RSS довод

Зашто попуњавамо анкету о библиотечком пословању

  Марина Митрић

   Народна библиотека Србије

   marina.mitric@nb.rs 

.

Сваке године на адресе школских библиотекара у Србији долази упитник са различитим подацима које треба доставити, а односе се практично на све сегменте пословања. Анкете шаљу надлежне матичне библиотеке, а школски библиотекари их у назначеном року узвраћају попуњене. Многи се библиотекари оправдано питају чему служи такво опсежно испитивање и зашто се ради сваке године. У овом ће тексту бити појашњени разлози за овакво анкетирање библиотека, која је сврха прикупљања података, зашто постоји обавеза попуњавања анкете и ко и на који начин те податке користи.

Прво треба нагласити да вођење библиотечке статистике није само обавеза сваке библиотеке. То је, истовремено, и наша потреба, доказ успешно реализованих задатака и циљева, показатељ нашег рада. Од добро вођене библиотечке статистике свака библиотека има и непосредну корист. Библиотечка статистика  омогућава да се на основу прикупљених података прати, оцењује и планира рад библиотеке за одређени дужи или краћи период, да се сагледа стање и види шта треба мењати. Статистички подаци се могу користити и као аргументи у тражењу бољих услова, боље опреме, решавања текућих проблема библиотеке, али и као начин да се промовише сопствена струка, да се у уму оних који одлучују створи јасна слика о вредностима и значају библиотеке. Нама су многе услуге које библиотека нуди и послови које школски библиотекар обавља очигледни, много тога се подразумева, али колеге у школи о томе често немају никаквих сазнања, нити су упознати са сложеним пословима школског библиотекара. Презентирање статистичких показатеља о раду библиотеке значајно мења слику о томе шта библиотекар ради. Резултат је свеукупни бољи имиџ библиотеке и бољи услови рада, више цењен посао школског библиотекара, као и сам школски библиотекар.

На важност планирања рада школских библиотека, потребу статистичког испитивања у циљу вредновања свог рада и мерење учинка указују и IFLA/UNESCO Смернице за школске библиотеке [1].

У Србији постоји системски решено статистичко праћење рада библиотека свих типова. Зашто се то уопште ради?

Постоје институције чији је задатак да прикупљају податке о раду свих библиотека у Србији, да на основу тих података раде анализе стања, потреба и услова рада у библиотекама и да предлажу мере за унапређење рада библиотека. Предлози мера за побољшање рада библиотека увек су дати у два правца: упућени су ка оснивачу библиотеке, у овом случају школи, која има законску обавезу да обезбеди све услове за рад библиотеке (чл. 14 Закона о библиотечко-информационој делатности) и самим библиотекама/библиотекарима на које се мере односе.

Послове праћења стања у српским библиотекама и предлагање мера унапређења обављају матичне библиотеке, као поверене од стране Министарства културе. Матичне функције успостављене су ради трајног и системског рада на развоју и унапређењу делатности српских библиотека свих типова и имају своје утемељење у закону [2]. Систем је успостављен на територијалном принципу, а надлежност сваке матичне библиотеке законски је утврђена. Матичним функцијама обухваћени су сви типови библиотека: општинске народне библиотеке и њихови огранци, месне и друге јавне библиотеке, библиотеке општег типа у предузећима, школске, високошколске и универзитетске библиотеке, специјалне библиотеке и библиотеке научноистраживачких института и установа, као и информациони центри при другим установама, организацијама или удружењима.

Народна библиотека Србије носилац је изградње и центар библиотечко-информационог система у Републици. Она обавља матичне функције за све библиотеке у Републици, а матичне библиотеке носиоци су система у свом региону. Систем вршења матичних функција успостављен је на следећи начин[3]: Универзитетска библиотека “Светозар Марковић”, Библиотека Матице српске и НУБ “Иво Андрић” обављају матичне функције за универзитетске, високошколске и специјалне библиотеке у научноистраживачким установама на својој територији (централна Србија, Војводина, Косово и Метохија), а матичне народне библиотеке које се налазе у центрима округа носиоци су изградње за мрежу јавних, школских и свих осталих специјалних библиотека у свом округу (специјалне библиотеке у установама културе, државним органима, корпоративним организацијама-предузећима, разним удружењима и сл.).

