RSS Feed

Интеракција јавне и школске библиотеке

 Славица Томић-Голубовић

 Гимназија, Младеновац

slavicagolubovic@yahoo.com

Ауторка је о овој теми излагала на трибини школских библиотекара у децембру 2010. у Београду

Оно што је по природи ствари заједничко јавној и школској библиотеци то је књига и њени корисници, с тим што школски библиотекари заједно са наставници књижевности као учесницима у васпитно-образовном процесу, различитим облицима рада и методама, прилазе индивидуално и колективно ученицима, буде интересовања према књизи, проширују њихове културне видике, образују будуће читаоце који ће знати да препознају шта је ваљано, који ће бити заинтересовани за рафиниране вредности, и који ће имати потребу трагања за озбиљним садржајима, двосмисленим и вишезначним порукама, богатим осећањима, супротностима, дилемама, делима са посебном поетском и естетском вредношћу, истовремено их оспособљавајући да самостално раде на свом образовању.

Познато је да млади читаоци, углавном, имају према књижевном делу субјективно-емотивни однос, што проистиче из њиховог сиромашног знања и скромног искуства. Они примају најчешће оно дело које им омогућава да се идентификују са уметничком садржином, која се, истовремено, поклапа са њихвим узрасним осећањима и виђењем света. А разлог лежи у психолошко-социјалном механизму пројекције својих потенцијалних побуда и идентификације са ликовима и догађајима. Зато се исправан однос према писаној речи код ученика мора неговати да би  прихватали вредне садржаје, емотивно их доживели, мисано сагледали тј. да изађу из оквира само емотивне рецепције и пређе на когнитивну. Књига није само извор информација, него и емотивно-спознајни доживљај. Она изоштрава моћ расуђивања, повећава интелектуалну покретљивост и вербалне способности.

Јавне библиотеке својим програмима и културном политиком, такође имплицитно остварују образовно-васпитни процес, а надасве пружају спектар разноврсних могућности својим читаоцима. Зато је питање библиотека и њихових читалаца важно за стварање интересовања за разноврсне садржаје књижевне и некњижевне, за развијање укуса, изградњу односа према свету, за читање и правилно схватање прочитаног, а изнад свега за развијање љубави према књизи.

Уколико ми као библиотекари не афирмишемо праве вредности путем књиге, своје културне понуде и цело друштво не делује на прави начин, добићемо масу људи примитивног укуса, који прихватају површну културу, често сурогат правих вредности – кич и шунд, људе који вегетирају и супротстављају се свему што је креативно моћно, јер су неспособни за сублимацију, прихватјући културу масе: ријалити, јефтину забаву, спектакл, игру, све оно што се једноставно перципира и што је лишено суптилности.

Што се тиче делотворности наше акције, какав и колики ће бити литерарни интерес ученика, читалаца, зависиће и од њихове психолошке предиспозиције, интересовања, наставе књижевности и целокупног васпитања и образовања младих кроз које су прошли, као и утицаја у окружењу и друштву.

За праву сарадњу школских и јавних библиотека, по мом мишљењу, веома је важно да постоје извесни предуслови. Школска библиотека је несамостална она је саставни део школе што значи и поред спремности библиотекара за разне активности, зависи понекад од воље директора, колега и ученика, а насупрот томе јавна библиотека има своје културне програме и своје читаоце различитог узраста и профила. Важан фактор је и ко води јавну библиотеку, какви су афинитети директора јавне библиотеке и колико је спреман за сарадњу. Ако се повољно остваре сви предуслови онда је могућа лепа сарадња. У мом конкретном случају она се одвија у два правца на институционалном и на личном плану.

Већ годинама у нашој школи Гимназији у Младеновцу на почетку школске године се врши акција уписа ученика у градску – матичну библиотеку “Деспот Стефан Лазаревић“ која је саставни део Библиотеке града Београда, тако да је  један број ученика члан матичне библиотеке.

С обзиром на то да матична библиотека има богатију и разноврснију културну понуду од школске библиотеке, преузимани су извесни садржаји, па у младеновачкој гимназији су гостовали предавачи, чији је долазак организовала матична библиотека, попут професора са Гете-инситута који је одржао предавање у гимназији и дао ново светло тумачењу Фауста. И обрнуто. Прошле године је гимназија успоставила сарадњу са Руском школом у Београду, организовала програм за руског аташеа за културу и друге руске госте и ученике и при том је укључила у сарадњу и управника библиотеке Јасмину Чабрило.

За све интересантне програме у матичној библиотеци гимназијалци се обавештавају, подстичу и организовано одлазе у библиотеку као публика.

Библиотека “Деспот Стефан Лазаревић“ сваке године организује такмичарску песничку и прозну манифестацију под називом “Шумадијске метафоре“, која се по значају проширила на републичке просторе, наши ученици у оквиру те манифестације имају свој конкурс за ученике основних и средњих школа. Они учествују својим радовима на конкурсу, а победницима, уз имена већ зрелих писаца и песника, се објављују радови у зборнику под називом “Шумадијске метафоре“. Саму завршну манифестацију и проглашење победника гимназијалци организовано посећују.

Сарадња школске и јавне библиотеке је за мене увек била најнормалнија и најприроднија ствар. Моја лична сарадња је, на пример, ове године у уређењу књиге у издању наше матичне библиотеке и у неким другим видовима културне сарадње, попут учествовања у писањау статута и програма за књижевни клуб, а на иницијативу матичне библиотеке. Такође уз помоћ Јасмине Чабрилоконституисан је  Општински актив школских библиотекара и у прво време наши састанци су се одржавали у матичној библиотеци.

Као бивши вишегодишњи главни и одговорни уредник часописа “Култура 011“, могу рећи да сам прву промоцију часописа одржала баш у Библиотеци града Београда. А да не говорим о свим оним више година стицаним знањима везаним за библиотечко пословање које сам добила на семинарима у БГБ, и о корисној размени искустава на свим састанцима на којима су се редовно окупљали председници општинских актива школских библиотекара. На крају и идеја за оснивање ДШБС потекла је у просторијама БГБ.

Наравно, сем овога што сам навела, сарадња може да буде и већа. На пример, у гимназији је недавно завршен конкурс за најбоља ученичка литерарна остварења, била сам члан комисије, у току ове недеље у школској библиотеци ће се организовати проглашење и читање најбољих радова. Такав програм би се могао одржати и у нашој јавној библиотеци, као и дебате које организујем са ученицима, уколико је то у складу са програмом и концепцијом матичне библиотеке. Могућности постоје, а колико ће све то допринети читаности књига, не знам, мада мислим да је најважније да школски и јавни библиотекари, пре свега, добро обављају свој посао, да отворено сарађују, јер је то обострани интерес, па се надам,  да ће и резултати бити у већој читаности књига.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s