RSS Feed

Милутин Тасић у сенци великана

 Мира Меглић

 ОШ „Иван Милутиновић“ Вишњица, Београд

 mira.g.meglic@gmail.com

.

Милутина Тасића сам упознала недавно. Радо је пристао да буде гост у мојој школи и да ученицима млађих разреда представи своју  књигу Српски великани поезије за децу. Поред занимљивих прича из живота Јована Јовановића Змаја, Драгана Лукића, Душана Радовића и Мирослава Антића, Милутин Тасић  је подсетио ученике  и на незаборавне стихове песника које они воле да рецитују и које обрађују на часовима.

Гостовање сваког писца у школи усмерава пажњу ученика на тему књиге, али и на личност самог писца. Деца увек желе да сазнају како се почиње са писањем и како се усавршава та вештина, као и о животу самог аутора.

Дуго присутне књиге Милутина Тасића на полицама моје библиотеке нису ми давале податке о аутору, о његовом животу и раду. Гостовање је било  добар повод да сазнам нешто више. Тако је настао и овај интервју.

Милутин Тасић у дружењу са ученицима

  • До сада сте написали преко четрдесет романсираних биографијa знаменитих  Српкиња и Срба. Шта Вас је то определило да пишете о животу наших значајних стваралаца, који су својим радом и идејама исписивали историју српског народа?

 – Невероватно је,  али истинито, да се у српској књижевности до сада није јавио списатељ који би у корист наше деце приказао живот и рад знаменитих Српкиња и Срба. Наравно да је таква књига изузетно значајна за свако дете, да на примерима наших великана гради и своју будућност. Како сам педагог по струци, од првог разреда Учитељске школе у Београду, преко студија књижевности и рада у Заводу за уџбенике Србије, није ми било ништа необично да се прихватим овога посла, како се показало, врло успешно. Уз некакав таленат и способност да проучавам  озбиљну литературу и претачем је у текст прихватљив деци, моје су жеље и намере постале стварност.

  • Скоро четрдесет година сте били уредник наставних  средства у Заводу за уџбенике, а такође и аутор разноврсних прилога  у бројним листовима и часописима за децу. Било би интересантно да направите паралелу ондашњег и данашњег школства и односа државе према просвети.

– Мислим да стање данас у просвети далеко заостаје за оним што смо ми постигли. Нисмо имали ни једног неписменог – сада их имамо преко милион. Какав успех у уништавању нације!

  • Сваком Вашом књигом представљена су по четири великана. Да ли ту има неке симболике?

– Ако је и има, сасвим је случајна. То су у почетку биле књиге у којима је представљена само једна личност. Када су наступила оваква времена, издавач ме је упитао могу ли од четири књиге да сачиним једну. Дај шта даш, помислио сам, јер је наша издавачка делатност више година била на нули (као и данас) па је тако настала књига  Животописи српских великана, са казивањима о Светом Сави, Доситеју, Вуку и Његошу. Како је књига свесрдно прихваћена, договорено је да  даље радим књиге о српским великанима науке, уметности, о романтизму, реализму,  знаменитим женама…

  • Ваше књиге, испричане искричаво, а ипак засноване на историјским списима и провереним чињеницама, почињу са стожерима српске духовности: Светим Савом, Доситејем, Вуком и Његошем, који су отишли у свет да на другим  изворима културе просветле себе, како би могли просвећивати друге. Да ли је то нека наша судбина, или нешто друго?

– Не знам да ли је то наша или њихова судбина, или је нешто што је духовна особина наших људи, само знам да су данас наши умови отишли да служе другима. Можда је и то судбина – можда судбина малог даровитог народа.

  • Нисте заборавили ни „Знамените српске жене“,  Десанку Максимовић, Милену Павловић-Барили, Милеву Марић и Жанку Стокић. А шта је са другима? Мислите ли да на нашим просторима није посвећено довољно пажње заслужним Српкињама, да је њихов допринос српској историји и култури скрајнут?

– Написао сам две књиге у којима су животописи осам знаменитих Српкиња. То је само почетак. Поред оних које сте поменули, у књигама су још и Исидора Секулић, најумнија Српкиња, Надежда Петровић, највећи патриота, Ксенија Атанасијевић, прва жена доктор филозофије и прва жена доцент на Београдском универзитету, Љубица Марић, изузетно талентована композиторка.