Дакле, за  школске библиотеке у основним и средњим школама надлежне су народне матичне библиотеке у центрима административних округа (нпр. Градска библиотека у Новом Саду за територију Јужно-бачког округа,  Библиотека града Београда за територију града Београда, Народна библиотека “Стефан Првовенчани” у Краљеву за територију Рашког округа итд.).

База података Мрежа библиотека Србије (МБС)

Анкете о библиотечком пословању достављају се за базу података Мрежа библиотека Србије (МБС). База је намењена прикупљању, обради и статистичкој презентацији података о српским библиотекама. Програмски пакет МБС реализован је 1997. године у оквиру Програма за развој и аутоматизацију матичних библиотека Министарства културе Републике Србије. Намењен је библиотекама које обављају матичне функције и задатак му је да омогући брже и ефикасније праћење стања и проучавање потреба и услова рада у библиотечко-информационој делатности. То је основ за предлагање мера унапређења и њихово спровођење.

Све матичне библиотеке имају формиране базе података са показатељима о раду библиотека у својој надлежности. Број записа о библиотекама у базама појединих матичних библиотека разликује се и зависи од величине територије на коју се надлежност односи. Креће се, на пример, од 22 библиотеке које податке достављају Народној библиотеци у Пироту до 458 библиотека у бази Библиотеке града Београда.

Од 1997. године подаци се континуирано прикупљају сваке године и трајно се чувају у свим матичним библиотекама. Пре реализације програмског пакета МБС, подаци су се прикупљали и анкете чувале у папирној форми.

Садашња пракса подразумева аутоматизоване послове прикупљања статистичких података и њиховог чувања у матичним библиотекама. Једном годишње матичне библиотеке штампају упитнике, типски осмишљене, из базе МБС и достављају на адресе свих библиотека у својој надлежности. Након што библиотеке пошаљу одговоре, подаци се уносе у базу МБС, потом експортују и збирно, за сваки округ, е-поштом достављају Народној библиотеци Србије. Специфична програмска верзија инсталирана у  Народној библиотеци Србије омогућила је обједињавање података из свих матичних библиотека, за територију целе Републике. База Народне библиотеке Србије у овом тренутку обухвата податке за 2493 библиотеке различитих типова.

Подаци који се добијају као резултат аналитичке обраде могу да се користе за перманентно праћење стања у целој мрежи библиотека. База података МБС омогућава поређење резултата у оквиру истих типова библиотека,  на одређеној територији или у целој мрежи библиотека у Србији, као и на територијалном принципу – упоређивањем података о различитим типовима библиотека на одабраној територији.

Аутори програмског пакета МБС су инжењери Душан Бубало и Љубиша Миливојевић. Програм је реализован у сарадњи стручњака из Народне библиотеке Србије и Универзитетске библиотеке “Светозар Марковић”. Скуп података који се уноси у базу одабран је на основу вишегодишње праксе, као и међународних препорука за библиотечку статистику.

Постоје међународни стандарди за библиотечку статистику

Овде ћемо направити кратак осврт на историјат статистике у библиотекарству. Први пут је уведена у Италији 1863. године, затим у Енглеској, Немачкој и Француској. Од 1952. године почиње озбиљнији “статистички рад” на међународном нивоу, када UNESCO почиње да прикупља и објављујe статистичке податке о библиотекама. До 1970. године било је отежано поредити податке о библиотекама у разним земљама, јер су на различите начине бележиле своје податке. Подаци о библиотекама у једној земљи или на међународном нивоу могу бити упоредиви само ако полазе од јединствене методологије. Тако се јавила потреба за јединственим стандардима за библиотечку статистику. Основни покретачи стандардизације библиотечке статистике на међународном нивоу су UNESCO и IFLA, касније и ISO. Као резултат заједничког рада ове три организације, још 1970. године донете су и усвојене Препоруке за међународну стандардизацију библиотечке статистике. Касније, током година, стандарди су само иновирани у складу са појавом и развојем нових технологија. Овде је довољно поменути важећи међународни стандард ISO 2789 Информације и  документација – међународна библиотечка статистика, који је код нас преведен и усвојен од стране Института за стандардизацију Србије 2008. године. Поменути стандард садржи смернице и општа упутства за вођење и представљање библиотечке статистике, као и дефиниције већине елемената од којих се састоји библиотечка делатност. Одредбе стандарда односе се и на електронске изворе и сервисе, а дефинише се и прибављање података који су потребни према међународном стандарду ISO 11620 Информације и документација – индикатори перформансе библиотека. Овај други стандард дефинише шта се све мери, који подаци се прикупљају и са којим циљем.

