RSS Feed

Најбољи школски библиотекар и најбоља библиотека 2011.

  Славица Томић-Голубовић

  Гимназија, Младеновац

  slavicagolubovic@yahoo.com

.

Награда “Мина Караџић“ је најпрестижнија награда у школском библиотекарству, не само због Минине културне делатности и баштине, већ и због тога што ту награду додељују колеге из исте бранше који познају проблематику, циљеве и значај школског библиотекарства. Без обзира на можда захтевне критеријуме и пропозиције Правилника за доделу награде, библиотекари не треба да се обесхрабрују, верујући у себе и свој рад, треба да се пријављују на конкурс како би добили признање за своје протекло ангажовање, а и подстицај за будуће.

Ове године награда је додељена на Међународни дан школских библиотекара, 24. 10. 2011, у Гимназији у Младеновцу, Валерији Јованов из Зрењанина за најбољег библиотекара основних школа, а за најбољу библиотеку проглашена је библиотека Дома ученика средњих школа у Београду.

ВАЛЕРИЈА ЈОВАНОВ

Највише признање за свеобухватну делатност  у школском библиотекарству награда “Мина Караџић“  2011. године је припала колегиници Валерији Јованов, професору српског језика као нематерњег, а на предлог матичне Градске народне библиотеке “Жарко Зрењанин“ из Зрењанина.

Валерија Јованов пуних 25 година ради у библиотеци Основне школе “Соња Маринковић“ у Зрењанину. Ова основна школа има две организационе јединице, у селима Михајлову и Лукином Селу, где такође ради као библиотекар Валерија Јованов.

Поред обавезних радних задатака школског библиотекара, колегиница сарађује и са мештанима, пружајући им услуге, развијајући  читалачку културу.

Валерија Јованов обрађује библиотечку грађу у три књиге инвентара, формирала је базу за монографске публикације у централној школи у Зрењанину, а сада формира базу у Лукином Селу, а потом ће и у Михајлову; води књигу инвентара за серијске публикације, звучну грађу и визуелну пројекцију, ради у корисничком програму за библиотеке “МПА – инжењеринга“ из Зрењанина, води алфабетски и стручни лисни каталог за монографске публикације у све три библиотеке.

Књижни фонд и фонд серијских пубкикација стручно обрађује по УДК систему, ради ревизију у Михајлову. Књижни фонд у централној школи је 9577 јединица, све унете у базу, у Лукином Селу унето је 100 јединица од 2355, а у Михајлову књижни фонд је 3775 јединица.

Члан је Општинског одбора Читалачке значке и његов активни радник, један је од координатора Секције школских библиотекара за Средњобанатски округ, члан је Подружнице библиотекара Средњег Баната, пет година је члан жирија општинске библиотеке из Житишта “Литерарни конкурс“, учествује у школским, културним и јавним акцијама матичне библиотеке и културног центра у Зрењанину . Поред тога води Летопис школе од 1994. године, у електронској форми двојезично на српском и мађарском језику. Уређује сајт школе и лекторише текстове на оба језика. Била је члан уређивачког одбора Монографије школе која је издата у част четрдесетогодишњег постојања школе. Учествује у организацији свих културних манифестација. На семинару у Сремским Карловцима имала је презентацију на тему “ Библиотека двојезичне школе као место неговања толеранције и сарадње.“

Једноставно се не може навести све на чему ради Валерија Јованов. А оно што истиче њена матична библиотека је њена “стручна оспособљеност, квалитет рада, свестраност, висок степен одговорности и изузетне људске врлине као што су добронамерност, племенитост и љубазност. To су особине које красе и издвајају колегиницу Валерију Јованов и као изузетног библиотекра и радника уопште.“

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

ДОМ УЧЕНИКА СРЕДЊИХ ШКОЛА, БЕОГРАД

Наградом “Мина Караџић“ за најбољу библиотеку средњих школа награђена је библиотека Дома ученика средњих школа у Београду, коју чине Централна библиотека “Петар Драпшин“ и четири огранка: “Алекса Дејовић“, “ Карађорђе“, “Стеван Чоловић“ и “Змај“.

Библиотека је званично отпочела са радом 2002 /2003. школске године.

Године 1998, затечени књижни фонд је имао око 3.500 библиотечких јединица, да би, континуираном и плански вршеном набавком лектирног фонда, 2002. књижни фонд располагао са 5.500 књига. Купљен је програм Б ++, отпочео је рад на аутоматизацији библиотечке грађе и за четири године непрекидног рада у базу података унесено је свих 8.900 библиотечких јединица.

Накнадно су адаптиране и уређене, по свим стандардима за библиотеке, просторије огранка “Алекса Дејовић“ и “Петар Драпшин“, купљен је нов намештај, застакљене су полице, промењен под и набављен рачунар. Сада је то веома пријатан и лепо уређен простор који одговара својој намени, а у који ученици радо долазе. Према статистичким подацима у прошлој школској години 70% ученика и запослених је посећивало библиотеку.

Сваки огранак библиотеке није само у функцији због основне намене коришћења књига, него се ту одвија жива активност кроз рад многобројних секција: литерарне, новинарске, ликовне, драмске, квиза знања, забавних вечери, шах секције, бонтон клуба. Такође, сваке године се организује културно-уметничка и спортска манифестација под називом “Домијада“ која представља годишњу приредбу и смотру на којој се ученици такмиче из области глуме, музике и плеса, литерарног и ликовног стваралаштва.

Одељење за унапређење и развој библиотечке делатности Библиотеке града Београда за 10 година рада библиотеке извршило је два надзора и дало веома позитивне оцене.

Ни једна активност, ни образовно-информативна ни културна, не би се могла  успешно обављати без великог ангажовања, ентузијазма и добрих сарадничких односа библиотекара који раде у Дому ученика.

NajboljaBiblioteka2010

Advertisements

Затворено за коментаре.