RSS довод

Како побољшати читање

  Зорица Смиљанић

  ОШ „Павле Савић“ Београд

  zorica.figurica@hotmail.rs

.

– излагања са трибине школских библиотекара у Београду, децембра 2010.  и Смотре школских библиотекара, октобра 2011. године – 

Имам три предлога, такмичење у читању у два облика и конкурс за најбољу посвету. Оба такмичења у читању сам радила у основној школи. Moже се применити и у средњој школи. 

1. Такмичење у брзини читања и разумевања

Спроводе га наставници уз помоћ библиотекара. Слично је свим другим такмичењима. Ради се од 3. до 8. разреда, у две категорије: Прва – од 3. до 5. разреда, друга категорија – од 6. до 8. разреда. У одељењу се рангирају најбољи резултати и ти ученици иду на школско такмичење, па даље. Час се може одржати у време допунске или додатне наставе. У фебруару ученици добијају текст који прочитају за одређено време. Онда раде тест разумевања. Одговарају на питања, а на основу броја тачних одговора се одређује степен увежбаности читања. Лошим читачима се препоручује списак књига које могу да прочитају, а поновна провера се ради у априлу. Дају се упутства свим ученицима како треба да побољшавају брзину и разумевање читања текста. Смисао овог такмичења је освешћивање ученика и наставника о принципима и техникама читања, као и подстицање што већег броја ученика да читају различите текстове вежбајући и припремајући се за следећу проверу или следеће такмичење. Материјале за ово такмичење спремају библиотекари (избор текстова, упитнике, стратегија прегледања и долажења до резултата).

Задужења

Библиотекари из јавних библиотека спремају материјал (упутства, текстови, решења), прослеђују школским библиотекарима, а ови учитељима и наставницима. Пре него што почне тестирање, даје се детаљније усмено упутство на састанку или Наставничком већу. То објашњавају јавни библиотекари, долазе у школе, погледају библиотеке и мотивишу библиотекара и наставнике. Ово је важан моменат јер нама библиотекарима ретко кад долазе у библиотеку други библиотекари.

Трошкове такмичења треба додатно прорачунати и видети ко ће све то да финансира (папир и фотокопирање).

Урађени тестови се предају школском библиотекару, па заједно са јавним библиотекарима пребројавају и попуњавају одређене табеле, тако да се добије слика умећа читања за сваку школу, а онда се израчуна и средња оцена за сваку општину. На основу једног теста се могу испланирати и методе рада на побољшању технике читања, које би се изводило на допунској настави.

Школско такмичење се одржава у библиотеци. Њихове резултате утврђује школски библиотекар. На општинско такмичење иду прва три места из сваке категорије. Из сваке школе долази по шест ученика, тако да би се општинско одвијало у различитим библиотекама, према величини простора и броју библиотекара.

Победници (по три прва места из обе категорије), бирају текст који ће да прочитају на завршној приредби када добију и награду. Тој завршној приредби присуствују сви учесници општинског такмичења, а после приредбе се организује журка за њих (или представа). 

2. Такмичење у читању по броју прочитаних књига (читање ради уживања).

Спроводи библиотекар. Објави и даје рок за пријављивање, као и услове такмичења. Такмичари долазе код библиотекара са прочитаном књигом. Библиотекар узима књигу и слуша или постави неко питање да би се уверио да је књига прочитана. Ученик или библиотекар бележи колико страна има књига, ако има пуно слика, онда се уврсти у сликовницу или полусликовницу, па се одузме део страна. Сабира се и број књига и број страна, ако је теже прогласити победника. Ово такмичење је оствариво, траје око 15 дана, одржава се у школи, а може се проширити на општинско, тако што би биле формиране комисије које би испитивале ученике (победнике на школским такмичењима) о прочитаним књигама из свих пријављених школа (нпр. По три ученика у три категорије).

Прва категорија: 2, 3. и 4. разред

Друга категорија: 5. и 6. разред

Трећа категорија: 7. и 8. разред

Задужења

 По три ученика из сваке категорије долазе у заказано време у неку јавну библиотеку у својој општини, свако са својим списком прочитаних књига. Испитују их три јавна библиотекара посебно, један по један, бирајући неку књигу са списка. Сваки библиотекар даје своју оцену (1-5). Оцене се сабирају и добијају се три победника. Ја сам успевала да преслушам, уз сав други посао у библиотеци, највише 40 ученика за дан. Мислим да би нека реална мера била 25-30 ученика за дан, па се направи распоред према простору и броју школа, као и према броју расположивих библиотекара на свакој општини. Трајање се такође одреди према броју ученика. Разговор о једној књизи не би требало да траје дуже од пет минута.

3. Конкурс за најзанимљивију и најдуховитију посвету у књизи

Објави се по школама да свако оде у књижару или библиотеку, погледа наслове, присети се прочитаних књига и одабере књигу коју би волео да поклони некоме. Може и више књига да одабере, али на свакој да напише другачију посвету, имајући у виду личност друга, другарице, рођака, родитеља, као и разлог због ког поклања баш ту књигу.

Награде би требало да постоје већ на школском такмичењу, а сви такмичари би били позвани на неку завршну заједничку журку или би се направио договор са телевизијом да се сниме сви такмичари или би се организовао излет, екскурзија, обилазак, било какво дружење. 

Наши циљеви 

Први циљ је да читају, било шта, само да схвате да има занимљивих књига, да започну и да им се то одмах, бар мало, исплати, да за свако читање добију бар један плус, да их бар једном неко слуша како читају и да саслуша шта су прочитали.

Други циљ је да се читава активност пропрати медијски.

Трећи циљ је да се нађу донатори и обезбеди сарадња за следеће акције.

