RSS довод

Сарадњом до бољих резултата

 Јелица Васић, Драгана Марић Перуничић, Александра Милевска, Сандра Стефановић

  ОШ „Вук Караџић“, Крушевац

   jelicav@gmail.com 

.

Сведоци смо да се у школама формирају разни тимови предвиђени Законом и да се инсистира на тимском раду као најбољем решењу за све активности школе. Зашто тимски рад?

Тимски рад подразумева ангажовање више људи на истом задатку: свако обавља свој део посла како би се на крају добила целина. У овом раду помињаће се разни тимови, али са акцентом на оним добровољно формираним од ентузијаста који су свесни да се само сарадњом стиже до бољих резултата.

Сарадњом до лепше библиотеке 

У децембру 2006. године предложила сам директору да средимо библиотеку и  ревидирамо фонд што је он одобрио. Формиран је тим који ће тај посао одрадити:

  • школски мајстори и теткице
  • библиотекар
  • библиотечка комисија (3 члана и 1 резервни)
  • наставници-волонтери.

Знали смо да посао неће бити ни лак ни брз, али почели смо 20. децембра. Библиотека није кречена годинама, полице су биле постављене на зидове, до испод плафона. Било је јасно да су многе књиге за расход, само тада нисмо знали колико их је. Библиотека има 2 просторије (200m2), а у мањој просторији (50m2) био је смештен  кабинет информатике, али и много неисправне технике. Једном речју, библиотека је била место за одлагање различите врсте отпада.

До 26. 1. 2007. године библиотека је окречена, преуређене су полице за разврставање књига и извршен је преглед, одабир и сређивање већег дела фонда (80%). Остали део фонда, који се налазио у кабинету информатике, прегледан је током зимског распуста 2008. Приступило се изради листа грађе за расход која је прво понуђена Народној библиотеци у Крушевцу, а затим расходована Одлуком Школског одбора. Отписано је 3270 књига, о чему постоји уредна евиденција у књигама инвентара. У току сређивања, библиотека само месец дана није радила за кориснике. У међувремену, купљен је програм за библиотечко пословање „ИБГ“ и отворено још једно радно место библиотекара, па библиотека сада поново ради за кориснике читавог дана. У библиотеци се налазе 4 рачунара (1 за библиотекара и 3 корисничка) и лаптоп. Сви имају интернет.

Формирање мултимедијалне учионице (ММУ) 

Идеја о формирању ММУ-е у склопу библиотеке настала је још 2004. године, када је формиран тим који ће снимити стање и урадити пројектно решење. И овај тим је формиран на добровољној основи.

Недостатак новца и простора успорили су реализацију. У првој фази анкетирани су наставници и стручни сарадници. Од 49 анкетираних, њих 30-оро (61,22%) се изјаснило да би им коришћење интернета у учионици олакшало рад, 15-оро (30,61%) није било сигурно, а само четворо (8,17%) је дало негативан одговор. Двадесет двоје (44,90%) се изјаснило да би били корисници будуће учионице, 20-оро (14,28%) креатори наставних средстава, а седморо (14,28%) није имало одговор. Чак 41 (83,67%) испитаник се изјаснио да је заинтересован за обуку за коришћење интернета, коју су библиотекар и наставник информатике осмислили и реализовали исте школске године.

Пројекат је настављен у школској 2009/2010. Формиран је нови тим:

  • комисија за отпис дотрајале техничке грађе која је направила отписну листу (ШО је  донео Одлуку о отпису, а радници ЈКП-а су изнели поменути отпад из школе);
  • наставници ТО, мајстори и војници на цивилном служењу војног рока су преселили кабинет информатике у планирану учионицу;
  • мајстори и војници окречили су део библиотеке планиран за ММУ, офарбали столове (15) и унели их у учионицу са столицама (18, а данас их у учионици има 32);
  • директор и библиотекар који су координирали рад и опремање (раније купљена средства: лаптоп, пројектор, платно, мини-линија, плазма телевизор, ДВД унети су у учионицу);
  • библиотекар и наставници  који реализују часове.

Коначни резултати су да је учионица формирана и стављена у употребу. Наставници заказују часове уписивањем у распоред и договарају се са библиотекарком која ће средства користити. Евиденција о одржаним часовима води се и налази се у библиотеци.

Солидни почетни услови (адекватан простор и опрема), позитивни ставови руководства школе и школског библиотекара, као и сарадња са другим актерима школског живота омогућили су формирање ММУ.

Формирање ММУ и реализација часова предвиђени су Развојним планом школе. Увид у евиденциону свеску показује да је 20 наставника одржало 65 часова у ММУ у прошлој школкој години, што је 29,85% наставника  (критријум успеха у Развојном плану је 60%). Неопходно је повећати сарадњу библиотекар-наставници (који не користе ММУ). За наредну школску годину библиотекарка је планирала реализацију тематских часова у сваком разреду. Можда ће то бити подстицај за неке наставнике да више користе поменути простор.

