RSS довод

Пролеће и екологија

 Слађана Галушка

  ОШ “Милорад Мића Марковић”, Мала Иванча

galuska@beotel.net

.

Ако планирате школски пројекат Екологија, пролеће је право време за реализацију. Од почетка марта до краја јуна обележава се десетак еколошких дана; активности обележавања могу бити елементи пројекта.

 

Светски дан енергетске ефикасности, 5. март

Поводом 5. марта – Светског дана енергетске ефикасности, Централно-европски форум за развој (ЦЕДЕФ), у сарадњи са Агенцијом за енергетску ефикасност Србије, обележава овај дан са циљем да ширу јавност подсети да је активна примена енергетске ефикасности од виталног значаја за економску и енергетску стабилност државе и друштва. Ове године се Светски дан енергетске ефикасности обележава у оквиру УН-године „Одржива енергија за све”.

Схватајући важност енергије за одржив развој Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 2012. годину за Међународну годину одрживе енергије за све. Ова година треба да повећа свест о важности енергетске ефикасности и коришћења обновљиве енергије на локалном, националном, регионалном и међународном нивоу. Употреба енергије утиче на продуктивност, здравље, образовање, климатске промене, сигурност у храни и води и комуникацију. Данас 1,4 милијарди људи још увек нема приступ модерној енергији, док се 3 милијарде људи ослања на традиционалну биомасу и угаљ као основно гориво. Развојни циљеви Уједињених нација подразумевају да људи имају приступ чистој води и поузданој енергији, а тиме и основ за друштвени и економски напредак.[1]

 

Светски дан шума, 21. март

На седници Генералне скупштине Европске пољопривредне конфедерације, 1971. године, одлучено је да се први дан пролећа, 21. март, обележава као Светски дан шума. Касније је и УН-организација за храну и пољопривреду, ФАО, подржала ову идеју, верујући како такав догађај може допринети повећању свести о очувању шума и шумских екосистема.

Шумама је покривено 31% укупне површине земље,од тога 36% чине прашуме и у њима се одржава 80% биолошке разноврсности. Дом су за 300 милиона људи. Шуме су веома важне за живот на земљи. Оне нам дају хлад и склониште, освежење, чист ваздух и воду. У време раста популације и захтева за шумским сировинама, постоји опасност од сече и уништавања шума.

Људи треба да размишљају о добробити шума за заједницу: станиште за биљке и животиње, подручја за рекреацију, образовање и научна истраживања, извор многих производа, као што су дрвна грађа и мед, али и извор бактерија и гљивица које играју важну улогу у кружењу материје у земљишту и шуми. Овај дан пружа могућност да људи науче како да користе шуме, а да оне остану одрживи извор за све ове намене.

 

Светски дан вода, 22. март

Светски дан вода обележава се сваке године 22. марта. Тај дан је усвојен резолуцијом УН-а у децембру 1992. године. Већ од 1993. године, овај дан је почео да се обележава, а његов значај временом расте.

Овим даном Уједињене нације желе да подсете на важност заштите вода и на недостатак воде за пиће у многим крајевима света. Такође, од 2005. до 2015.  обележава се деценија вода, тако да Светски дан вода има посебан значај током ових година.

Статистике кажу[2] да свако од нас попије 2 до 4 литра воде на дан, али већи део те воде добијамо из хране, за коју је потребно много више воде да се произведе. Тако за производњу 1кг јунетине треба 15000 литара воде, а за 1кг житарица 1500 л воде.

Кад је милијарду људи гладно и кад постоји проблем набавке воде, ми морамо да се суочимо са тим проблемом. Треба обезбедити храну за све, а ми можемо помоћи тако што ћемо да:

– једемо здраву храну

– користимо мање воде

– избегавамо бацање хране, јер се 30% хране произведене у свету никад не поједе, па је вода која се користи за њену производњу изгубљена

– производимо више хране бољег квалитета, користећи мање воде.

Овогодишња кампања има слоган „Сигурност у води и храни“.

Европска повеља о води [3]

Вода не познаје границе, вода је људски проблем. Без воде нема живота. Она је драгоцено добро, неопходно у свакој људској делатности.

Слатководни ресурси воде нису неисцрпни. Неопходно их је сачувати, контролисати и ако је могуће повећавати. Мењати квалитет воде значи угрожавати живот човека и осталих живих бића која од ње зависе. Квалитет воде се мора очувати до нивоа прилагођеног њеном коришћењу, који предвиђа и задовољава посебне захтеве народног здравља.

Ако се вода после употребе враћа у природну средину, то не сме да буде на штету других корисника, било јавних било приватних. Одржавање одговарајућег биљног покривача, првенствено шумског, од велике је важности за конзервирање водених ресурса.

Добро управљање водом мора да буде предмет једног плана озакоњеног преко надлежних власти.