Проблеми у прикупљању података

Када је реч о школским библиотекама, до сада изражени проблеми у прикупљању података за базу МБС односили су се, углавном, на проблеме неуједначености вођења библиотечке статистике у појединим библиотекама, а самим тим и на немогућност попуњавања неког дела анкетног упитника релевантним подацима. Било је и случајева да анкета остане непопуњена уз образложење да за годину дана није било битнијих промена у раду библиотеке, баш као ни у проблемима са којима се суочава. Податак да се у некој библиотеци за неколико година ништа није изменило, значајан је показатељ правца деловања да би се дато стање побољшало. Некада се то односи на недостатке у стручном раду, али најчешће је проблем у неадекватним условима рада или недовољним ресурсима којима библиотека располаже. У том смислу податак је и да нема податка. Подаци који се прикупљају омогућавају да се сагледа комплетно пословање и да се извуку закључци о стању библиотека на ширем подручју и изван оквира микросредине у којој свака појединачна библиотека делује. Ако, на пример, нека библиотека није попунила податак о броју набављених књига више година узастопно, то је показатељ да школа не опредељује средства за набавку библиотечке грађе. Слично, ако је број књига у некој библиотеци исти у неколико узастопних анкета, анализом података и поређењем стања са важећим прописима, који утврђују потребан број књига према броју ученика школе, лако се може констатовати да библиотека има довољан број књига, али је фонд застарео јер се више година не обнавља. Са друге стране, ако није попуњен податак о броју коришћених књига, то не значи да ниједна књига из библиотеке није прочитана, већ да се не води статистика коришћења. Када се ови подаци упореде на нивоу округа, статистичких региона[4] или Републике, тек тада може да се сагледа право стање у једном ширем контексту и да се добију показатељи који могу послужити као аргументи веће тежине, него што би на то указивали појединачни проблеми сваке библиотеке.

Да ли се неко, уистину, бави сазнањима из анкете?

У мрежи библиотека Србије данас је око 2500 библиотека. Јединство система законски се обезбеђује кроз остваривање матичних функција. У новом Закону о библиотечко-информационој делатности[5], матичне функције ближе су дефинисане у члану 22. и утврђени су њихови облици: учешће у свеукупном развоју библиотечко-информационе делатности у Републици Србији, учешће у изградњи јединствене националне мреже библиотека, учешће у изградњи јединственог националног библиографско-информационог система, вођење регистра библиотека и других евалуационих евиденција, пружање стручне помоћи и инструкторски рад са запосленима у библиотекама, надзор над стручним радом библиотека, старање о сталном стручном усавршавању библиотечко-информационих стручњака, праћење стања и пручавање потреба и услова рада у библиотекама, предлагање мера за унапређење рада и развој библиотека, учешће у изради предлога дугорочне стратегије развоја библиотека, краткорочних програма и пројеката.

Надлежне матичне библиотеке ове обавезе испуњавају континуираним праћењем стања у библиотекама, предлагањем мера за отклањање недостатака и дугогодишњем настојањем да се библиотечко-информациони систем у Србији развија и унапређује. Само у мрежи школских библиотека годишње се уради 5-10 анализа, стручна помоћ пружи се 600-700 пута, одржи се 10-20 семинара (укључујући и акредитоване у Заводу за унапређивање образовања и васпитања), организује се 2-5 саветовања.

 У матичним службама/одељењима свих матичних библиотека у Србији укупно је запослено 51 библиотекара, од тога 39 у народним матичним библиотекама, које су непосредно надлежне за школске библиотеке. У практичном смислу, то значи да сва питања која се односе на стручни библиотечко-информациони рад, школски библиотекари могу да решавају уз помоћ колега које раде у матичним службама и у сваком тренутку имају на располагању стручну помоћ око 40 “матичара”. С обзиром на специфичан положај школских библиотека, које су део два система – образовно-васпитног и библиотечко-информационог, у њиховом раду примењују се две врсте прописа – прописи из области образовања и прописи из области библиотечке делатности. Они су међусобно комплементарни и представљају јединствени правни оквир за примену у раду школских библиотека[6]. Колеге у матичним службама народних библиотека у обавези су да познају и прате обе врсте прописа, и да у сваком тренутку школским библиотекарима пруже стручну помоћ у питањима која се у најширем смислу односе на рад школских библиотека. Годишње се обави 300-400 надзора над стручним радом школских библиотека, а приликом достављања записника о надзору (директору школе и школском библиотекару) правило је да се предлажу мере за отклањање недостатака и унапређење рада. Записник се увек ради на основу непосредног увида на дан надзора и на основу расположивих података у бази МБС за више година уназад. Најчешћи проблем са којим се школске библиотеке суочавају односи се на недовољан простор, неадекватну опрему, недовољно средстава за куповину нових књига и обнављање фонда, немогућност коришћења интернета у библиотеци, иако у школи та могућност постоји и сл.

