RSS Feed

Други електронски семинар Друштва

  Марија Милосављев

  ОШ „Браћа Новаков“, Силбаш

  milomar@hotmail.rs 

.

.

Претходну школску годину обележила су два круга семинара Школске библиотеке пред изазовима информационог друштва. То је био добар подстицај да се крене даље. Библиотекари, оснажени новим знањем, тражили су још. Требало је осмислити нешто ново и наставити даљи напредак. Семинар Комуникација и интеракција у савременој школи осмишљен је да подстакне она најболнија места у сваком колективу – сарадњу. Овај пут семинар је намењен свим запосленима у образовању. Време у којем живимо намеће сталне промене и потребу да се и сами мењамо. Од запослених у настави тражи се све више да мењају своју улогу и прихвате изазове, да буду предузимљиви и преузимају улогу лидера. Већина нас има жељу да напредује, али често не уме да се снађе у изазовима које ново време, па и нова школа поставља пред нас. Семинар Комуникација и интеракција у савременој школи нас подучава новим улогама које у том времену морамо имати. Као завршни циљ је постављено оспособљавање за функционисање у тиму, умеће пројектног планирања, вредновање и самовредновање рада. Све је праћено откривањем сардничких алата, оспособљавањем за рад у њима и њиховој примени. Морам признати да је семинар био прави изазов. Већина полазника претходних електронских семинара мислила је да су на претходним семинарима савладали све дечије болести и да је немогуће да може бити теже, него што је било. Семинар је оцењен као захтеван, мада намењен свима: и почетницима, и просечним корисницима ИКТ и оним напредним. Међутим, у новом окружењу нису се сви једнако снашли, било је лутања. Неки полазници су одустали јер семинар је тражио време. Већина се веома брзо снашла и прилагодила захтевима који су пред њих постављени. Најбитније  је што нам је семинар донео сасвим новим поглед на стварност која нас окружује, и без обзира на све тешкоће које су се јављале у току рада, сигурно је да смо сви много, много више добили од овог искуства, него што смо очекивали на почетку. Више о семинару и утисима у вези с њим можете погледати на адреси http://elektronskiseminar.webnode.com/

Семинар је постављен и реализован на Мудл-платформи за електронско учење. Полазници су изучавали седмично по лекцију (укупно је било пет лекција). Лекције су пратили одговарајући задаци (обавезни, изборни и додатни). Последња, шеста седмица, била је осмишљена да се у њој изради завршни рад, који је подразумевао да се претходно научено примени у аплицирању на симулирани конкурс за пројекат. По изради пројекта, следило је међусобно оцењивање по датим критеријима, а после тога и самовредновање рада.

Електронски семинар одржан је у периоду од 31.10. до 17. 12. 2011. године. Полазници семинара су били из свих категорија запослених у образовању, што је био добар повод за сарадњу и сагледавање проблема и решавање истих из различитих углова. По завршетку електронског дела, организован је завршни сусрет у Земуну. Ово је била идеална прилика да се виртуелни сарадници упознају, представе своје пројекте и наставе даље дружење и сарадњу.

Менаџери курса били су Снежана Марковић и Славица Јурић. Лекције на курсу осмислиле су: Славица Јурић, Весна Гошовић и Гордана Љубановић.  Модератори на курсу били су: Мирјана Радовановић, Силвана Јовић и Марија Милосављев.

Тим задужен за реализацију и спровођење курса трудио се да олакша рад полазника и отклони евентуалне грешке и тешкоће које се често дешавају при раду.

Вредновање

Вредновање је битно јер даје јасну смерницу куда даље. Сигурно да ће и утисци који су саопштавани у току семинара допринети да се он коригује и да најбоље резултате. Вредновање је извршено на крају семинара уз помоћ он-лајн упитника, али и на крају завршног сусрета уз помоћ ЗУОВ-овог упитника. Већина анкентираних истакла је предност електронског, у поређењу са семинарима које су пратили уживо, због могућности да ораганизујемо своје време и распоређено учимо. Иако је курс, бар тако се чинило у току рада, изазвао доста тешкоћа појединцима, оцењен је као намењен просечном кориснику. Осим сарадње, највећи број учесника је истакао као најбитнију чињеницу упознавање сарадничких веб-алата и рад у њима. Тимски рад наведен је као облик рада који је током курса одговарао највећем броју учесника. Чак 67% учесника курса сматра га поучним и корисним за даљи рад.  Поједине  колеге су имале потребу да своје  утиске о новом начину едукације  изнесу у току трајања курса, најчешће на форумима који су организовани у оквиру сваке лекције или теме.

И овај пут издвојићемо коментар нашег драгог колеге Милета који је сликовито описао ситуацију у најболнијој теми не само на семинару, него уопште у животу – самовредновање.

А сматрам да су ствари врло једноставне: просто нисмо умели да будемо професионалци. А то нисмо могли да будемо јер наставнички позив није оно што је некад био или што смо ми мислили да јесте. Не говорим само о изради и процени пројеката (некима је то било први пут у животу, па како ће знати шта се може и сме, докле ићи, а мало вреде понуђени материјали ако се то мора урадити за неколико дана и ако треба бити оригиналан), већ и о комплетном семинару. Полазим од себе, наравно; моје учешће је било активно само у мери у којој су ми то дозвољавале остале обавезе личне и пословне природе (редован рад у школи, секција, школски лист, часови…), и због тога ми је веома жао, јер сам имао понуђену прилику типа „Све што сте одувек желели да сазнате о…“, као и остали, а чини ми се да тај поклон нисам прихватио на прави начин. Изгледа ми да је то важило и за чланове мог тима (били смо јако „успешни“), а о другима не могу говорити. Што се тиче рада у тиму, свако је преузео свој део посла и обавио га у складу са својим могућностима. За неке веће корекције, усаглашавања и допуне једноставно није било довољно времена – иначе би пројекат био бољи. Али, ово је за нас била одлична симулација, и драгоцено искуство, будемо ли заиста једном радили свој, „прави“ пројекат.

Овај семинар је био врло озбиљан по својим намерама, циљевима, захтевима, методологији. Можда су полазници то касно схватили, а можда су и преценили своје могућности. Дакле, изванредан семинар, који је, надам се, подстакао људе да иду даље, истражују себе и своје могућности, да буду активни и вредни. Уз то, аутори су нам припремили читав један приручник, сачињен од пробраних текстова, као и низ малих есеја, врло инспиративних и поучних, тако да ћемо моћи да им се враћамо када будемо мирнији и растерећенији. Не треба подсећати колико је труда и времена у то било уложено.

На крају можемо константовати да су аутори поставили високе захтева за полазнике семинара, било је тешкоћа, било је учесника који нису успели да ухвате ритам и који су зато одустајали, било је и незадовољних, али чини ми се да има највише оних који су у потпуности сагледали праве вредности семинара кад се завршио. Завршни сусрет открио је много нових идеја и показао да сарадња не мора бити слаба карика, да тимским радом добијамо много више но што можемо и да наслутимо. Учило се заједно, један од другог, предавачи од полазника и обрнуто. Можемо закључити да смо оснажени и спремни за нове пројекте и изазове које време поставља пред нас.

Advertisements

Затворено за коментаре.