Заштита воде тражи значајан напор у научном истраживању, у формирању специјалиста за јавне информације. Вода је опште наследство, чију вредност морају сви да познају. Задатак је сваког да је штеди и да је брижљиво користи.

Управљање воденим ресурсима мора се пре свега вршити у оквиру слива, а не унутар управних и политичких граница.

 

Светски дан метеорологије, 23. март

Сваке године Светска метеоролошка организација[4], са 189 чланица, обележава овај дан усредсређујући се на једну тему. Овогодишња тема је „Ојачајмо будућност временским приликама, климом и водом“. Избором ове теме наглашава се важност информација о временским приликама, клими и води и о могућностима њиховог  коришћења у различитим друштвеним и економским подручјима.

Мишел Жарод, председник Светске метеоролошке организације (WMO), поводом овогодишњег обележавања у својој поруци [5] истиче да одређене активности људи доприносе повећању просечне температуре ваздуха и океана, отапању снега и подизању нивоа мора. Зато је веома важно да сви радимо на смањењу употребе материја које подстичу стварање ефекта стаклене баште.

Приоритет свих треба да је смањење ризика од уништења земље и обезбеђивање хране, воде и здравља за све. Приоритет СМО је превенција природних катастрофа, од којих је 90% у протеклих 50 година било повезано са временским приликама, климом и опасностима од воде.

Важно је обезбедити информације у вези са временским приликама, климом и водом, да би се подржале друштвене и економске активности у пољопривреди, здравству, транспорту, производњи енергије и управљању водом. Пројекти везани за обновљиве изворе енергије, сунце, ветар и воду важни су за за развој руралних средина, где нема довољно енергетских извора.

Обележавање еко-дана у марту може се искористити да ученици посете оближње шуме и науче како да помогну у очувању и заштити тог природног богатства. Најбоље је организовати Недељу доласка пролећа кроз различите активности:

– часове теренске наставе (свет око нас, природа и друштво, биологија, географија…) у дворишту школе или оближњој шуми

– часове са темом Пролеће, Долазак пролећа, Промене које носи пролеће

– часове у оквиру школског пројекта Екологија – важност шума за очување живота на земљи, проналажење информација о важности шума (информатика и рачунарство, екологија…),

– часове на тему Како штедети воду,

– интердисциплинарну настава у вези са овим темама (повезивање знања из више наставних дисциплина, цртање, писање састава, израда презентација…),

– уређење дворишта школе.

 

Дан планете Земље, 22. април

Међународни Дан планете Земље обележава се од 1969. године, када је угинуо сав живи свет у заливу близу обала Санта Барбаре у САД-у због изливања неколико хиљада тона нафте у море. Активностима широм САД-а први пут је обележен Дан планете Земље 22. априла 1970. године. Наредних година обележавање овог дана се ширило, тако да се сада Дан планете обележава у целом свету, с циљем да се јавност упозна са горућим еколошким питањима и проблемима који су последице људског деловања на природу.

Дан планете Земље службено се обележава од 1992. године, када је током Конференције УН-а о околини и развоју у Рио де Жанеиру, на којој је учествовао велики број представника влада и невладиних организација, усклађен далекосежни програм за промоцију одрживог развоја.

Овај датум Уједињене нације одредиле су као дан борбе против нарушавања животне средине. Као највећи празник планете Земље требало би да утиче на све државе и појединце да се укључе у глобалну акцију ширање еколошке свести. Циљ је да људи поново успоставе контакт с природом, односно да се укаже на загађивање ваздуха и воде, радиоактивно зрачење, исцрпљивање ненадокнадивих енергената и друго.

У Рио де Жанеиру ће се 2012. године одржати Конференција УН-а о одрживом развоју, а циљ је да се до тада, кроз велику кампању, направи милијарду зелених дела. То подразумева да сами појединци неком својом акцијом или делом допринесу очувању наше планете, а то може да буде садња дрвећа, замена старих сијалица новим штедљивим, одлазак на посао бициклом и слично.

Циљ акција и манифестација, које ће се ове године одржавати широм света, јесте да подигну ниво еколошке свести, едукују и мотивишу грађане да се активно укључе у борбу за очување планете Земље. У области образовања треба усмерити пажњу ученика, наставника, родитеља и локалне средине на питање одрживости животне средине и активности којима ће се обезбедити обновљива енергија за све и одржива будућност наше планете.

Ученике треба подстицати да учествују у активностима поводом обележавања овог дана и развијати код њих одговорност према животној средини. Једна од овогодишњих акција је и Читање за Земљу. Та акција, која се реализује у локалној заједници и библиотекама, промовише литературу у вези са заштитом животне средине и подиже свест људи о важности сваке појединачне акције која ће смањити емитовање угљен-диоксида и загађења планете.