Подстицање читања такмичењем и награђивањем у ОШ

Читање за џокера

или Како да читањем поправиш закључну оцену за једну више

Ова активност је настала као резултат међународне сарадње са школом из Италије, пре пет година. Када сам чула да ученици седмог разреда у Италији имају редован час матерњег језика на коме свако чита своју књигу коју је понео од куће и да одређен број прочитаних књига може да им повећа закључну оцену, родила се идеја како да доскочим ученичкој пасивности и лошим навикама.

Сви ми, родитељи и наставници, знамо да је читање потребно и то понављамо као папагаји својој деци, а деца нам врло лако докажу да је све што је у књигама – превазиђено, досадно, није неопходно и немају никакву корист од тога. Било ми је битно само да их онемогућим да кажу то: „Не треба ми!“

С друге стране, већ сам много пута видела како и ученици и родитељи, па и моје колеге, мољакају да се неком детету поклони оцена за успех. Разлози су углавном социјалне природе („Знаш, разводе се родитељи, па је дете растрзано“) или интелектуалне („Нису сви талентовани за писање…или за граматику… или за причање…“), па им се не може лако противречити. Велико је задовољство било када сам могла свим „ургирачима“ да кажем да су имали одличну прилику да на лак начин поправе оцену из српског за једну више. Још је веће задовољство било кад су родитељи почели да хвале ову активност и да се чуде видевши своју децу да читају и пишу, а највеће задовољство је било кад су неке колегинице библиотекарке сазнале од ученика за Џокера и тражиле ми дозволу и упутство за коришћење.

Овај рад је настао само с том намером, да се активност стави на располагање свима који буду видели смисао и корисност.

  1. фаза: настава српског језика 

Прве две године сам спроворила ову активност као наставник српског језика у четири одељења у којима сам  предавала. Прво сам им објаснила могућности, па им издиктирала услове.

Могућности: Ако се прочита једна књига месечно, што би било четири књиге у првом полугодишту и пет књига у другом, може се поправити закључна оцена из српског језика за једну више.

Захтеви: Књига мора да буде дужа од сто страна, по сопственом избору. Ако би неко дете желело да чита поезију, прихватила бих само збирке преко 300 страна уз одговарајућу анализу. Књига мора бити прочитана у месецима текућег полугодишта за које се „прилаже џокер“. Као доказ да је књига прочитана, тражила сам да се напише извештај који је морао да садржи следеће податке:

  • Наслов књиге и аутор
  • Издавач, место и година издања
  • Број страна књиге
  • Време читања (од ког до ког датума је читана)
  • Тема дела
  • Главни и споредни ликови
  • Детаљно препричавање
  • Лепе мисли или смешне сцене или занимљиви дијалози
  • Моје мишљење о књизи

Пише се на папирима, пошто се извештаји не враћају, да се не би десило понављање истих извештаја или коришћење радова. 

Извештаје су могли да предају постепено, сваког месеца или све одједном, али бар седам дана пре закључивања оцена, да бих стигла да прочитам. Пошто сам им предавала, познавала сам њихов стил писања, па није долазило у обзир да им неко други пише. У сумњивим случајевима сам усмено испитивала ученика. Тражила сам да ми донесе књигу, па бих летимичним читањем успевала да проценим како је ученик читао. Нисам прихватала извештаје ако не би били потпуни (ако фали неки од задатих ставки, ако је читано за време распуста, ако је преписано из критика, ако није било потпуно препричавање или ако је мишљење било бесмислено. Чак сам враћала неуредне, ижврљане радове да поново напишу (ако је било времена). Да би заслужили Џокера, сва четири / свих пет извештаја је морало да буде коректно. Током те две године су 2-4 ученика по одељењу успевала да поправе закључну оцену помоћу читања и препричавања. Углавном су то били ученици са знањем за 4, тако да би зарадили оцену 5, а било је и оних са оценом 3 који су поправили на 4.

  1. фаза: настава српског језика и библиотекар 

Као библиотекар, предложила сам колегиницама српског, у циљу повећања читаности и побољшања писмености ученика, да спроводе активност Улови џокера, а ја ћу помагати око прегледања.  Скоро све су пристале. Направила сам флајер у коме се јасно виде захтеви, могућности, али и забране. Иста слика је стајала у сваком кабинету српског, на вратима библиотеке и на сајту.  

Да бисмо подстакли ђаке да више читају, организовали смо акцију: Поправи оцену из српског читањем. Оваква слика стоји у сваком кабинету српског и на вратима библиотеке. Потребно је прочитати једну књигу месечно, што би било четири књиге у првом полугодишту и пет књига у другом. Читаност се повећава, а и ученици постају писменији. Сваки рад, а и свака упорност  се исплате.

Од шест наставница српског, пет је прихватило ову активност. Број ученика који су ”уловили“ џокера и поправили оцену, по одељењу је био сличан као и претходних година, 2-4 ученика. Неким колегиницама сам помагала да процене потпуност и квалитет извештаја, али је морала и наставница да провери стил писања, који ја, као библиотекарка, нисам познавала. Треће године се број ученика код неких наставника повећао, тако да је на полугодишту 45 ученика из четири одељења имало оцену више из српског, прочитало и препричало 180 књига. Неке су наставнице смањивале број књига са 4 на 3 за прво полугодиште, али су, свеједно, ученици стално тражили књиге за Џокера. Чак ме је колегиница библиотекарка из јавне библиотеке у Миријеву питала шта им то значи, па сам јој помогла да одабере књиге “за џокера“ које је она поређала у посебну полицу и на њој написала: Џокер.

Џ О К Е Р

.

Advertisements

Затворено за коментаре.