RSS довод

Школска библиотека у функцији наставе

 Бранислава Максић

 ШООО „Браћа Стаменковић“, Београд

 .branislava.maksic@yahoo.com 

 .

Фонд сваке школске библиотеке мора бити у складу са васпитно-образовним системом и захтевима наставних програма. Приликом формирања фонда треба имати у виду потребе наставе, нове методе у настави, потребе наставника и ученика, водећи рачуна о интересовањима, способностима и узрасту.

Школе за основно образовање одраслих још увек чекају на реформу овог сегмента образовања. У међувремену, ради се по наставним плановима и програмима редовних основних школа – поједностављеним и прилагођеним потребама школа овог типа. За разлику од некадашњих многобројних народних универзитета у којима се раније масовно описмењавало углавном одрасло становништво, у школама за основно образовање одраслих данас су најбројнији полазници углавном прерасли основци, док одрасли због својих радних обавеза, углавном похађају консултативну наставу. У току једне школске године полазници завршавају по два разреда. Зато је ово мотив свима који су из различитих разлога изашли из система редовних основних школа не завршивши их  да дођу у овај тип школе и по олакшаном програму заврше разреде који им недостају.

Тако се овде могу сусрести одрасли људи који су због различитих животних недаћа или бурнијег пубертета остали без завршене основне школе, а неопходна им је да би засновали  радни однос на неодређено време; прерасли основци који су због изостанака и проблематичног понашања изгубили разреде у основној школи и прешли на овакав вид школовања не би ли сустигли своју генерацију; деца која су услед болести или социјалних проблема у својим  породицама такође испала из система редовног школовања и изгубила корак са својим вршњацима; деца из домова без родитељског старања; припадници млађе ромске популације које родитељи најчешће са закашњењем уписују у школе када су деца престарела за упис у 1. разред. (Чак и када се догоди да деца ромске националности на време крену у школу, она након неког времена најчешће нису у стању да прате и завршавају програме редовних основних школа због специфичног начина живота и социјалних услова карактеристичних за већину припадника ромске националности.) На крају, често се овде могу упознати и деца која су спортски, музички или балетски таленти која, да би им више времена остало за развијање сопственог талента, прелазе у овакав тип школа не би ли тако убрзали и олакшали своје школовање.

Оно што повезује  ове многобројне и различите полазнике је могућност да се у школама овог типа дошколују и ухвате корак са редовним системом школовања или стекну образовање и одговарајуће дипломе упоредо са обављањем своје примарне делатности – радом или развијањем талента. Могло би се рећи да су школе овог типа друга шанса за све који су испали из редовног система школовања, а због разноврсности њихових полазника и начина на који је наставно особље принуђено да се прилагођава свим тим особеностима индивидуализованим приступом сваком полазнику, могло би се говорити и о неком моделу инклузивне наставе.

Најважнији задатак наставе у шклама за основно образовање одраслих јесте обезбеђивање елементарне писмености полазницима.

Како већина полазника у разредима нижег ступња( I-IV раз.) има потешкоћа са читањем и писањем,  основни циљ активности у школској библиотеци и сарадње наставника разредне наставе и библиотекара је подстицање деце на читање и вежбе читања. Разноврсни су и вишесмерни начини на које се обавља ова сарадња:

