RSS Feed

Ветропир и бумбари

 Симо Поткоњак

 Министарство просвете Београд

simo.potkonjak@mp.gov.rs

У издању издавачке куће Букленд из Београда појавила се нова књига дечије поезије „Ветропир и бумбари“ аутораСиме Поткоњака.

 Аутор се овом приликом појављује као промотер своје књиге са жељом да упозна јавност са овим, по општем суду, врло интересантним делом.

 Књига песама за децу „Ветропир и бумбари“, пружа могућност покретања пројекта „Распевана знања“чији би краткорочни циљ био оснивање и покретање едиције едукативне поезије, у прилог усвајања трајног и функционалног знања код ученика. Методолошки аспект је интердисциплинарни приступ предметној грађи, којим се једино успешно одговара захтевима модреног школства, тиме што се за сарадњу имплементирају методологије посебних наука у формулисању и примени концепта стваралачке наставе, чиме се постижу функционални, образовни и васпитни циљеви.

Функционално-васпитни циљ јесте подстицање и развијање креативности, уз изузетно важно скретање пажње и мисли на наставу и наставно градиво:

  • неговање културе говора присуством поезије у већини наставних предмета; 
  • усмеравање пажње на лепоту говора поводом вануметничких тема; 
  • откривање лепоте изражавања у свим животним околностима; 
  • подстицање читања, тумачења и писања поезије.

Конкретно, у настави ово би значило да у току часа наставник историје или биологије, и других предмета, има могућност да прочита и неку од песама тематиком блиске наставном градиву које предаје, а чиме би се код ученика подстакла неспутана креативност и потпуније усвајање некад веома апстрактних знања.

БУМБАРИПреко пута

Ада Хује

нешто се чује,

бумбари зује.

Око три нара

по три бумбара.

Цвет отвара

по два бумбара;

колико је

отворених

цветова нара?

Доста

и још за три

бумбара госта,

колико још

незапослених оста.

А, около зуји,

колико бумбара?

Ко може

да погоди

каква је шара

у бумбара,

и да каже

која је

најчешће

боја нара?

 

СВЕТА ЕКОЛОГРазгаламио се Света

јавашлук му тај смета,

па сву децу зове

за њим да понове.

 

Поставићу путоказе,

свуда око мене,

сви морају да пазе

на ливаде зелене.

 

Истаћи ћу ознаке

испред сваке шуме,

извора, потока и реке,

свако да разуме.

 

Зелена природа

и мирисно цвеће,

чиста, бистра вода,

има лۥ веће среће!

 

Испред сваке школе

упозорења нек стоје

да се ђаци моле

да се среде, упристоје.

 

Нек чувају природу

и сва људска здања,

земљу, ваздух, воду,

услове постојања.

 

СВЕТА ПУСТОЛОВКако да обиђем

то пола света!?

– пита се мали Света.

И, шта фали

оно друго пола

да оставим

кад не будем мали.

Како да одем

до накрај света,

а да ми нико не смета!?

Да видим

све те далеке крајеве

и непознате светове,

и баш праве правцате

змајеве

и џиновске цветове.

Како да видим

како изгледа

с неба планета,

илۥ како бар да дођем

до двогледа

с којим може

све то да се погледа.

Ја бих да одем далеко,

далеко,

дотамо преко,

до Америке и до Неваде,

тамо ми живи тетка Мира

и стриц Раде.

А онда и до Суботице

и баба Наде

и њене кућне фабрике

чоколаде.

Заправо,

то је оно право,

једна ме мисао

баш спопаде,

како да одем до Аде,

ко зна којим бусом,

и без новца

одавде с Вождовца.          

 

ДУШАНЈа се зовем Душан!

Са Душановца сам.

И деда ми се зове Душан,

а тако се звао

и наш српски Цар.

Зар то онда није божији дар

имати име

ко што га имаше Цар.

Ја сам Немања!

Ни моја част

није ништа мања!

А тек моја,

ја сам Стефан!

Нису ово имена било која.

Зар је Лазар

име било које,

или Урош, Ђорђе и Милош;

а и Алекса,

и Милан како ми се зове

брат из Милановца.

Историја једна, то је!

И друга имена

са украсом у њој стоје,

Михаило, кнез српски,

на првом месту,

а одмах за њим

краљ Петар иде,

и уз њих и женска имена

приде,

попут:  Милице, Милене,

Љубице, Зорке и Симониде.

Ниједног разлога

да се деца српска

имена свог постиде.

Могу само да им позавиде,

сви они безимени:

Ајки, Мајки, Леони,

Реји, Гаји и Батерфлаји!   

 

УВОД У ЧАС МАТЕМАТИКЕЖелиш ли

да упознаш

правог ученика

и много тога

да дознаш,

мерило је,

математика.

Кажу да је тешка.

Грешка!

Добар математичар

само се смешка,

а лош се

увек чешка,

јер, у решавању

задатака,

не зна да уочи

где је погрешка.

Матиш

мораш да схватиш,

није то

као да по

слами млатиш!

Кад учиш

увек гледај

да се не мучиш.

Сабирање и одузимање,

ни више ни мање,

дође му кۥо играње

и наводи

на размишљање.