 

Светски дан обновљивих извора енергије, 26.април  

Експлозија нукреалне централе у Чернобиљу, која се догодила 26. априла 1986, једна је од највећих катастрофа у историји. Према процени УН-а, 4 000 до 9 000 људи умрло је од последица те нуклеарне катастрофе, чији је степен радијације према проценама био једнак ономе од 400 атомских бомби какве су бачене на Хирошиму. Екосистем у близини реактора такође је претрпео последице, а страдао је и велики број животиња док су неке у потпуности изгубиле способност размножавања.

Чернобиљска катастрофа је у великој мери допринела да се широм света пробуди свест о опасностима од нуклеарних електрана, те за убрзане процесе истраживања алтернативних извора енергије, сигурних за људе, који доприносе здравијој животној средини.

Нажалост, питање затварања нуклеарки поново је актуелизовано прошле године, након катастрофалног земљотреса у Јапану, који је проузроковао и нуклеарну катастрофу у електрани Фукушима.

У знак сећања на трагедију, у Чернобиљу се 26. април обележава као дан за подсећање на важност коришћења обновљивих извора енергије: воде, ветра, сунца и биомасе, као и за указивање на еколошку опасност која прети од необновљивих ресурса: атомске енергије, нафте, угља и природног плина.

 

Европски дани Сунца, од 1. до 13. маја 2012.

Ова манифестација први пут је организована у Аустрији 2002. године, а данас се одржава у 19 европских земаља. У Србији се прославља у 10 градова.

Овај дан повод је да се подсетимо да свакодневно озбиљно загађујемо нашу планету и да морамо штедети енергију. Сунце је убедељиво највећи извор енергије, али засад његови потенцијали нису довољно искорићени.

 

Дан одрживог развоја, 10. мај

У мају 2008. Влада Србије утврдила је Националну стратегију одрживог развоја и од тада је 10. мај посвећен управо тој области која повезује заштиту животне средине са економским развојем.

„Одрживи развој као појам често асоцира на заштиту животне средине, а његов циљ је у суштини да успостави равнотежу између економског, социјалног развоја друштва и заштите животне средине. Пре свега је акценат на очувању и рационалном коришћењу природних ресурса“, каже координаторка Националне стратегије одрживог развоја Даринка Радојевић.

Дан птица и дрвећа, 10. мај

10. мај је дан који се свуда у свету обележава као дан птица и дрвећа. На овај дан жели се пробудити свест људи о значају птица и дрвећа и њиховог опстанка. Обележава се указивањем на важност очувања ретких врста птица и дрвећа и акцијама које га подстичу.

 

Светски дан миграције птица, од 12. до 13. маја

Овај дан је посвећен промоцији опстанка птица селица и очувања њихових станишта. Организује се сваког другог викенда у мају и тада се  посматрају птице, спроводе се едукативни програми, предавања, изложбе и слично. Тема овогодишњег обележавања је „Људи и птице се селе заједно кроз време“.

 

Светски дан заштите биодиверзитета, 22. мај

Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 22. мај за Дан заштите биодиверзитета, у циљу подизања свести грађана и повећања разумевања значаја његовог очувања и одрживог коришћења.

Биодиверзитет је у прошлости био, као и данас, под великим притиском различитих фактора угрожавања. Многе биолошке врсте угрожене су у већем или мањем степену, на прагу су нестајања или су чак заувек изгубљене.

Усвајањем Конвенције о биолошкој разноврсности, на самиту УН-а о заштити животне средине и одрживом развоју (Рио де Жанеиро, 1992. године), остварен је општи консензус о томе да је биодиверзитет, који нам обезбеђује не само материјална богатства, већ и духовно здравље, темељ здраве животне средине и одрживог развоја. Такође је договорено да заштита и одрживо коришћење биодиверзитета треба да буде брига целог човечанства на глобалном, регионалном и локалном нивоу, нарочито у борби против сиромаштва.

Територија Србије припада једном од најзначајнијих центара биодиверзитета у Европи, са бројним специфичним екосистемима у оквиру којих је заступљена флора и фауна са великим бројем врста од међународног значаја. Србија поседује богат генофонд дивљих и гајених биљних и животињских врста и варијетета, који представљају незаменљиве ресурсе за развој многих привредних грана, као што су, пре свега, пољопривреда, шумарство, рибарство, туризам, али и друге.

Светски дан заштите биодиверзитета јесте дан када цела планета разним манифестацијама подсећа на угроженост биодиверзитета. Биодиверзитет или биолошка разноврсност представља разноврстност свих живих бића на планети Земљи. Данас сваком четвртом сисару прети истребљење, а пред изумирањем је око 50% врста биљака.

 

Европски дан паркова, 24. мај

24. мај је Европски дан паркова који је промовисан 1999. у циљу заштите природе и пејзажа Европе. У већим градовима Европе се нарочито поштује овај дан, јер управо у тим градовима, због велике концетрације саобраћаја, индустрије и буке, паркови служе као „плућа“ градова и места окупљања великог броја становника.

