RSS Feed

Кратке прозе Иване Ристић

  мр Миле Пенков

  ОШ „Десанка Максимовић“ Чокот

  penkowmile@gmail.com 

.

Може бити да је писање кратких проза стрпљиво и танано ослушкивање једва чујних гласова и блиц-слика у себи и око себе, ухваћених у лету и приказаних без икаквог накнадног дотеривања и дограђивања. А онда се у тренутку одлучи да је тај преломни или интригантни тренутак времена довољно изазован и упечатљив, толико да се може кристализовати у једну садржајно и естетски уређену целину. Управо овакве јесу прозне минијатуре Иване Ристић, истргнуте из реалности и бачене пред нас као подстицај за примећивање себе самих, понекад малих понекад великих у олуји живота која граби и носи све са собом. Ауторка у њима показује врстан таленат за бритак, каткад и горак коментар стварности нашег постојања (егзистенцијалног или пак историјског), служећи се прецизном реченицом, ослобођеном сувишних детаља и украса. Такође, примећује се та пишчева ненаметљива брига, нежност и саосећање, разумевање за људску јединку у трагању за подршком и љубављу, за својим местом и мисијом у свету који се тако брзо мења и незаустављиво пролази.

Сасвим неочекивано, у пар прича Иване Ристић појављују се призори ратних страдања из женске перспективе. Уз изузетан осећај за детаљ и атмосферу, вешто ткајући реченицу тако да звучи благо и природно, ауторка са мало речи говори много, дајући нам слику човекове маленкости у вртлогу историјских кретања, откривајући нам трагове људског и племенитог када му није ни време ни место

Advertisements

Затворено за коментаре.