  1. За почетак, пожељно је да библиотекар буде присутан на часовима српског језика и књижевности како би се што боље упознао са начинима рада својих колега и способностима, потребама и интересовањима ученика.
  2. У следећој фази библиотекар припрема одговарајућа дидактичка средства и допунску литературу и предлаже разноврсне активности које се могу извести у сарадњи са наставником разредне наставе на часу у учионици или у библиотеци. Ове активности треба да буду неформалног карактера. Чак и када се изводе на часу, треба да имају радионички карактер.
  3. Облици ових радионица су разноврсни у зависности од циља који се жели постићи. То може бити: 
    • играње азбучним доминама са ученицима I разреда који тек почињу да усвајају слова;  
    • читање неке бајке, након чега следи провера разумевања и памћења прочитаног текста на основном нивоу. Ово се такође може извести на различите начине: учитељ или библиотекар чита текст, а ученици слушају и након тога препричавају оно што им је прочитано, уз помоћ и објашњења наставника и библиотекара уколико је то потребно. Значајно је изабрати текст који ће ученицима бити занимљив и држати им пажњу. Најбоље је да то буде нека интересантна сликовница, неко штиво које је ван буквара и читанке, како би се разбила монотонија наставе, али то свакако мора бити садржај прилагођен узрасту и могућностима ученика. Ученици могу и сами, један по један, читати текст, док остали прате оно што се чита. Када су слова азбуке и абецеде савладана и када се савлада ниво почетног срицања слова, ово су изузетно корисне вежбе, јер ученици вежбају течно и изражајно читање и, што је још важније, разумевање и схватање смисла онога што је прочитано. Ове вежбе су неопходне да би ученици превладали механичко читање и писање слова и кренули да мисле о оном што читају. 
    • Могу се организовати и такмичења у изражајном читању. Уколико немају оцењивачки карактер, деци могу бити изузетно подстицајна. На пример: У једној палилулској школи је, поводом Дана матерњег језика, у библиотеци организовано такмичење првака у изражајном читању, а жири је био састављен од ученика четвртог разреда. За најбоље читаоце су биле обезбеђене симболичне награде, али се читава школа добро забавила спремајући и изводећи ово такмичење.
  4. Деца се могу подстаћи на размишљање о ономе што су читала или што им је прочитано и  тако што ће ликовно представити јунаке омиљених књижевних  дела. Уз помоћ свих ових активности слова на папиру постепено ће престати да буду „мртви“ знаци на хартији у дечијим очима и полако ће се претварати у путоказе ка једном, до тада скривеном, свету маште, књижевности, знања и научних чињеница.
  5. Поред  ових активности у библиотеци и на часу, изузетно је важно омогућити  допуну садржаја који се реализује у школи сарадњом са одговарајућим културним и научним установама. Из праксе се показало да се најбољи резултати у разумевању и памћењу одређеног књижевног дела добијају ако су ученици у прилици и да одгледају позоришну представу или филм са истом тематиком. (У току ове, а и претходних школских година, изузетно добру сарадњу школа је имала са дечијим позориштима и показало се да на млађу ромску популацију ове посете позоришту имају позитиван ефекат. Поред тога што су имали прилике да из потпуно другачије перспективе доживе садржај бајки које смо у библиотеци читали, посете позоришту су им отвориле и једну сасвим нову димензију културе, одједном су имали прилику да искусе и делић новог и за већину њих непознатог света који је до тада био далеко ван граница њиховог видокруга и начина живота.) Мислим да школски библиотекари никако не би требало да запостављају овакав вид сарадње са одређеним културним и научним установама, јер из њега могу да проистекну  многобројни позитивни ефекти на васпитно-образовни процес у школи. У старијим разредима су могућности које пружа школска библиотека за организовање одређених радионица још разноврсније, иако, нажалост, статистика показује да читање и  интересовање за књигу  код деце опада са преласком у више разреде. До преласка у 5. разред, код ученика се свакако мора развити свест о томе да школска библиотека не би требало да буде место за избегавање, већ да се у њој могу научити многе корисне ствари и то на врло забаван начин. 
  6. Машту и бунтовништво тинејџера треба усмерити конструктивно, бавећи се кроз разноврсне активности темама које су њима актуелне и важне. Тако се у школској библиотеци могу организовати радионице на различите теме: алкохол, дрога, медији, трафикинг, употреба интернета, безбедан секс, ХИВ итд. Организатори ових активности, поред библиотекара и  предметних наставника, могу бити и представници локалне заједнице, Црвеног крста, невладиних организација. На пример: током протекле школске године, наша школа је имала изузетну сарадњу са волонтерима  Црвеног крста који су  ученицима школе организовали радионице под називом Театар потлачених кроз које су деца проживљавала непријатне и конфликтне ситуације из школског и породичног живота тако што су их драматизовала у облику кратких скечева, а затим су, након разговора о теми која је била предмет драмске ситуације сама покушавала да дођу до позитивног решења конфликтне ситуације мењајући понашање неког од актера. Значајно је напоменути да су теме које ће бити предмет драматизације бирала сама деца, па су на тај начин „испливали“ и многи проблеми који их муче, а које у формалном разговору вероватно не би били спремни да признају. У сличној форми су и представници неких невладиних организација одржали радионице на тему злоупотребе интернета и фејсбука… 
  7. Поред разноврсних тема на које се могу организовати радионице различитог типа, а које зависе једино од креативности реализатора радионица – наставника и библиотекара, веома је важно инсистирати на континуитету читања. Без обзира што су новије генерације више оријентисане на визуелно, не треба заборавити да млади једино кроз читање могу развити лексички фонд и научити правилну употребу речи и интерпункцијских знакова, као и формирати критички поглед на свет који је одлика функционалне писмености. У том смислу, од непроцењивог је значаја сарадња која би требало да постоји између библиотекара и наставника српског језика и књижевности  у свакој школи. Данас се у настави могу користити многобројна аудио-визуелна средства која наставу језика и књижевности могу учинити неупоредиво занимљивијом него што је она била некада. Тако се у библиотеци могу организовати, у зависности од библиотечког фонда и наставних средстава којима школа располаже, многобројни разноврсни часови обраде књижевних дела уз помоћ мултимедијалног приступа књижевном делу, али то треба да буде само први корак – начин да се ученици заинтересују за дело и да га прочитају. На пример: у пракси се често дешава да су ученици веома заинтересовани да прочитају неку књигу, не зато што им је неко препоручио, него зато што постоји видео игрица са истом тематиком коју су они играли или филм који је снимљен по истој књизи, а који им је привукао пажњу. Тако су међу млађом популацијом изузетно популарне и читане књиге: „Летописи Нарније“, серијал о Хари Потеру, „Чарли и фабрика чоколаде“… Међу старијим основцима су изузетно популарни стрипови. Иако ће се многи библиотекари и наставници ужаснути на помен оваквог штива, сматрам да они такође могу бити изузетно корисно средство у развијању и стварању читалачких навика, нарочито код популације која баш и не уме савршено да чита и која од сваке „дебеле књиге“ зазире. Наравно, потребно је извршити контролу и селекцију стрипова који ће у школској библиотеци ученицима бити стављени  на располагање, али уколико се ово уради на правилан начин, могу послужити као изузетно корисно  средство.
  8. За озбиљније читаоце у школској библиотеци би тебало организовати читав низ допунских активности које би биле везане за сам читалачки чин. На пример: поред већ традиционалне Читалачке значке, могу се организовати различити квизови на тему одређеног књижевног дела; дискусије о различитим моралним проблемима и етичким вредностима које промовишу одређена књижевна дела, а који су свакако актуелни и данас; деца која желе могу направити критичке приказе одређених књига из библиотеке које су на њих оставиле утисак и препоручити их вршњацима…

Ово су само неки од трикова којима би искусни наставници и библиотекари требало да се послуже не би ли приволели децу на читање. Школска библиотека не би требало да буде просторија у  коју се одлази да се позајми лектира која треба да се чита по казни, већ једна неформална учионица у којој ће сви бити равноправни и осећати се пријатно, и место на ком ће свако моћи да надогради своје знање у зависности од потреба и интересовања.

Advertisements

Затворено за коментаре.