Обнављање фонда

 Због недостатка новца обнављање фонда школске библиотеке је већ годинама један од највећих проблема у раду. У нашој школи применили смо два начина за обнављање фонда.

НАЧИН 1: БИБЛИОТЕКАР + ДИРЕКТОР = ПЛАНСКА НАБАВКА

Директор школе је избор књига за школску библиотеку препустио библиотекару, а библиотекар сваке године планира куповину оних наслова који су дефицитарни (када је реч о школској лектири), а стручне наслове у договору са наставницима.

НАЧИН 2: БИБЛИОТЕКАР + ЂАЦИ + РАЗРЕДНЕ СТАРЕШИНЕ = АКЦИЈА ПРИКУПЉАЊА КЊИГА

Наше искуство каже да је ово најбољи начин за обнављање фонда. По књизи инвентара од 2002. до 2009. године набављено је 4942 књиге, од тога око 4000 поклоном. Од 2004. до 2009. организовали смо 4 акције прикупљања књига за школску библиотеку:

  • у октобру 2004. прикупљено је 1437 књига и 150 сликовница;
  • у мају 2005. улазница за игранку била је књига за библиотеку – прикупљено је око 200 књига;
  • у октобру 2006. прикупљено је 577 књига и сликовница;
  • у септембру 2009. прикупљено је 2000 књига.

Успешност акције зависила је од:

  • добре организације  (плакати су били истакнути на свим школским спратовима, преко разгласа смо повремено давали обавештења о броју прикупљених књига,  појединци и одељења, који су донели највише књига, награђени су );
  •  укључивања разредних старешина (највише књига донела су одељења где су се  разредне старешине укључиле и донеле велики број књига);

Апеловали смо да су нам наслови школске лектире најпотребнији, а ђаци их највише и имају. Резултат свих акција јесте обновљен фонд лектире и добра снабдевеност овим насловима (1 ученик на 1 књигу до 3,5 ученика на књигу).

КЈД

Један од најстаријих  тимова у школи је Тим за културну и јавну делатност, у који сам се укључила по доласку у школу, а неколико година и руководила њиме. Дочек првака, Дан школе, прослава Светог Саве, испраћај осмака неке су од активности које овај тим организује.

Уместо класичног колажног програма за Дан школе почели смо да играмо представе. Прва урађена представа била је „Ожалошћена породица“ Бранислава Нушића (2003). Како новине често наилазе на отпор средине, тако је било и у овом случају – некима је недостајао колажни програм, али смо зато од оних других доживели похвале и овације. Након наше представе, у Крушевцу је покренут Фестивал школског театра (ФЕШТ), који се од 2004. традиционално одржава у априлу, а од оснивања ФЕШТ-а већина школа у нашој општини игра своје представе за Дан школе.

Укључивање информатичара у рад КЈД-а отворило је нове могућности: комбиновање мултимедијалних пројекција и живог наступа.

Ваншколска сарадња

Школски библиотекари у Крушевцу и Расинском округу састајали су се понекад на позив колегиница из Матичне службе крушевачке библиотеке. Оснивање Друштва школских библиотекара Србије и формирање подружница по окрузима омогућило је бољу сарадњу.

Подружница Расинског Округа

Оснивачки састанак подружнице Друштва у нашем округу одржан је у ОШ „Вук Караџић“ у Крушевцу, 01. 03. 2007. године. Изабран је Управни одбор и координатори по општинама. Састанци подружнице одржавају се два пута годишње, а Управног одбора по потреби. Сваки скуп је једна врста стручног усавршавања јер  се разматрају различите теме  из области библиотекарства. Од тада се састанци одржавају редовно. Већ је изабран и други  управни одбор, као и председник подружнице у Расинском округу.

Добра страна наше сарадње је то што састанци имају карактер стручног усаврашавања и што су колегинице из градске библиотеке увек присутне, а лоша што се, углавном, појављују исте колеге (нас двадесетак). Једна смо од секција (подружница) која није прекидала рад и која редовно шаље извештаје о свом раду Скупштини ДШБС.

Трибине

Сарадњу ширимо даље. На иницијативу Друштва неки од нас су се укључили у организовање трибина широм Србије како би промовисали рад Друштва. Једна од трибина одржана је у Крагујевцу,  у Основној школи „Станислав Сремчевић“. У организацију трибине, поред школе домаћина и нашег Друштва, укључила се и Школска управа Крагујевац. На трибини су, након поздравне речи директора школе,  наступили  представник ШУ-а, колеге из крагујевачке библиотеке и ми, школски библиотекари.

Целокупан рад секције Расинског округа, као и чињеница да су излагачи на овој трибини дошли из различитих институција, показују да је за успешан рад школског библиотекара неопходна сарадња са другим школским библиотекарима, школском управом, али пре свега, ради обављања  стручних библиотечких послова, са колегама из јавних библиотека.

Advertisements

Затворено за коментаре.

%d bloggers like this: