако не може да присуствује церемонији отварања фестивала, јер обавља свој задатак у школи – позадинску подршку: прима и прослеђује последње важне информације пред почетак манифестације.

Ове своје улоге школска библиотека и библиотекар настављају да обављају и надаље.

Трећи Фестивал „Наук није баук“ одржан је 25. и 26. фебруара 2011. године у холовима Електронског факултета у Нишу. Фестивал је отворио тадашњи министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић. На овом фестивалу је учествовало преко 400 наших ученика, затим ученици и професори из Македоније, Црне Горе и Италије, студенти и професори са факултета Универзитета у Нишу – Природно-математичког, Електронског, Медицинског факултета, студенти и професори Београдског универзитета, Астрономско друштво „Руђер Бошковић“, ученици многих нишких гимназија, средњих и основних школа. Пажњу преко 10 000 посетилаца привукле су многобројне поставке, експерименти и предавања из области природних наука.

У простору Електронског факултета у Нишу, 30. и 31. марта 2012. године, под слоганом Све(т) у науци, одржан је четврти Фестивал „Наук није баук“. Око 15 000 посетилаца имало је прилику да види разноврсне садржаје и чује интересантна научна предавања. Сви садржаји су груписани у следеће области: Наука после 3000. – овде су се представили Факултет за физичку хемију из Београда, Астрономско друштво „Руђер Бошковић“ из Београда и Астрономско друштво „Алфа“ из Ниша; Чуда науке су нам представили Природно-математички факултет из Ниша, Физички факултет из Београда, Фестивал науке из Београда, Завод за интелектуалну својину Србије, Центар за промоцију науке, Гимназија „Гоце Делчев“ из Куманова, Гимназија „Светозар Марковић“; са Кућном науком су нас упознали Гимназија из Лесковца, Гимназија из Пожеге, Установа за средње образовање „Каталдо Агостинели“ из Италије, Средња медицинска школа „Бранко Зоговић“ из Берана, Гимназија „Бора Станковић“ из Ниша.

Наук није баук 4, у холу Електронског факултета у Нишу

Наук није баук 4, у холу Електронског факултета у Нишу

О Науци и одрживом развоју говорили су нам гости из ОШ „Доситеј Обрадовић“ из Пожаревца, са Технолошког факултета у Лесковцу, Машинског и Електронског факултета из Ниша и, сарађујући на истом задатку, ученици нишких основних школа „Ратко Вукићевић“, „Краљ Петар I“ и Гимназије „Светозар Марковић“. О матичним ћелијама заинтересованима је говорио др Миодраг Стојковић, генетичар из Лесковца. „Није ваљда да верујете све што вам кажу“, питао је посетиоце свог предавања проф. др Драган Гајић, професор астрономије на Природно-математичком факултету у Нишу; тема др Милана Димитријевића из Астрономске опсерваторије Београд била је: Милутин Миланковић и тајна ледених доба; Виртуелне 3D моделе оргиналних патената Николе Тесле слушаоцима предавања приказао је др Владан Вучковић из Музеја Николе Тесле у Београду; дебатни клуб Гимназије „Светозар Марковић“ дебатовао је о томе треба ли програм за гимназије да садржи већи број часова лабораторијских вежби из свих природних наука. Задржала бих се мало на овој дебати, пошто је било веома интересантно чути мишљење ученика и професора из неколико нишких гимназија, који су учествовали у дебати. Изразито висок  степен зрелости и сигурности коју су наши гимназијалци показали том приликом заиста радује и обећава. Још једном се показало да наши ученици више воле и више науче на часовима практичних вежби, него на часовима теоријске наставе. Сви су се сложили око једног, а то је да оно што ураде у оквиру лабораторијских вежби запамте много лакше и да такво знање дуже потраје у односу на оно што се чује ex cathedra. И, наравно, сви су гласали за то да јесте потребно више часова практичне наставе, и то не само из природних наука. Утисак је да су наши ученици жељни више праксе, него теорије. Тачније, жељни су да примене у пракси то што знају и науче. Барем су нам тако рекли у оквиру дебате. Питам се, онда, где тражити кривца за лоше резултате наших ђака на чувеним PISA тестирањима, која од њих траже управо практичну примену стечених знања? Ученици желе практичну примену знања, као и њихови професори. Уосталом, у потврду томе иде и велика посећеност фестивала „Наук није баук“, на коме учесници поставки и извођачи експеримената приказују управо практично примењена знања. Значи ли то да образовни систем не може да прати жеље, могућности, али и захтеве савремених генерација? Или су то они који образовни процес реализују? За школског библиотекара је било посебно занимљиво то што су ученици наше школе (између осталог), видевши да дебати присуствује и школски библиотекар, изнели став и на који начин би, по њиховом мишљењу, библиотечка грађа требало да пропрати лабораторијске и практичне вежбе из природних наука. И овде се појавио већ поменути проблем – библиотечка грађа више прати теоријску наставу, него практичну. Закључујемо да активи професора природних наука и школски библиотекар треба да се потруде да се ситуација, бар донекле, измени у складу са конкретним предлозима наших гимназијалаца.