А тек кад множиш

и делиш,

одмах се развеселиш

чим уочиш

да учење није мучење

него развијање знања

и да је математика

и још више од играња.

 

УМЕТНИЧКИ ПРЕСТОКалемегдан, Ташмајдан

и Кошутњак;

где бих пре не знам,

а намеру имам

да природне лепоте снимам.

Са Калемегдана видим

и Саву и Дунав,

и скоро Нови Београд сав;

и још део Баната,

један цео рит,

прелеп је то колорит.

А кад томе додам

и знамења по којима ходам,

и Кип победника,

помислим

да од мене неће бити

већег лика,

сигурно је,

бићу понос и дика

свих фотографа уметника…

А на Ташмајдану,

тамо могу

и да сликам и да пливам,

како год да окренеш

могу да уживам…

Свакоме ђаку

прави је рај,

у Кошутњаку.

Све природне лепоте

може да доживи,

знај,

истински је доживљај,

у Кошутњаку.

Ту је и Филмски град,

па коме су амбиције

да се дочепа филма

и телевизије,

на право је стигао место

жели ли с камером

да уметнички освоји престо.

ВУК И БАЛЕРИНАОвчица је једна фина

наумила да буде балерина.

Ишло јој је и то наруку

што је морала да игра вуку.

 

Играла је, и играла,

што је лепше знала,

у бело руно обучена

једна балерина мала.

 

И није шала да се вук сав занео

да ништа више није разумео.

Од лепоте покрета и тела

њему више не би до јела.

 

О, какав је то вучји свет

који толико воли балет,

спреман и да гладује

да своју душу и очи обрадује?

 

Пита се, пре нег се похвали,

да је прочитао прелепу

Андрићеву причу: Аска и вук,

Света, читалац мали.

 

ДЕЦА У САОБРАЋАЈУДеца у саобраћају

морају много тога

да знају

и кад су на друму

или кад се

поред друма играју.

Морају стално да пазе

да их возила не згазе.

А треба и да науче

све саобраћајне знаке,

и оне што се односе

на возаче

и на оне за пешаке.

Црвено, жуто, зелено!

Па опет жуто,

а онда црвено.

Зелено је дозвољено,

жуто значи

приправан буди

за оно што ти се нуди,

јер црвено је

за све забрањено.

Све то стоји

на семафору

крај пешачког,

зебрастог прелаза

и других путоказа.

И шта фали

да се сачека

да се на семафору

зелено упали.

ЗДРАВО, КРАВО!Здраво, краво,

кажи право,

зашто млеко

није плаво?

Да лۥ је млеко

твоје право,

да лۥ је млеко

твоје здраво?

Здраво, краво!

Зашто ти је

млеко бело,

не шарено,

када није

удробљено,

илۥ црвено;

зашто није

бар зелено,

када ручкаш

траву, сено?

Здраво, краво!

Онда сада

реци право,

да ли ти је

млеко здраво

за то дете

баш мршаво?

Му, му…

ништа ја не чу’

 

ДЕЦА И ЦВЕЋЕОдавде до лета

зима,

и читаво пролеће,

да би се стигло

до годишњег доба

најдражег свим ђацима.

Пчела лети

од цвета до цвета,

полен од сваког

за мед узима.

Деца су као цвеће;

тако се и учитељ

по разреду креће,

и све потешкоће

око учења разумеће.

Лекција је свака

и она тешка

и она лака

примерена

за сваког ђака.

Остаје им само

да се играју и уче,

а учитељима

нек се брину и муче

како што боље

да их науче.

 

УШЋЕСа ушћа

Саве у Дунав

облак се смешка

ведар и плав,

а светлост сунца

све гушћа

простире се посвуда

око Ушћа.

Воде две реке

одатле заједно теку

чинећи још већом

велику реку.

Град се у њима

огледа сав,

зове се он

и стари и нови,

али Београд.

И да знаш,

као ни Сава,

ни Дунав није

само наш;

реке припадају

свим људима,

свим живим бићима;

многим земљама,

првенствено морима.

А мој облак плави

што се купа

и у Дунаву и у Сави

смешка се свој деци

жељној да се купају

у бистрој реци.

НЕДА И МИЈАЛКОХоће Неда

преко реда

разгледнице

да разгледа.

Алۥ Мијалко

неваљалко

Неди не да

да их гледа

док их он

не прегледа,

и разврста

по маркама

и по боји,

и на крају

да преброји.

Сад му Неда

мира не да,

подигла је

праву грају

кۥо што само

деца знају.

Да би било

њој по вољи,

он јој брзо

удовољи.

Заједно сад

све гледају,

док се сити

нагледају.

Романсијер, приповедач, песник и драмски писац, а од сада и писац за децу Симо Поткоњак (1952. Брезовац, Хрватска) од 1961. живи у Срему, у Инђији, где је завршио основну школу и гимназију, дипломирао и магистрирао на Филолошком факултету у Београду). Запослен је у Министарству просвете и науке, као саветник. Лична интересовања су му културни и уметнички аспекти образовања.

За све информације обратити се Издавачу, или аутору Сими Поткоњаку. Контакт тел. 064 813 4588

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s