  • У „Српским великанима науке“ говорите о  Николи Тесли, Милутину Миланковићу, Јовану Цвијићу и Михајлу Пупину. Који је од њих највише задужио Србију?

– Сва четворица задужила су цео свет. Да није било Теслиних проналазака – фабрике, бродови, телефони,  телевизија… Милутин Миланковић је на списку петнаест најзначајнијих светских научника. Многи су географски термини у разним језиима српског порекла, јер их је Цвијић први употребио. Захваљујући Пупиновим калемовима, светска телефонија се развила пре сто година…

  • Да ли сте лично познавали неког од великана о којима сте писали?

– Од великана о којима сам писао, једино сам боље познавао Драгана Лукића. Као деца, живели смо у истом крају, на Пашином брду, али се нисмо познавали, иако смо се санкали и грудвали у истој улици. Било је много деце која су се, нарочито зими, окупљала на санкању. Први пут видео сам Драгана Лукића у згради Учитељскe школе у Београду. Као да га данас видим! Силазио је низ степенице са дневником под пазухом. Био је професор српскoг језика у школи за васпитаче, која се налазила у истој згради. Много касније, када је постао познат песник, ишли смо на Змајеве дечје игре. Он је био учесник у програму, а ја само посматрач. У животу се дешавају многе необичне ствари. Драган Лукић и ја смо били суседи и последњих десет година његовог живота на Новом Београду. Више пута сам га посетио и разговарао са њим и његовом супругом Душицом. Показивао ми је књиге својих песама и причао како су неке од њих настале. Било је лепо дружити се са Драганом. Занимљиво је  причао  о књижевницима са којима се дружио. Песник Душан Радовић био му је  кум.

  • Да ли Срби умеју да поштују рад својих изузетних стваралаца?

– Недовољно. Мада, многе школе и друге установе носе њихова имена, постоје дани када се прославља њихова заслуга. Мислим да може више, а нарочито боље.

  • Вештим приповедањем, складним одабиром  детаља којим ткате штиво, свака прича посебну пажњу привлачи својом особеношћу и топлином. Који је великан оставио посебан утисак на Вас и због чега?

– Свети Сава. Сачувао је српство ! Доситеј, поставио пут којим треба ићи. Вук је створио средства, која треба користити на том путу, а Његош све то заједно. Многи научници и уметници пронели су глас српства у области уметности и науке. О томе је било речи.

  • Водећи  читаоце кроз занимљиве садржаје, преко одређених личности, које су оставиле трага у времену, нижете нове приче и стварате нова поглавља. Које су  заслужне личности сада на реду?

– Има изузетних песника, на пример, Војислав Илић или Јован Дучић; приповедача: Домановић, Кочић, Ћипико, Матавуљ; сликара: Предић, Шумановић; жена: Милица Српкиња, Мина Вукомановић… Ускоро треба да изађе књига „Велики пријатељи Срба“ о странцима који су доприносили српској култури тиме што су са њом упознавали Европу, казивали о њеној историји,  помагали Србији и српском  народу када им је било најтеже.  Јохан Волфганг Гете први је упознао учену Европу са српским народним стваралаштвом. Леополд Ранке први је, 1828. године, написао „Српску револуцију“,  историју Првог и Другог српског устанка. Феликс Каниц је готово пола века обилазио  Србију, упознао је и оставио књигу блага вредну са описима и сликама „Србија, земља и људи“.  Пуковник Николај Рајевски погинуо је као руски добровољац на тлу Србије у Српско-турском рату. Елизабет Рос, шкотска лекарка, дошла је у Србију када је људима било најтеже. Позната као Српска светица, лечећи тифусаре, умрла је у Крагујевцу од тифуса 1915. године. Арчибалд Рајс, криминолог, професор универзитета у Лозани, дошао је у Србију 1914. године  и упознао свет са невиђеним злочинима које су чинили Аустријанци, Мађари, Немци и Бугари.  Холанђанин, хирург Аријус ван Тинховен, од Холандије, па преко Русије, Турске и Бугарске, дошао је у чувену Ваљевску болницу и готово даноноћно оперисао рањенике. Немачки војник Јозеф Шулц одбио је да стреља заробљене партизане у Смедеревској Паланци и био заједно са њима стрељан. Дијана Будисављевић, Аустријанка, удата за Србина, спасила је дванаест хиљада српске деце у Хравтској за време Независне државе Хрватске. Хвала им!