На жалост, када је реч о школским библиотекама, матичне библиотеке у практичном смислу, имају само саветодавну улогу. Управа школе често не спроводи предложене мере за побољшање рада школске библиотеке или их не спроводи у потпуности, па се може рећи да у том смислу, у школским библиотекама постоји мањи степен обавезе према предложеним мерама, него што је то случај у другим библиотекама. Специфичан проблем школских библиотека је недовољно усклађен и координиран рад на релацији министарства надлежног за библиотеке и министарства надлежног за просвету.

Као неко ко скоро 10 година ради на одржавању базе МБС у Народној библиотеци Србије, могу да кажем, да је мој лични утисак, да би се проблеми лакше решавали када би надлежна тела у Министарству просвете и Министарству културе више сарађивала. Осим матичних библиотека, које се баве подацима из анкете израђујући различите студије и анализе, када је реч о анализи стања у школским библиотекама, до сада су податке из базе МБС, за 10 година, 2 пута тражили саветници за школске библиотеке у Министарству просвете (једном “сирове” податке и једном су тражене урађене анализе). Добра сарадња остварена је са Заводом за унапређивање образовања и васпитања приликом израде предлога стандарда за рад школских библиотека[7], када су коришћени подаци из достављених анкета.

Податке из анкете о библиотечком пословању користиће и Републички завод за статистику

У јуну ове године,  на основу одредби Закона о званичној статистици[8] и Програма и Плана статистичких истраживања Владе Републике Србије, Народна библиотека Србије и Републички завод за статистику потписали су Споразум о сарадњи у области статистичких истраживања о библиотечкој и издавачкој делатности и штампи у Републици Србији. То значи да ће прикупљање статистичких података о библиотекама у Републици Србији, које су до сада радили и Републички завод за статистику и Народна библиотека Србије, од ове године и надаље, радити Народна библиотека Србије за потребе обе установе. Она ће податке систематизовати и уступати Заводу, након што их прикупи од матичних библиотека, на исти начин, истом динамиком и на истим анкетним упитницима на којима су се и до сада прикупљали за потребе базе МБС. За све остале српске библиотеке то значи да ће убудуће, када попуне анкету о пословању и доставе надлежној матичној библиотеци, ти подаци бити прослеђени и Републичком заводу за статистику, који неће накнадно слати и свој посебан упитник. Суштина је да ће једном достављени подаци бити коришћени за потребе више установа које имају законску обавезу да их прикупљају и обрађују.


[1] “IFLA/UNESCO Смернице за школске библиотеке”,  Гласник Народне библиотеке Србије, бр. 1 (2005): 387-417.  или  Народна библиотека Србије, http://www.nb.rs/view_file.php?file_id=1282

[2] “Закон о библиотечко-информационој делатности”, Службени гласник РС, бр. 52 (2011).

[3] “Решење о одређивању библиотека које обављају матичне функције у библиотечкој делатности”,  Службени гласник РС, бр. 46 (1994).

[4] “Уредба о номенклатури статистичких територијалних јединица”, Службени гласник РС, бр. 109 (2009) и бр. 46 (2010).

[5] “Закон о библиотечко-информационој делатности”, Службени гласник РС, бр. 52 (2011).

[6] Марина Митрић, “Преглед законских прописа који регулишу рад школских библиотека у Републици Србији”, Народна библиотека Србије, http://www.nb.rs/view_file.php?file_id=2951

[7] “Предлог стандарда за рад школских библиотека”, Отворени кругови, http://www.bgbytes.com/otvorenikrugovi/eSkolskiBibliotekari.html

[8] “Закон о званичној статистици”, Службени гласник РС, бр. 104 (2009).

Advertisements

Затворено за коментаре.