У Европи се сваке године 24. маја обележава Европски дан паркова, на иницијативу Федерације ЕУРОПАРК, са циљем да се промовишу европске заштићене зоне и придобије јавна подршка за циљеве и активности ове организације. Прво обележавање одржано је 1999. године. Национални и природни паркови су најважнији по површини и вредностима међу заштићеним зонама. Датум је изабран као сећање на „постанак“ првих европских националних паркова – девет националних паркова у Шведској, проглашених 24. маја 1909. године. Европски дан паркова   обележен  је први пут 1999. године.

 

Светски Дан заштите животне средине, 5. јун

 Светски дан заштите животне средине је дан током кога се у целом свету организују разне еколошке активности и кампање. Тог дана људи широм света уједињено делују како би обезбедили чистију, зеленију и сјајнију будућност за себе и генерације које долазе.

Светски дан заштите животне средине први пут је обележен 1972. године и представља главни алат помоћу којег Уједињене нације стимулишу подизање глобалне свести о значају заштите животне средине и позивају на политичку ангажованост и предузимање конкретних мера.

Овогодишњи мото светског дана заштите животне средине је „Зелена економија: Јеси ли укључен?“[6]

Програм Уједињених нација за животну средину дефинише Зелену економију као ону чији је резултат побољшање живота људи, социјална једнакост, и мања угроженост животне средине. Зелена економија емитује мало угљеника, ефикасно користи природне ресурсе и социјално је инклузивна. Овај концепт подразумева широко коришћење обновљивих извора енергије и повећање броја радних места и инвестиција у такозваним зеленим гранама индустрије.

Акција Очистимо Србију

Да бисте се укључили у активности за заштиту животне средине, најбоље је да се прикључите акцији Очистимо Србију. Министар животне средине, рударства и просторног планирања Оливер Дулић најавио је да ће се, у оквиру акције Очистимо Србију, у суботу, 9. јуна 2012. године, трећи пут организовати најмасовнија волонтерска акција чишћења отпада широм земље – Велико спремање Србије.

 

Светски дан океана, 8. јун

Дан океана обележава се од 1992. године, тј. од Конференције УН-а о животној средини и развоју. Званично су Уједињене нације прогласиле 8. јун за Светски дан океана 2008. године, да би се указало на важну улогу мора као извора хране, кисеоника и лекова. Бројне активности са одређеном темом организују се сваке године. Овогодишња тема је „Младост – Нови талас промена“.[7]

Последњих неколико деценија расте ниво загађења мора, све више се лови риба и уништава живот у мору. Зато је важно што више укључити децу и младе у акцију заштите океана. На сајту worldoceansday.org/?page_id=59 дато је море идеја за обележавање овог дана – часови, манифестације…, може бити интересантно и за оне који не живе поред мора.

Дан Дунава, 29. јун

Манифестација је први пут одржана 29. јуна 2004. године, поводом обележавања десетогодишњице потписивања Међународне конвенције о заштити Дунава. Свих ових година, она је саставни део сарадње подунавских земаља и прославља се у свих четрнаест земаља потписница Конвенције. Њен  основни циљ јесте подизање свести што већег броја појединацао очувању и поштовању реке и водених ресурса. Идеја иницијатора обележавања Дана Дунава, Међународне комисије за заштиту реке Дунав (ICPDR), јесте да ова прослава временом прерасте у међународни фестивал, који би ујединио преко 81 милион становника земаља подунавског слива различитих култура, начина живота и поимања реке.

Министарство пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде, Републичка дирекција за воде, организује манифестацију обележавања Дана Дунава у партнерству са Кока-Кола системом и у сарадњи са свим заинтересованим странама. Централна прослава планирана је за 30. јун 2012. године на Ади Хуји у Београду. Обележавањем овог дана указује се на значај и улогу свих грађана у очувању непроцењивог природног ресурса – реке Дунав, као и свих река у Србији.

Пролеће се завршило, лето стиже 21. јуна, ђаци су на распусту, пројекат Екологија је успешно реализован у вашој школи.

Можете се за своју душу придружити прослави и обележавању овог дана на Дунаву, или некој другој реци.

Желимо вам леп провод!

 


[1] http://www.un.org/en/events/sustainableenergyforall/

[2]  http://www.unwater.org/worldwaterday/

[3] http://www.ekoplan.gov.rs/src/Evropska-povelja-o-vodi-314-c58-content.htm

[4] http://www.wmo.int/worldmetday/index_en.html

[5] http://www.wmo.int/worldmetday/message_2012_en.html

[6] http://www.unep.org/wed/theme/

[7] http://worldoceansday.org/?page_id=67

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s