Ученици Гимназије "Светозар Марковић" на фестивалу Наук није баук 4

Ученици Гимназије „Светозар Марковић“ на фестивалу Наук није баук 4

На тридесетак предавања, одржаних у ова два дана, заинтересовани су могли да чују обиље информација из разних научних области.

Увелико теку припреме за наредни, пети по реду, Фестивал науке „Наук није баук“, који ће се одржати у марту 2013. године.

Истраживачи на фестивалу Наук није баук 4

Истраживачи на фестивалу Наук није баук 4

А у међувремену, тек да не седимо беспослени, мале креативне главе у нашој школи и њихови професори добили су прилику да и у нашем граду организују још једну интересантну манифестацију – Ноћ истраживача.

Ноћ истраживача јесте пројекат који се реализује у европским градовима још од 2005. године. То је догађај који се организује само током једног дана, тачније једног касног поподнева и вечери и то истовремено у 32 земље Европе и у више од 200 градова. Ове године Ноћ истраживача је у нашој земљи организована у Нишу, Новом Саду, Београду и Зрењанину. Термин за одржавање манифестације је устаљен – последњи петак у септембру. И тако су овог 28. септембра, путем низа садржаја и на занимљив и забаван начин, посетиоцима представљене веома озбиљне образовне дисциплине. У времену од 5 сати после подне до поноћи централне улице града Ниша – Обреновићева улица, Казанџијско сокаче, Трг краља Милана и незаобилазна Тврђава – постали су стециште многобројних радозналаца из нашег града и шире. Читава манифестација је одржана под слоганом „Флертуј зналачки“. Многобројни заинтересовани грађани могли су да пронађу одговоре на разна питања из области науке, али и из живота.

Нођ истраживача у Нишу - поставке са научним садржајима на градском тргу

Ноћ истраживача у Нишу – поставке са научним садржајима на градском тргу

На нишким главним улицама сачекале су их следеће поставке и предавања: Састанак на брзака, где су могли да поразговарају са нашим најпознатијим генетичарем Миодрагом Стојковићем; Табу бина, на којој су своје уметничке афинитете приказали Божидар Богдановић и Љубиша Коцић, наши чувени научни радници; Теслање у Тесли, где су најкреативнији и најнапреднији „генијалци“ из наше школе објашњавали на који начин су се заинтересовали за одређену област; Научно заснована поезија, где се математичар и информатичар Стојан Богдановић представио својом поезијом; Научни кафе, у коме су наши мали шармантни и окретни шанкери освајали посетиоце хемијским формулама, невероватним експериментима, задивили их светлећим коктелима; Европски кутак у главној градској улици постао је Европско ћоше, у коме су посетиоци могли да учествују у квизу и покажу своје знање о научницима који су својим достигнућима овај свет учинили оваквим какав је данас. Били су ту још и: Таласи емоција, Децу доносе роботи, Храна за главу, Биоскоп микроскоп и још низ догађања која су посетиоцима приказала науку у сасвим другачијем светлу.

Млади истраживачи у нишкој Ноћи истраживача

Млади истраживачи у нишкој Ноћи истраживача

Посећеност манифестације и лепе речи које су посетиоци упутили учесницима поставки и организатору, Гимназији „Светозар Марковић“, још једном су показали да су наши ученици и професори дорасли оваквом задатку.

Јасно је да је циљ ових манифестација промоција науке и њено представљање широј публици, а нарочито младима. Наука није баук уколико се прикажу они њени аспекти који су јасни, занимљиви и примењиви у свакодневном животу. У тренутку када им је наука представљена на другачији начин, потпуно различит од оног на који су навикли у учионицама, наши млади нараштаји почели су да је прихватају као нешто што им је блиско, а не као „смарање“, каква је била дотадашња њихова реакција на помен науке.

Као школски библиотекар, морам да изразим задовољство што је библиотека у организацији и реализацији свих ових пројеката нашла своје место и што су и остали организатори и реализатори манифестација нашли своје место у библиотеци, и доживели је као полазиште и подршку својим активностима, а на крају и као место размене утисака.

Школска библиотека Гимназије „Светозар Марковић“, по ко зна који пут, изашла је ван свог простора и показала да је за то потпуно спремна.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s