  • Ваше књиге су окренуте даљој и ближој прошлости. Да ли имамо и данас заслужне ствараоце, које бисмо могли назвати великанима ?

– То ће моћи да каже неко у будућности.

  • Шта је основна порука младим читаоцима?

– Није фраза. Бити радознао, и волети свој народ и своју домовину, као што су били радознали жене и људи, о којима сам писао,  као што су они волели српство…

  • Ове године се навршава 200 година од како је Доситеј Обрадовић постао први министар просвете. Пошто је о Доситеју  доста написано, а Ви одлично познајете ту тематику, можда бисте нам могли предочити нешто интересантно, или рецимо шаљиво, неку анегдоту везану за његов живот и рад?

– Био Доситеј код Карађорђа на слави. За  славским столом, Доситеј је причао о лепотама Србије и Шумадије, а гости су га питали о другим земљама кроз које је проходио и у којима је боравио. Полазећи сутрадан за Београд, Доситеј на растанку, помало се шалећи, затражи од Карађорђа да му да пасош, који добијају сви други, када крену на пут. Теби не треба да се пише пасош – одврати му Карађорђе. – Ти прође толике народе, па ти не би ништа, зар у српској земљи да не можеш? Срећан теби пут, а ко ти затражи пасош, пошаљи га, којекуде, мени, да му га ја напишем.

  • Како  видите будућност књиге у вези са све већом  употребом интернет садржаја?

– Читаће се увек, из књиге или са екрана, а има и других облика. Будућност читања је светла. 

.

Још нешто о Милутину Тасићу

 Милутин Тасић је рођен 8.новембра 1935. године у селу Долно Косоврасти код Дебра у западној Македонији. Основну школу и нижу гимназију завршио је у Београду и Скопљу, а учитељску школу и студије књижевности у Београду. Свој радни век провео је у Заводу за уџбенике, као уредик за наставна средства, која је пројектовао са многим истакнутим теоретичарима и практичарима, од врсних учитеља до професора универзитета.

У друштву са књигама и са својим књигама

Упоредо са тим послом, писао је књиге, романсиране биографије знаменитих Срба: „Запис о Светом Сави“, „Приповедање о Вуку“, „Казивање о Његошу“, „Слово о Доситеју“, и „Повесница о бици Косовској“, које је објавило Издавачко предузеће „Вук Караџић“, аНИЛ из Земуна је објавио биографије Светог Саве, Доситеја, Вука и Његоша. Књиге су изашле као комплет са паралелним српско-енглеским и комплет са српско-немачким текстом, намењене читаоцима у дијаспори. БМГ је издао књиге о Светом Сави, Доситеју, Вуку и Његошу, као и роман  о Косовској бици. Издавачка кућа „Букленд“ објавила је Тасићеве књиге о великанима: Животописи српских великана, Великани првог српског устанка, Српски великани науке, Српски великани уметности, Знамените српске жене,Великани српског романтизма, Великани српског реализма, Српски великани државности, Српски великани поезије за децу, Српски великани драме, Тесла: Од Смиљана до вечности и Приче из детињствавеликих. „Паидеиа“ из Београда издала је Доситејеву биографију преведену на француски језик “La vie de Dositej“, а „Бук-Марсо“ роман о животу деце на периферији Београда за време немачке окупације „Лептире нећемо да убијамо“. Штампане су  и три књиге за најмлађе читаоце – Приче из детињства великих.

Књиге Милутина Тасића, писане са заводљивом лакоћом, занимљиво и поучно, показују вештину приповедача да представи историјско штиво на разумљив и привлачан начин, поготово млађим читаоцима. Мислим да заслужују  место на полицама школске библиотеке.

Advertisements

One response »

  1. Овај приказ је занимљив и врло користан. Пожелела сам да набавим књиге за библиотеку, а волела бих и да доведем човека у школу да прича са децом.
    Зорица Смиљанић

    Одговор

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s